Pritom, domaćih turista je bilo 1.900.458 (jedan odsto manje u odnosu na 2023.) ili 46 procenata od ukupnog broja gostiju, a inostranih 2.200.601 (+ 12 odsto), što je 54 procenta od ukupnog broja gostiju, navela je na svojoj stranici Turistička organizacija Srbije. Prošle godine se broj domaćih turista smanjio u našim banjama, ali je zato broj stranih porastao, takođe, za 12 odsto. Najveći rast broja turista zabeležili su planinski centri u Srbiji, od toga za 11 procenata više domaćih turista i za 35 stranih. Broj noćenja u periodu januar-novembar ove godine je porastao za jedan odsto u odnosu na 2023. godinu. Ostvareno je ukupno 11.779.114 noćenja, od čega su domaći turisti ostvarili 6.168.340 noćenja (pet procenata manje), a inostrani 5.610.774 (+ 9) ili 48 odsto od ukupnog broja ostvarenih noćenja. Što se tiče izabranih mesta i domaćih turista, Niš i Kuršumlija su zabaležili najveći rast u periodu januar-novembar 2024. u odnosu na lani, a zatim Beograd i Kopaonik (sedam i pet odsto). Najveći pad u ovom periodu, u odnosu na prošlu godinu, ponovo je zabeležila Sokobanja (-27), zatim Vrnjačka Banja (-14), pa Tara (- sedam) i Divčibare (-2 procenta). Od izabranih turističkih mesta, mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti su u periodu januar-novembar 2024. najviše boravili na Zlatiboru, a zatim u Vrnjačkoj Banji, Beogradu, Sokobanji i Kopaoniku. Kad je reč o stranim turistima, oni su najviše boravili u Beogradu (2.932.334 noćenja, što je osam odsto više u odnosu na period januar-novembar 2023. godine), a zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Niš, Subotica itd. U ovom periodu, u odnosu na prošlu godinu, najveći rast stranih turista zabeležili su Zlatibor, Fruška gora, Kopaonik, Vrnjačka Banja i Kragujevac, a najveći pad Subotica i Niš. Od inostranih zemalja, najveći broj noćenja u periodu januar-novembar 2024. godine ostvarili su turisti iz Rusije, sa 580.354 noćenja, što je šest odsto manje u poređenju sa istim periodom prošle godine, a zatim slede turisti iz Turske, Kine, Bosne i Hercegovine, Nemačke itd. U ovom periodu broj turista iz Kine porastao je za 42 odsto, iz Bugarske za 31, Turske (15) i Hrvatske (14), a najviše je pao broj turista iz Rusije. Kako navodi Turistička organizacija Srbije, od 2022. godine, podaci o turističkom prometu (broj dolazaka i noćenja turista) i smeštajnim kapacitetima objavljuju se na osnovu statističke obrade podataka preuzetih iz administrativnog izvora, Centralnog informacionog sistema u ugostiteljstvu i turizmu (eTurista). Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.