Švedska bi trebalo da ublaži propise o odobravanju i otplati stambenih hipotekarnih kredita kako bi građanima olakšala kupovinu, saopštila je vladina komisija. Švedski dug domaćinstava trenutno je skoro duplo veći od raspoloživog dohotka i među najvećim je u Evropi. Nakon globalne finansijske krize 2008. godine, vlasti su odlučile da ublaže rizike u bankarskom sektoru utvrđivanjem gornje granice zaduživanja i regulative o vraćanju hipotekarnih kredita za visoko zadužena stanovništva. Kritičari su, ipak, upozorili da propisi otežavaju kupovinu prve nekretnine i dovode građane bez kapitala u težak položaj. U međuvremenu, zadužena domaćinstva bila su dodatno opterećena visokom inflacijom i povećanim troškovima zaduživanja, pa su smanjila potrošnju, što je usporilo privredni rast.

"Postoji prostor za ublažavanje mera"

U takvim uslovima, Vladina komisija je preporučila da se limit zaduživanja podigne sa 85 na 90 odsto vrednosti nepokretnosti i da se ublaže propisi o otplati dužnika sa velikim iznosima kredita. Istovremeno, Vlada bi trebalo da u propise uvrsti komponentu prihoda i da uredbom ograniči iznos stambenih hipotekarnih kredita koji ne bi trebalo da prelazi bruto prihod domaćinstva u periodu od 5,5 godina, predložila je komisija. Ima prostora za ublažavanje mera, uz očuvanje finansijske stabilnosti, naglasio je šef komisije Piter Ingland. Vlada će na proleće prilagoditi propise o stambenim hipotekarnim kreditima, rekao je ministar finansija Niklas Vikman. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.