Hrvatska ekonomija bi mogla da nastavi relativno snažan rast u 2025. i 2026. godini, ali se, slično junskoj projekciji, očekuje usporavanje ekspanzije na prosečno tri procenta, nakon što je rast realnog BDP-a Hrvatske ubrzao na 3,9 procenata u 2024. godini, prema ažuriranim makroekonomskim projekcijama HNB-a. Rast realnog raspoloživog dohotka stanovništva trebalo bi postepeno da se uspori, iako će nastaviti da bude relativno visok u uslovima povećanog rasta plata i zaposlenosti, što će stimulisati domaću tražnju. Međutim, očekuje se usporavanje rasta realnog dohotka prema kraju projekcijskog horizonta, zbog čega bi trebalo da se uspori i rast lične potrošnje, procenjuje HNB. https://bizportal.rs/expo-2027/cuvena-ekspo-baka-osvojila-ginisa-cak-648-dana-provela-na-ekspo-izlozbama-sledeca-stanica-ekspo-2027-u-beogradu/

Investicije će oslabiti

Rast investicija bi takođe mogao da se uspori, nakon skoro dvocifrenih stopa rasta u poslednje tri godine, ali bi ostao relativno jak zahvaljujući jačanju fondova EU i poboljšanim uslovima finansiranja. Istovremeno, postepeno jačanje spoljne tražnje trebalo bi da doprinese jačanju izvoza, ali bi rast realnog izvoza usluga mogao biti samo neznatno veći u 2026. godini u poređenju sa 2024. godinom, što je delimično povezano sa pogoršanjem cenovne konkurentnosti turizma, ističu oni. Dodaju i da rast cena povezanih sa turizmom, zajedno sa višim realnim prihodima domaćeg stanovništva, izgleda da je povećao sklonost domaćeg stanovništva ka putovanjima u strane destinacije, što se odrazilo na snažan rast uvoza usluga. - Shodno tome, očekuje se da će doprinos neto strane tražnje rastu ostati negativan u tekućoj i narednoj godini. U poređenju sa junskom projekcijom, rast realnog BDP-a je blago revidiran naniže u 2025. godini, što odražava nešto slabiji očekivani tekući rast u drugoj polovini godine, na šta ukazuju dostupni podaci visoke frekvencije - navode oni, piše Dnevno.hr [caption id="attachment_62059" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Rast plata će se usporiti

- Očekivanja za 2026. godinu nisu se značajno promenila. Rizici da bi realni BDP mogao da raste manje nego što se očekivalo i dalje preovlađuju, uglavnom zbog izraženih trgovinskih i geopolitičkih tenzija i neizvesnosti oko efekata američkih tarifa na globalnu ekonomiju. S druge strane, povećanje vojnih izdataka na nivou EU radi jačanja bezbednosti moglo bi da ojača ekonomski rast - navodi HNB u svojim ažuriranim makroekonomskim projekcijama. Tržište rada u Hrvatskoj ostaje snažno, ali se očekuje postepeno usporavanje rasta zaposlenosti i plata, uz pad stope nezaposlenosti ispod pet procenata, procenjuje HNB. U 2025. godini očekuje se rast zaposlenosti od 2,7 odsto, nakon povećanja od 3,3 odsto u 2024. godini, a dalje usporavanje na 1,8 odsto očekuje se u 2026. godini. - Povećanje zaposlenosti će i dalje u velikoj meri zavisiti od povećanog učešća i priliva stranih radnika, dok bi stopa nezaposlenosti, koja je već pala na nizak nivo, mogla samo neznatno da se smanji - saopštila je centralna banka, očekujući da će stopa nezaposlenosti pasti sa 5 odsto u 2024. na 4,7 odsto u 2025. i na 4,5 odsto u 2026. godini. Nakon što je prosečna nominalna bruto plata rasla po stopi od 15 odsto dve uzastopne godine, očekuje se usporavanje rasta na nešto manje od 10 odsto u 2025. godini, a rast realnih plata mogao bi da se uspori sa skoro 12 na oko 6 odsto. Dodatno usporavanje rasta nominalnih i realnih plata očekuje se u 2026. godini, što će, uz očekivano jačanje produktivnosti rada, ublažiti i rast troškova rada po jedinici. [caption id="attachment_74513" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Inflacija će nastaviti da raste

Inflacija u 2025. godini mogla bi biti u proseku nešto viša u poređenju sa 2024. godinom, zbog rastuće inflacije cena energije i hrane, a bazna inflacija, koja isključuje cene energije i hrane, mogla bi nastaviti da se usporava. Prosečna godišnja stopa glavne inflacije, merena Harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HIPC), mogla bi ubrzati na 4,2 u 2025. godini, sa 4 procenta u 2024. godini, dok bi prosečna godišnja stopa inflacije, merena Nacionalnim indeksom potrošačkih cena (IPC), mogla ubrzati na 3,6, sa 3 procenta u 2024. godini. Ovo su više procene nego u makroekonomskim projekcijama HNB-a iz marta, kada su očekivali prosečnu godišnju stopu inflacije potrošačkih cena (HIPC) ove godine od 3,7 procenata, sa daljim smanjenjem na 2,6 procenata u 2026. godini. Očekivana inflacija je revidirana naviše u odnosu na junsku projekciju, prvenstveno zbog većeg doprinosa inflacije cena hrane, saopštila je HNB. [caption id="attachment_63259" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Šta će se desiti sa cenama?

Prema njihovim navodima, ubrzanje ukupne inflacije u 2025. godini pokreće rast cena energije, što je uzrokovano administrativnim povećanjem cena gasa, električne energije i grejanja krajem 2024. i početkom 2025. godine, i, u nešto manjoj meri, rastom inflacije cena hrane nakon jačanja tekućih inflatornih pritisaka sredinom godine. Rast cena hrane može se delimično objasniti prethodnim povećanjem cena određenih prehrambenih sirovina, prenosom viših troškova plata na cene i snažnom domaćom potražnjom“, saopštila je HNB, dodajući da bi bazna inflacija, koja isključuje cene energije i hrane, mogla nastaviti da se usporava, uz usporavanje rasta cena i industrijskih dobara i usluga. Očekuje se da će se u 2026. godini inflacija merena HIPC-om usporiti na 2,8 odsto, a inflacija merena IPC-om na 2,6 odsto, što odražava usporavanje inflacije svih glavnih komponenti u okruženju umerenih inflatornih pritisaka, čemu doprinose i nove makroprudencijalne mere HNB-a, navode se, između ostalog, u ažuriranim makroekonomskim projekcijama centralne banke. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.