Na prvi pogled, stan za izdavanje deluje kao siguran izvor pasivnog prihoda. Mesečna kirija može doneti stabilan priliv novca, a vrednost stana vremenom raste. Međutim, rast cena stanova i sve češći problemi sa zakupcima, troškovima održavanja i porezima stavljaju pod znak pitanja dugoročnu isplativost ove opcije. S druge strane, ulaganje u garaže, iako manje rizično i jeftinije, ima ograničen kapacitet za zaradu. Njihov prihod je stabilan, ali ne može znatno rasti, a tržište je lokalno ograničeno. Za razliku od toga, plodno zemljište koje se aktivno koristi za proizvodnju ima potencijal da postane ozbiljan izvor prihoda. Uz ulaganje u intenzivne modele proizvodnje – kao što su plastenici, navodnjavanje i povrtarstvo – čak i manje površine mogu donositi višestruko veću zaradu od prosečne kirije. Takođe, tržište hrane i poljoprivrednih proizvoda ostaje stabilno i u kriznim vremenima, jer su potrebe za hranom stalne i globalne, piše Kurir. Ilustrativni primeri pokazuju da je za povraćaj investicije u stan potrebno oko 20 godina, dok se ulaganje u poljoprivredno zemljište uz aktivnu proizvodnju može isplatiti već za četiri do pet godina. Kada se pogleda projekcija za desetogodišnji period, prihod od zemlje višestruko premašuje onaj od stana ili garaže – uz uslov da se zemljište ne zapusti. Važan faktor u ovoj računici je i odnos prema imovini: dok se stan i garaža često tretiraju kao pasivna imovina koja se rentira, zemljište zahteva rad, znanje i ulaganje. Ipak, upravo ta aktivnost je ono što donosi veću dobit. Prazna njiva ne donosi ništa – ali obrađena, ona postaje motor porodične ekonomije. Ulaganje u zemljište nije za svakoga. Potrebna je volja, posvećenost i barem osnovno razumevanje proizvodnje. Međutim, za one koji su spremni da uče i ulože trud, ono može biti ne samo finansijski isplativo, već i dugoročno stabilno rešenje – naročito u svetu u kojem je hrana sve dragoceniji resurs. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.