Inflacija u evrozoni znatno je pala, sa vrhunca od 10,6 odsto u oktobru 2022. na nedavnih 2,0 odsto. U međuvremenu, plate su porasle i nadoknadile dobar deo ranijih gubitaka realnog dohotka. Na prvi pogled, situacija izgleda bolje. Ipak, mnoga domaćinstva to i dalje ne osećaju. Najčešće u prodavnicama, mnogi se osećaju siromašnijima nego pre inflacionog talasa nakon pandemije. Svaka treća osoba brine se da li će moći da priušti hranu koju želi da kupi. I to nije samo utisak: cene hrane i dalje su tvrdoglavo visoke, oko trećinu iznad pretpandemijskih nivoa, piše Tportal. Ali svi moramo da jedemo. Nažalost, cene hrane posebno pogađaju domaćinstva sa nižim prihodima, jer svakodnevni troškovi za obroke čine značajan deo njihovih primanja.

Inflacija hrane u širem kontekstu

Cilj stabilnosti cena ECB-a definisan je pomoću harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP). On pokazuje koliko prosečno domaćinstvo plaća za tipičnu korpu proizvoda i usluga – od hleba i putera do prevoza i odmora. Sve stavke svrstane su u četiri glavne kategorije: energija, usluge, roba široke potrošnje i hrana. Hrana u proseku čini oko 20% korpe – više nego dvostruko u odnosu na energiju. Inflacija se računa poređenjem cena u određenom trenutku sa onima iz istog perioda prethodne godine. Iako je inflacija hrane počela da raste nešto kasnije od ukupne inflacije nakon pandemije, ubrzo je nadmašila sve ostale kategorije, dostigavši vrhunac od preko 15%. Trebalo joj je i duže da se vrati ka normalnim nivoima. Najnoviji podaci iz avgusta 2025. pokazuju da je inflacija hrane i dalje najviša među svim komponentama HICP-a – trenutno 3,2%. Centralne banke poput ECB-a obično prate ukupne promene cena, a manje se usredsređuju na pojedine komponente. Međutim, trenutno postoje tri razloga zbog kojih je hrana u posebnom fokusu: Jaz između cena hrane i ukupnih cena veći je i dugotrajniji nego ranije. Hrana utiče na sve i snažno oblikuje inflaciona očekivanja. Porast cena hrane najteže pogađa domaćinstva sa nižim prihodima. Od uvođenja evra 1999, cene hrane uglavnom su rasle nešto brže od ostalih cena. Ipak, jaz koji se otvorio od 2022. izuzetno je velik i dugotrajan.

U Hrvatskoj rast od 47 odsto

Cene hrane nisu rasle jednako; razlikuju se po kategorijama proizvoda i među zemljama. Meso – govedina, živina i svinjetina – danas je više od 30% skuplje nego krajem 2019. Cene mleka porasle su oko 40%, a putera čak 50% u odnosu na nivoe pre pandemije. Još snažniji rast beleže kafa, maslinovo ulje, kakao i čokolada. Među zemljama evrozone, rast cena hrane od kraja 2019. kreće se od 20% na Kipru do čak 57% u Estoniji, dok je u Hrvatskoj zabeležen rast od 47%. Ruska agresija na Ukrajinu izazvala je nagli skok cena energije (posebno gasa) i đubriva, što je između 2021. i 2023. dodatno podiglo cene hrane, naročito u baltičkim državama. U poslednje vreme važnu ulogu imaju rast troškova rada i poskupljenje globalnih prehrambenih sirovina, delom povezano sa klimatskim promenama. Razlike među zemljama proizlaze iz različite izloženosti šokovima cena sirovina, kretanja troškova rada i troškova energije. Zbog toga ne čudi da su hrana, uz energiju, bili glavni pokretači velikih razlika u stopama inflacije među zemljama nakon pandemije. Kratkoročni i dugoročni faktori koji utiču na inflaciju Na inflaciju hrane utiču i kratkoročni i dugoročni faktori – i globalni i domaći. Na svetskom nivou, rast prihoda, naročito u zemljama u razvoju, povećao je potražnju za poljoprivrednim proizvodima i podigao cene. Na domaćem planu, produktivnost u poljoprivredi u pravilu raste sporije nego u drugim sektorima. Klimatske promene postaju još jedan ključni faktor jer su ekstremni vremenski uslovi poput suša i poplava sve češći i ozbiljno narušavaju lance snabdevanja. Primera radi, dugotrajne suše u južnoj Španiji 2022. i 2023. izazvale su skok cena maslinovog ulja, dok su cene kafe i kakaa porasle nakon loših vremenskih prilika u izvoznicama poput Gane i Obale Slonovače. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.