Arhiv HRT-a, najvrednija zbirka audiovizualnih materijala novije hrvatske istorije, ozbiljno je ugrožen i preti mu propadanje. Za restauraciju i digitalizaciju gradiva potrebno je čak 38 miliona evra, navodi se u poslednjem izveštaju o stanju prisavskog arhiva. Izveštaj o stanju arhiva, koji je još 2012. godine proglašen kulturnim dobrom, alarmantno upozorava na filmsko arhivsko gradivo kao "najvrednije, najkompleksnije i najugroženije", a prema dosadašnjem tempu, potrebno je čak 60 godina za pripremu digitalizacije. - Proces digitalizacije nije započeo zbog nedostatka tehnologije i radne snage sa iskustvom rada sa filmom. Hrvatska radiotelevizija nema tehnologiju za digitalizaciju filma, a posebno ne za visoko produktivnu digitalizaciju - ističe se u izveštaju u posedu Hine, koji je prošle godine upućen direktoru HRT-a Robertu Švebu. Naglašava se da je rizik od propadanja izuzetno visok (5 od 5), te da je nužno obezbediti sredstva za finansiranje digitalizacije. S obzirom na to da u Hrvatskoj ne postoje dovoljni kapaciteti koji bi omogućili digitalizaciju filmske arhivske baštine u prihvatljivom roku od pet godina, zaključuje se da je potrebno raspisati međunarodni javni konkurs za spoljne usluge.

Filmovi pred istekom veka trajanja

- Kapacitet pripreme HRT-a iznosi 500 kutija filma godišnje, što bi značilo da bi priprema za digitalizaciju trajala 60 godina, a film je već sada u trenutku isteka veka trajanja - navodi se u dokumentu koji potpisuje rukovodilac Arhiva HRT-a Blago Markota. Zaključuje se da je "zbog davne dospelosti veka trajanja filmskih traka arhivska kolekcija u situaciji visokog rizika od propadanja", zbog čega se predlaže hitna pretvorba filmskih zapisa u digitalni oblik. Međutim, pokušaj spašavanja filmskog arhiva HRT-a, osim angažovanja spoljne usluge, ima svoju cenu. Prema izveštaju, trošak digitalizacije filmskih traka (16 mm i 35 mm) iznosi čak 25,3 miliona evra. Osim filmskog arhiva, ogroman problem predstavljaju i audiovizuelni materijali nastali od 1956. godine. Kolekcija najstarijih nosača, tzv. AVR i VPR, nastalih do 1990. godine, digitalizuje se spoljnim uslugama jer je reč o specifičnom znanju rada na uređajima starim više od nekoliko decenija. - Takvo znanje danas ima mali broj ljudi u svetu, dok na HRT-u ne postoji osoba koja je ikada radila na predmetnom produkcijskom arhivskom lancu niti HRT ima tehnologiju nužnu za čitanje takvih nosača - navodi se u izveštaju. Do danas je, kako se navodi, digitalizovano 100 posto kolekcije AVR nosača, što je sačuvalo 5100 sati audiovizuelnog sadržaja, dok je VPR digitalizovan u obimu od samo 9 posto kolekcije ili oko 1000 sati. Cela realizacija biće ostvarena spoljnim uslugama u naredne tri godine. Rizik od propadanja je veoma visok (5 od 5), a trošak spoljne usluge procenjuje se na 1,5 miliona evra. Osim toga, u Arhivu HRT-a pohranjeno je oko 300.000 beta nosača (kaseta), koji su visoko ugroženi (5 od 5) jer im je istekla trajnost. - Investicija u dodatne tehničke kapacitete za digitalizaciju beta nosača iznosi 2,5 miliona evra, nakon čije realizacije bi se smanjilo vreme završetka digitalizacije sa sadašnjih 20 na pet godina. Moramo naglasiti da 20 godina nije prihvatljiv period zbog visoke verovatnoće propadanja sadržaja - ističe se u dokumentu HRT-a.

Uspostavljena digitalizacija audio arhive

Ukupni troškovi digitalizacije AVR-a, VPR-a i Bete iznose 6,25 miliona evra, a troškovi za hemeroteku (zbirku novinskih isečaka), baze podataka i sistem pohrane iznose dodatnih 6,75 miliona evra. Ukupni troškovi digitalizacije procenjuju se na 38,3 miliona evra, ističe se u izveštaju. Kao svetla tačka, napominje se da je od početka digitalizacije 2005. godine uspešno digitalizovano više od 85 posto audio arhive HRT-a. Međutim, bez obzira na to, u izveštaju HRT-a se zaključuje da je celokupni arhiv, koji je i kulturna baština, "u visokom stupnju rizika od propadanja sadržaja zbog dospelosti veka trajanja nosača sadržaja, prvenstveno filma, VPR-a i beta kaseta". S druge strane, problem sa arhivom prelazi u senku realizacije plana konsolidacije HRT-a i sporazumnih raskida sa stotinama zaposlenih u javnom medijskom servisu. Samo su retki dosad upozoravali na mogući "tihi" nestanak kulturne baštine.

Apel za hitnu akciju

- Sljedeće godine HRT će proslaviti 100 godina postojanja, 100 godina od prvog pozdrava s talasa radija – Halo, halo, ovde Radio Zagreb! Ta činjenica dovoljno govori o ogromnoj važnosti jedinstvene Arhive HRT-a koju bi trebalo restaurirati, digitalizovati i dati na javnu upotrebu vrednu radio i televizijsku baštinu - izjavila je za Hinu potpredsednica Odbora za informisanje, informatizaciju i medije Urša Raukar-Gamulin (Možemo). Dodala je i da je od direktora Šveba tražila da joj dostavi Projektni plan zaštite, očuvanja i korišćenja arhivskih sadržaja jer se u izveštaju direktora o radu HRT-a za 2023. godinu nijednim slovom nije spomenuo arhiv. - To jasno govori o potpunoj nebrizi i nezainteresovanosti uprave i direktora. Čuvanje arhiva bilo je na leđima predivnih pojedinaca i sve što je sačuvano možemo upravo njima zahvaliti. No, oni nisu imali ovlasti da preduzmu neophodne velike organizacijske i finansijske korake - kazala je dodajući da je rešenje jasno i nije toliko komplikovano. - Vlada Republike Hrvatske i Ministarstvo kulture i medija moraju hitno odvojiti potrebna sredstva i odrediti rokove u kojima se pojedini delovi arhive trebaju dovesti u red. Moraju to učiniti doslovno sada i odmah, jer u suprotnom, uskoro se neće imati šta restaurirati i digitalizovati, vredna arhiva će nepovratno propasti - zaključila je prenosi Fenix-magazin. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?lang=en Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici