Ljudi u srednjim i poznim godinama sa setom se prisećaju nekada moćne industrije, koja je zapošljavala desetine hiljada radnika i bila ponos čitave zemlje. Nekadašnji industrijski giganti, simboli privrednog prosperiteta, danas su uglavnom samo senka prošlih vremena.

Jedan od najsvetlijih primera te zlatne ere bio je "Agrokomerc", često nazivan "privrednim čudom". Ovaj gigant je obuhvatao 59 fabrika i proizvodio oko 400 različitih proizvoda, dok je u njegovim pogonima radilo više od 13.000 radnika. Nekada je snabdevao tržište Jugoslavije i izvozio robu u 30 zemalja, ostvarujući godišnji prihod od pola milijarde dolara. Danas je od te slave ostalo samo ime, dok je dug firme pre desetak godina dostigao čak 125 miliona evra, piše Telegraf biznis. Još jedno ime koje je nekada budilo ponos bio je TAS – Tvornica automobila Sarajevo. Osnovana 1969. godine u saradnji sa "Folksvagenom", ova fabrika je prva na prostoru bivše Jugoslavije proizvodila legendarnu "bubu". Sedamdesetih godina, sa proizvodnjom popularnog golfa, doživela je procvat, dostižući kapacitet od 25.000 automobila godišnje. Danas, mladi jedva da znaju šta je nekada predstavljao TAS. U istom gradu poslovala je i čuvena Fabrika motora Sarajevo (Famos), koja je pre rata zapošljavala 12.000 radnika u 12 fabrika širom BiH. Godišnja prodaja firme iznosila je 400 miliona dolara, a samo od prodaje motora i delova "Mercedes-Benzu" ostvarivan je prihod od 15 miliona dolara godišnje. Među nekadašnjim gigantima bio je i "Šipad", simbol uspešne drvoprerađivačke industrije. Ova kompanija, poznata po vrhunskom nameštaju, zapošljavala je čak 80.000 radnika i imala proizvodne pogone čak i u Sjedinjenim Američkim Državama. Nažalost, poput mnogih drugih velikih firmi, nije izdržala promene u ekonomskom sistemu i tržišnim uslovima. Banjaluka je ponosno nosila pečat industrijskog centra, a "Incel" je bio jedan od njegovih simbola. Ovaj industrijski kompleks bio je gigant hemijske industrije, zapošljavao 6.500 radnika i izvozio proizvode vredne više od 100 miliona dolara. Danas su njegove hale napuštene, a nekadašnji proizvodni pogoni zamenjeni su privatnim univerzitetima, skladištima i malim preduzećima. "Rudi Čajavec", osnovan 1950. godine, bio je ponos banjalučke elektronske industrije. U njegovim halama od 84.000 kvadratnih metara radilo je 10.500 ljudi, proizvodeći elektroniku za vojnu industriju, radio-prijemnike, kamere i medicinsku opremu. Nekada se tu pravila sofisticirana tehnologija, dok su danas na istom mestu prodavnice i tržni centri. Jedan od najvećih privrednih ponosa Jugoslavije bio je "Energoinvest". Pre rata, ova kompanija je bila proglašena petom najuspešnijom u istočnoj Evropi, ostvarujući 1989. godine profit od 580 miliona dolara, dok je u njenim pogonima radilo 54.700 radnika. Danas je od nekadašnje moći ostalo tek nekoliko poslovnih delova. Mostarski "Soko" je bio lider u proizvodnji avionskih delova, sarađujući sa gigantima poput "Boeinga" i "Airbusa". U njegovim pogonima proizvedeno je čak 16 tipova aviona, helikoptera i vojne opreme. Danas, od ovog giganta nije ostalo gotovo ništa. Ekonomista Milenko Stanić ističe da nije samo rat uništio ove firme – glavni problem bio je nedostatak podrške države. "Veliki sistemi mogu opstati samo uz snažnu podršku države i jasnu strategiju. Nekada su ove kompanije poslovale zahvaljujući dobrim političkim odnosima sa inostranstvom, ali kada je to nestalo, nestalo je i tržište", objašnjava Stanić. Osim toga, loše upravljanje nakon privatizacije dodatno je doprinelo njihovom krahu. Mnogi investitori nisu imali ni viziju ni iskustvo, što je dovelo do raspada velikih proizvodnih sistema. Propast ovih nekada moćnih preduzeća ostavila je dubok trag u privredi Bosne i Hercegovine, ali i u životima hiljada radnika koji su izgubili svoje poslove i sigurnost. Od nekadašnjih giganata ostale su samo prazne hale, dugovi i sećanja na vremena kada su jugoslovenske firme bile cenjene širom sveta. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.