Dugoročni i preliminarni kratkoročni statistički podaci ukazuju na to da je letenje i dalje jednako bezbedno kao ranije. Međutim, mnogi koji imaju strah od letenja priznaju da su nedavni događaji dodatno pojačali njihovu nesigurnost.

Strahovi često preteknu stvarnost. Tokom poslednjih pedeset godina zabeležene su mnoge situacije kada su panike nastale bez stvarnog osnova u podacima – ponekad su bile ozbiljne, a ponekad i komične.

Lažne percepcije o avio-saobraćaju

Prema anketi AP-NORC centra, procenat Amerikanaca koji smatraju da je letenje sigurno opao je sa 71% u 2024. na 64% u februaru 2025. Istovremeno, udeo onih koji smatraju da je letenje nesigurno porastao je sa 12% na 20%.

Sličan trend primećen je i u podacima pretrage na Guglu – pretrage izraza „da li je letenje bezbedno” dostigle su svoj drugi najviši nivo u istoriji. Više pretraga zabeleženo je jedino u martu 2020, kada su putnici strahovali zbog pandemije koronavirusa.

Iako još uvek nije poznato da li će ovaj strah dovesti do manjeg broja putnika u avionima, ne bi bilo iznenađujuće ukoliko bi se to dogodilo.

Sličan scenario dogodio se posle terorističkih napada 11. septembra 2001. Nakon što je broj putnika neprestano rastao tokom devedesetih i 2000. godine, broj avio-putnika opao je 2001. i 2002. Ovaj pad dodatno je pojačan još jednom avionskom nesrećom u novembru 2001.

Mnogi putnici koji su odustali od letenja prešli su na putovanje automobilima, što je dovelo do povećanja smrtnosti u saobraćaju – više nego što bi se očekivalo da su nivoi avio i drumskog saobraćaja ostali nepromenjeni.

Ipak, podaci pokazuju da je period posle 2001. bio jedan od najsigurnijih u istoriji avio-saobraćaja. Američki aerodromi pojačali su bezbednosne kontrole i provere identiteta, a od tada nije zabeležen nijedan smrtonosni teroristički napad na američkim avionima. U desetogodišnjem periodu nakon 2001. zabeležen je i najmanji broj smrtnih slučajeva u avio-saobraćaju u odnosu na bilo koji raniji period.

Napumpane medijske priče – od ajkula do dronova

Slične situacije kada je percepcija nadjačala realnost primećene su i ranije. Primera radi, teroristički napadi 11. septembra potisnuli su iz vesti tada aktuelnu priču o „Letu ajkula”. Tokom leta 2001, mediji su intenzivno izveštavali o napadima ajkula, stvarajući utisak da su plaže postale opasne. Međutim, podaci su pokazali da je broj napada i smrtnih slučajeva od ajkula 2001. bio čak manji nego prethodne godine.

Još jedan primer dogodio se prošle jeseni, kada je pažnju javnosti zaokupila priča o misterioznim dronovima na nebu iznad Nju Džersija. Pretrage reči „dronovi” na Guglu dostigle su petostruko veći nivo u decembru nego u bilo kom mesecu otkako je Gugl počeo da prati pretrage 2004. godine. Strah da se nešto opasno događa bio je široko rasprostranjen, iako nije bilo konkretnih dokaza. Na kraju, federalne vlasti su utvrdile da su svi dodatni dronovi zapravo bili legalno odobreni od strane Savezne uprave za avijaciju (FAA).

Nestašica toalet papira iz 1973. – lekcija o masovnoj panici

Ipak, možda najbizarniji primer masovne panike dogodio se tokom 1973. i 1974. godine.

Džoni Karson, tada najpoznatiji televizijski voditelj, u emisiji od 19. decembra 1973. godine izjavio je:

- Akutna nestašica toalet papira u starim dobrim Sjedinjenim Državama. Moramo prestati da pišemo na njemu!

Karson se osvrnuo na izveštaj kongresmena Harolda Friliha iz Viskonsina, koji je upozorio da bi SAD mogle da se suoče sa ozbiljnom nestašicom toalet papira u narednim mesecima.

Međutim, problem je bio u tome što stvarne nestašice nije bilo. Frilih je govorio o mogućnosti da do nje dođe, ali mediji nisu previše obraćali pažnju na ovu izjavu - izuzev Karsona.

U tom trenutku, kada su u zemlji već postojale druge nestašice (poput nestašice nafte), Karsonova šala izazvala je masovnu paniku. Ljudi su pohrlili u prodavnice i počeli da kupuju ogromne količine toalet papira, zbog čega su prodavnice morale da uvedu restrikcije na kupovinu.

Izveštaji sa tadašnjih televizijskih stanica pokazali su da je „neutemeljena glasina o nestašici izazvala prekomernu potražnju u maloprodaji.”

Na kraju je Karson morao ponovo da se oglasi i objasni da nestašice zapravo nema. Panika se postepeno stišala kada su ljudi shvatili da razloga za brigu nije ni bilo.

Iako je trenutna situacija sa strahom od letenja daleko ozbiljnija od toalet papira, ona ipak služi kao podsećanje na to koliko često emocije mogu da nadvladaju stvarne podatke, piše CNN.