Pre nego što su moteli postali norma, putnici su se snalazili – spavali su u automobilima, pod šatorima ili u improvizovanim "turističkim domovima". Tokom Velike depresije, uz američke autoputeve nicale su male drvene kabine, često bez osnovnih pogodnosti.

Za Afroamerikance, putovanja su nosila dodatne rizike – nisu svuda bili dobrodošli. Zbog toga su štampani vodiči poput čuvenog Green Book-a, koji su navodili gde su crni putnici mogli da se bezbedno odmore i pojedu obrok.

Rođenje motela

Pre tačno jednog veka, u malom kalifornijskom gradu San Luis Obispo, otvoren je prvi motel na svetu. Ideja je bila jednostavna, ali revolucionarna- kako je sve više Amerikanaca nabavljalo automobile i kretalo na putovanja, pojavila se potreba za jednostavnim, pristupačnim i sigurnim mestima za prenoćište  idealnim za vozače u pokretu. Čovek iza ovog koncepta bio je Artur Hajnman, koji je 1925. godine otvorio Milestone Mo-Tel, nazivom koji je spojio reči "motor" i "hotel".

Za 1,25 dolara po noći, gosti su dobijali sobu sa modernim pogodnostima tog vremena – toplim tušem, tepisima i čak garažom odmah pored sobe. Bilo je to novo doba putovanja: bez formalnosti klasičnih hotela, bez potrebe za dugim čekanjem – parkiraš, prijaviš se i odmaraš. Motel je simbolizirao slobodu, mobilnost i duh američkih drumova.

Danas, iako je originalni Motel Inn zatvoren još 1991. godine i prepušten zubu vremena, njegova ideja živi , ne samo uz autoputeve Amerike, već i širom sveta, uključujući i Srbiju.

Simbol slobode i putovanja

Zlatna era motela bila je između 1950-ih i 1970-ih, kada su Amerikom počeli da se šire međudržavni autoputevi. Moteli su nicali svuda – sa neonskim svetlima, bazenima, retro fasadama i karakterističnim natpisima "VACANCY". Postali su ne samo mesto za spavanje, već i deo pop kulture: često su se pojavljivali u filmovima, romanima, pa i u mitologiji američkog sna.

U poređenju s hotelima, moteli su nudili jednostavniji koncept: soba odmah uz parking, brz check-in, povoljnije cene. Bili su idealni za porodična putovanja, komercijalne vozače, ali i sve one koji žele da prenoće bez komplikacija.

Moteli danas - između nostalgije i biznisa

U eri Airbnb-a, digitalnih rezervacija i luksuznih lanaca hotela, moglo bi se očekivati da su moteli relikt prošlosti. Ali to nije slučaj. Iako više nisu glavna atrakcija pored puta, mnogi su se prilagodili savremenom tržištu neki modernizovani s pametnim bravama i brzim Wi‑Fi-jem, dok drugi svesno zadržavaju retro šarm i time privlače nostalgične goste.

Industrijski gledano, moteli su i dalje važan deo turističkog pejzaža. Prema podacima IBISWorld-a, tržište hotela i motela u SAD generisalo je više od 194 milijarde dolara tokom 2023. godine – a moteli, iako manji, čine značajan deo tog kolača.

Njihova ekonomska uloga je višestruka, jer zapošljavaju lokalno stanovništvo (recepcioneri, spremačice, tehničko osoblje). Doprinose lokalnim i državnim budžetima kroz poreze. Povezuju se sa drugim biznisima (restorani, benzinske pumpe, radnje). Nude budžetski pristupačan smeštaj, što je posebno važno u ruralnim i tranzitnim zonama

Motel kao preduzetnički izbor

Otvoriti i voditi motel nije bez izazova, ali i dalje privlači one koji žele da kombinuju život i posao. Prednosti uključuju:

• Stabilan prihod na dobrim lokacijama

• Nisku konkurenciju u manjim mestima

• Rast vrednosti imovine

• Relativno jednostavno poslovanje

S druge strane, tu su i izazovi kakao navode stručnjaci za ekonmiju turizma

• Sezonske oscilacije u popunjenosti

• Visoki operativni troškovi

• Potpuna zavisnost od lokacije i prometa

• Stalna dostupnost i briga o gostima

Moteli u Srbiji

I u Srbiji, moteli nisu, štaviše njihov terend je kod nas zaživeo nešto kasnije od Amerike. Duž autoputa, ali i u gradovima predstavljaju važnu alternativu hotelima, naročito u mestima gde ne postoji luksuzna ponuda. Prema ocenama korisnika na sajtu Booking.com, najtraženiji i najocenjeniji moteli nalaze se u Temerinu, Novom Pazaru, Valjevu, Bor-u. Kraljevu. Jedan od najposećenijih motela je Motel Nais u blizini Niša gde svakodnevno stotine gostiju odsedne da prenoći ili da se osveži.

Ovi objekti ističu besplatan parking, restoranske usluge i dobar Wi‑Fi, a goste privlače svojom funkcionalnošću i pristupačnim cenama. U Beogradu takođe postoje moteli – od jednostavnijih uz Pančevački most i na Paliluli, do modernijih verzija u Zemunu ili na Novom Beogradu.

 Više od znaka pored puta

Moteli su deo globalne istorije putovanja – tiha svedočanstva epohe u kojoj je automobil otvorio svet. Danas, dok prolazimo pored natpisa "MOTEL – VACANCY", često i ne razmišljamo da gledamo u koncept koji je preživeo 100 godina.

U svojoj suštini, motel je i dalje ono što je bio 1925 mesto odmora na putu između tačke A i tačke B. A ponekad, to je sve što nam i treba.