Hrvatski institut za okeanografiju i ribarstvo alarmirao je zbog mogućih ekoloških i ekonomskih posledica, pozivajući javnost da prijavi svaki susret s ovom vrstom. Bekstvo atlantskog lososa iznelo je na videlo stara pitanja vezana za uzgoj neautohtonih vrsta. Danas je situacija još kritičnija, jer naučnici upozoravaju na rizik od genetskog ukrštanja sa lokalnim vrstama i mogućnost širenja bolesti. Dok se traže odgovori o uzrocima ovog bekstva, raste zabrinutost zbog uticaja na krhku ekološku ravnotežu Jadranskog mora.

Ribe pobegle iz kaveza u Hrvatskoj

Kako je saopštio Institut za okeanografiju i ribarstvo, odbegle ribe, teške između jednog i tri kilograma, primećene su u nekoliko oblasti severnog i srednjeg Jadrana. Stručnjaci postavljaju pitanje da li su preduzete adekvatne mere za sprečavanje širenja ove vrste, koja inače nije prirodno prisutna u Jadranu.

Moguće širenje bolesti i udar na ekonomiju

Prisustvo atlantskog lososa u vodama Jadrana predstavlja značajnu pretnju morskim ekosistemima. Baš kao i plavi rak, atlantski losos nije autohtona vrsta, pa bi iz tog razloga mogao da se takmiči sa lokalnim vrstama za resurse, menjajući ekološku ravnotežu. Jedan od glavnih rizika je povezan sa mogućnošću genetskog ukrštanja sa autohtonim vrstama, što bi moglo dovesti do neželjenih mutacija i ugrožavanja biodiverziteta. Losos bi mogao da izazove nove bolesti, sa razornim efektima na lokalne riblje populacije, piše "Blic Biznis". Bekstvo atlantskog lososa predstavlja i direktnu pretnju lokalnoj ekonomiji, posebno tradicionalnom ribarstvu, piše Money.it. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.