Posle prvog Šengenskog sporazuma, koji su potpisale Francuska, Nemačka i tri zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg, 19. juna 1990. je potisana i konvencija o konkretnim merama za implementaciju.
Od te godine šengenskom prostoru bez granica pridružilo se 29 zemalja. Prva je 1990. bila Italija, a poslednje dve članice su od 1. januara ove godine Bugarska i Rumunija.
Ministri unutrašnjih poslova EU su 12. juna uveče u Šengenu 40. godišnjicu obeležili večerom na brodu Princeza Mari Astrid, na kojem je 1985. potpisan sporazum i koji je tim povodom posle restauracije dopremljen iz brodogradilišta.
Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner ocenio je na okupljanju da je Šengenski sporazum jedno od najvećih postignuća EU, područje slobodnog kretanja ljudi i robe, i ujedno i najveće područje u svetu u kojem turisti mogu slobodno da se kreću.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Bruner je priznao da postoje izazovi, uključujući i jačanje spoljnih granica šengenske zone i pojačanu saradnju članica tog prostora.
Robert Gebels, koji je kao predstavnik Luksemburga potpisao dokument koji je označio početak ukidanja unutrašnjih granica u Evropi, izjavio je da je Ugovor iz Šengena danas ugrožen, ali je izrazio i čvrsto uverenje da će preživeti.
Gebels je za luksemburški dnevnik Tageblat rekao da je za njega erozija Šengena signal za uzbunu, ali i da postavlja zadatak pred sadašnje političare.
Gebels (81), koji je sporazum potpisao kao državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova, potvrdio je ocenu lista da je 1985. godine Šengenski sporazum malo koga interesovao, da političari u to nisu verovali zbog čega je potpisivanje prepušteno državnim sekretarima.
- Tačno je. Prvi Šengenski sporazum nipošto nije pokrenuo nekakve mase. Novinari nisu bili zainteresovani, a i šefovi vlada i diplomatija su se radije držali podalje - rekao je Gebels, najmlađi od petoro potpisnika.
On je dodao da je razlog za tu rezervisanost možda bila i forma prvog Šengenskog sporazuma, "jer on nije ukinuo granice, samo je trebalo da olakša njihovo ukidanje što je bilo najviše što se tada moglo postići".
Za izbor Šengena kao mesta potpisivanja, Gebels kaže da je bilo logično da dokument bude potpisan u Luksemburgu koji je tada predsedavao šengenskom radnom grupom.
- Onda je neko došao na ideju da se potraži manje, simbolikom bogatije mesto od prestonice. Tromeđa na reci Mozel je bila idealna, samo je nedostajala prava zgrada i tako smo završili na brodu Mari Astrid - rekao je Gebels.
Za dinamiku koju je Šengen izazvao, prema njegovoj oceni, nisu bili zaslužni političari već sami građani "koji su hteli više, da nastavimo da pregovaramo, da ne ostane sve na izjavama o namerama".
Drugi Šengenski sporazum, konvencija iz juna 1990. godine, na čijoj je izaradi Gebels bio aktivno angažovan, privukao je pažnju Evrope i celog sveta, piše Tageblat. ;
- Očekivanja su bila velika, ali i dileme. Desnica je još tada upozoravala na opasnost porasta kriminala, levica je strahovala da će Evropa postati tvrđava (Evropa). Ali ono što niko nije predvideo bila je dinamika među stanovništvom - pokret za slobodno putovanje, za druge slobode. I to se više nije moglo zaustaviti- rekao je Gebels, dodajući da je ono "što je nekada važilo za utopiju, postalo simbol evropskih sloboda i evropskog jedinstva".
Gebels je odbacio sugestije da je Šengen mrtav, ali je priznao da je u opasnosti pošto je deset od 29 članica ponovo uvelo granične kontrole.
- To donosi ograničenja - realna i mentalna. Pothranjuje strah od stranaca a sa tim strahom se ne pravi politika - rekao je Gebels, koji je kao član Luksemburške socijalističke radničke partije bio državni sekretar, dva puta ministar i evroposlanik.
Za Roberta Gebelsa Šengen je čvrst simbol evropske dinamike, i iako se danas čuju manje optimistični tonovi, veruje da je ponovno uvođenje kopnenih granica u EU nemoguće.
- Možda smo EU prebrzo proširili umesto da je prvo produbimo. Šengen možda nije raj, ali pakao, kako ga neki predstavljaju, sasvim sigurno nije. Evropa je bolja nego što mnogi veruju. Uprkos svim izazovima, šengenski prostor ostaje mesto na kojem su garantovane osnovne slobode - slobode koje se, izvan tog prostora, malo gde u svetu tako podrazumevaju - rekao je Gebels.
Zvanična ceremonija obeležavanja godišnjice potpisivanja biće uz brojne visoke zvaničnike održana 14. juna, a posle podne će i građani moći da posete Princezu Mari Astrid i nedavno obnovljen Muzej Evrope.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
