Oni više nisu samo inženjerski podvizi – danas su simboli gradova i regija, znamenitosti koje stavljaju destinacije na mapu i podsećaju na evoluciju građevinarstva.
Ove godine, jedan od najupečatljivijih mostova u Evropi, škotski Forth Bridge, obeležava deceniju otkako je uvršten na UNESCO-ovu listu svetske baštine – jedno od retkih železničkih remek-dela s ovom prestižnom oznakom. Štaviše, upravo ovog meseca slavi 135 godina postojanja.
Mala Rijeka ponos srpskiih neimara
Sa druge strane Evrope, još jedan most, koji je nekada nosio titulu najvišeg železničkog mosta na svetu, nakon pola veka konačno je dočekao i prvu veliku rekonstrukciju. Čelični most na Maloj reci, ponos inženjerstva bivše Jugoslavije, uzdiže se čak 200 metara iznad reke i jedan je od najznačajnijih objekata na pruzi Beograd–Bar.
U Crnoj Gori, Železnička infrastruktura Crne Gore (ŽICG)kroz finansijski aranžman sa Evropskom investicionom bankom i Zapadnobalkanskim investicionim okvirom, planira sanaciju i rekonstrukciju ovog čeličnog giganta.
Radovi će obuhvatiti antikorozivnu zaštitu, popravku ležišta i ojačavanje konstrukcije, stabilizaciju terena i ugradnju seizmičke izolacije, s obzirom na to da se most nalazi u području jakih vetrova i seizmičkih aktivnosti.
Most na Maloj Rijeci, nekada najviši železnički most na svetu, i dalje se ubraja među najspektakularnije građevine u Evropi. Ova impresivna konstrukcija, duga skoro pola kilometra, deo je jedne od najzahtevnijih železničkih deonica na kontinentu. Projektovao ga je istaknuti inženjer Ljubomir Jevtović, a izgradnju je izvela beogradska "Mostogradnja" između 1970. i 1973. godine. Osnovu mosta čine armirano-betonski stubovi visoki preko 140 metara, što ga čini remek-delom jugoslovenskog i evropskog graditeljstva.
Tehničke karakteristike i inovativna izgradnja
Prema arhivskim podacima, temelji mosta ukopani su na dubinu od 28 metara, dok površina osnove njegovog najvišeg stuba iznosi oko 400 kvadratnih metara. Sama čelična rešetkasta konstrukcija, visoka 12 metara i teška 2.601 tonu, montirana je pomoću žičara i kabl-kranova, tehnikom „podizanja sa podupiračima". Materijal je dovožen specijalno probijenim pristupnim putevima, čije se trase mogu videti i danas. Jedna od zanimljivosti vezanih za most jeste činjenica da je osnova njegovog najvećeg potpornog stuba po površini jednaka teniskom terenu. Tokom izgradnje utrošeno je čak 36.000 kubnih metara betona i 100.000 tona čelika, što dodatno potvrđuje njegovu impozantnost, pisale su Podgoričke Vijesti.Samouki mineri koji su probili litice bez mašina
Na izgradnji mosta učestvovalo je između 200 i 250 radnika, a do 2001. godine ovaj most držao je titulu najvišeg železničkog mosta na svetu.. Ogromne litice nisu probijale moćne građevinske mašine, već šestorica neustrašivih samoukih minera iz Morače i Rovaca, koji su za samo 18 dana ručno probili stenu", ispričao je jedan od svedoka izgradnje pruge od Podgorice do Kolašina. Železnička pruga od Podgorice do Kolašina duga je oko 65 kilometara i spada među najzahtevnije u Evropi, jer polovinu trase čine mostovi i tuneli.Plavi voz i otvaranje pruge Beograd–Bar
Pruga Beograd–Bar zvanično je otvorena 29. maja 1976. godine dolaskom Plavog voza, kojim je doputovao doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito sa suprugom Jovankom i brojnim funkcionerima. Bio je to jedan od najvećih građevinskih poduhvata u istoriji bivše Jugoslavije. Iako je Plavi voz ostao simbol otvaranja pruge, prvi voz je u luku Bar stigao još 14. januara 1976. godine – inspekcijska kola ŽTP Beograd sa železničkim stručnjacima. Dan kasnije, prvi zvanični voz iz Beograda krenuo je ka Baru, čime je ova grandiozna železnička veza postala realnostDanas, ovaj most i dalje impresionira svojom grandioznošću, ali i podseća na neverovatan građevinski poduhvat koji je omogućio prolazak železnice kroz jednu od najtežih deonica u Evropi.
Dok se kod nebodera stalno nadmećemo ko će izgraditi višu zgradu, kod železničkih mostova to nije pravilo. Most na Maloj reci u Crnoj Gori, kada je završen 1973. godine, bio je najviši železnički most na svetu.
Danas tu titulu najvišeg mosta nosi noviji most u kineskoj provinciji Guidžou, ali brojke Male rijeke i dalje zadivljuju – na svom najvišem delu, ovaj most dugačak 499 metara nadvija se čak 200 metara iznad reke ispod njega. Njegov najveći stub oslanja se na temelj čija je površina jednaka teniskom terenu.
Od kamenih lukova do čeličnih giganata
Baš kao i same železnice, mostovi danas izgledaju potpuno drugačije nego pre jednog veka.
- Železnički mostovi su se značajno razvili tokom poslednjih 100 godina - objasnio je profesor Luk Prendergast, stručnjak za građevinarstvo i mostove sa Univerziteta u Notingemu. — Nekada su bili dominantni masivni kameni mostovi s lučnim konstrukcijama.
Iako su ovi mostovi izgledali impresivno, vremenom su ih zamenile lakše čelične konstrukcije s rešetkastim nosačima, koje su omogućile veće rasponske dužine. Danas se najmoderniji mostovi grade od armiranog betona i kompozitnih materijala, ali estetika i dalje ostaje stvar ličnog ukusa — dodaje profesor.
Ovi mostovi nisu samo konstrukcije koje spajaju dve tačke – oni su dokaz ljudske domišljatosti i snage, znamenitosti koje inspirišu generacije inženjera i putnika širom sveta.
A ovi mostovi više nisu samo remek-dela inženjerstva – oni su znamenitosti koje upisuju destinacije na turističku mapu i vizuelni podsetnici na evoluciju građevinarstva.
Kamena remek-dela u Francuskoj i Engleskoj
Mostovi ne mogu biti mnogo lepši od viadukta Chamborigaud – mosta sa 29 lukova, dugog 384 metra, izgrađenog krajem 19. veka. Njegov arhitekta, Šarl Dombre, projektovao ga je za železničku kompaniju Pariz-Lion-Mediteran.
Ovaj kameni most omogućio je bolju povezanost dubokih dolina i visokih brežuljaka regiona Sevena, a francuska vlada ga je 1984. proglasila istorijskim spomenikom.
Još jedno kamenoresko čudo je viadukt Vali u severnoj Engleskoj, izgrađen 1850. godine da bi preneo železnicu između Blekburna i Kliteroa. Napravljen je od šest miliona cigala i ima čak 48 lukova.
Jedna od najelegantnijih konstrukcija u Engleskoj je i viadukt Ouse Valley, izgrađen 1840-ih. Njegova vitka struktura, sa 37 lukova, koristi poseban dizajn „jack arch“ kako bi smanjio potreban broj cigala.
Mostovi kao turističke atrakcije
Neki od najlepših evropskih mostova postali su prave turističke atrakcije. Jedan od najpoznatijih primera je škotski viadukt Glenfinnan, koji je proslavljen u filmovima o Hariju Poteru.
-Viadukt Glenfinnan izgrađen je pre više od jednog veka i i dalje je jedan od najvećih mostova u Škotskoj - kaže profesor Vasilis Sarhosis sa Univerziteta u Lidsu.
- Napravljen je od masivnog betona, što znači da nema metalnu armaturu, za razliku od većine modernih železničkih mostova danas. -
Još jedan impozantan most je švajcarski Landvaser Viadukt, najpoznatiji deo UNESCO-om zaštićene železnice Albula. Kada je izgrađen početkom 20. veka, graditelji su ga podigli bez upotrebe skele.
Ništa manje impresivan nije ni viadukt Siter u Švajcarskoj, sagrađen 1910. godine. Najviši standardni železnički most u zemlji, poznat je po svom „ribljem stomaku“ – srednjem segmentu koji nema potporu ispod, već se oslanja na zakrivljene nosače.
U Portugalu, most Luis I u Portu još je jedan dokaz da mostovi mogu biti prava umetnička dela. Ovaj velelepni most ukrašen je nacionalnim grbom, a njegove svetiljke bacaju zlatni sjaj nakon zalaska sunca.
Most budućnosti
Na kraju, osvrnimo se na jedno od najinovativnijih železničkih čuda današnjice – most na uspinjači Stoos u švajcarskim Alpima. Ova uspinjača povezuje Švic sa skijalištem Stoos i ujedno je najstrmija na svetu.
Njeni futuristički vagoni u obliku staklenih kapsula prolaze kroz tri tunela i prelaze dva mosta, a najimpresivniji od njih premošćuje reku Muota.
Još jedan most budućnosti preko koga pređe 20 miliona putnika je i Eresundski most , ikao ne visok kao prethodni i on spada u graditeljska čuda i mostove budućnosti .
Eresundski most je jedan od najfascinantnijih mostova sveta, jer je u pitanju kombinacija mosta i (podvodnog) tunela, a za potrebe njegove izgradnje, napravljeno je i čitavo veštačko ostrvo. Ujedno, ovo je i najduži most na svetu koji prelazi državnu granicu. Eresundski most ili Eresundska veza namenjena je za drumski (četiri trake) i železnički saobraćaj (dva koloseka) i najduži je kombinovani most-tunel takve vrste u Evropi. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
