Stariji građani često postaju mete prevaranata zbog svoje dobrotvornosti, činjenice da žive sami i zbog lakog poverenja. Prevaranti više ne deluju samo putem telefonskih poziva – dolaze i na kućne pragove, predstavljajući se kao lekari, bankari, policajci, zdravstveni radnici ili maseri.

Lažni lekari traže hitne operacije

Policija je zabeležila novi tip prevare: nepoznate osobe pozivaju građane i predstavljaju se kao lekari zagrebačkih bolnica. Kažu da je njihovo dete teško povređeno u saobraćajnoj nesreći i da je hitna operacija neophodna, a zatim traže da se novac – često nekoliko hiljada evra – donese na određenu lokaciju u Zagrebu. Građanima se savetuje da ovakav poziv odmah prekinu i kontaktiraju policiju na broj 192. Prevaranti su, kako navodi policija, najverovatnije iz inostranstva i nemaju nikakve veze sa bolnicama u Zagrebu.

Ne otvarajte sumnjive linkove

Policija upozorava i na tzv. smishing prevare – lažne SMS poruke u kojima se građani obaveštavaju o saobraćajnom prekršaju i dobijaju link za navodnu proveru detalja. Klikom na link, prevaranti dobijaju pristup ličnim i finansijskim podacima. Službena stranica za proveru saobraćajnih prekršaja je https://eprekrsaji.mup.hr/. Policija nikada ne šalje SMS poruke o prekršajima poput nepropisnog parkiranja. Građanima se savetuje:

• obrišite sumnjive poruke,
• ne otvarajte linkove ni priloge,
• ne delite lične ni finansijske podatke,
• u slučaju da su podaci otkriveni, odmah kontaktirajte banku i policiju.

Romantične i internet prevare

Čest oblik prevara su tzv. romantične prevare – prevaranti se predstavljaju kao potencijalni partneri na stranicama za upoznavanje, društvenim mrežama ili e-poštom. Nakon što steknu poverenje, traže novac, poklone, podatke o bankovnim karticama, pa ponekad i lične fotografije ili video-snimke. Policija upozorava građane da ne stupaju u komunikaciju sa nepoznatim osobama čiji identitet ne mogu proveriti i da nikome ne uplaćuju novac iz bilo kog razloga. Sve je više i drugih internet prevara – od ponuda za brzu zaradu bez rada, do lažnih humanitarnih molbi i krađe identiteta. Sumnjivi znakovi uključuju:

• traženje ličnih ili finansijskih podataka,
• zahtev da kliknete na linkove ili otvorite priloge,
• nepersonalizovane poruke,
• tekst pisan velikim slovima.

Građanima se savetuje da odmah obrišu sumnjive poruke i upozore bližnje. Policija podseća: ako ste postali žrtva prevare, odmah ih obavestite, piše Index. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?lang=en Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.