U mesarama u Županji, koja je na neki način srce svinjogojstva, ne možete više ni da nađete mast, ponuda je ograničena i sve se rasprodaje začas, a biće samo gore.
Vlasti kao da ne mogu da shvate da su svinjari u velikom problemu. Svinje koje tove su sve teže i skuplje, pa im je danas teže nego nama, čije su farme svinja opustošene ASK, komentariše Antun Golubović, predsednik Odbora svinjara HPK, najnoviju tržišnu situaciju, koja je zbog sve većeg broja farmi sa ASK u istočnoj Hrvatskoj podigla cenu masti na nivo kulena od pre dve godine.
https://bizportal.rs/expo-2027/neverovatan-rezultat-paviljon-srbije-na-ekspu-u-osaki-posetilo-880-000-ljudi/
Foto: Shutterstock[/caption]
- Dakle, kod domaćih svinja, ako izuzmemo tov uvezenih, pokrivamo samo 30-35 odsto sopstvenih potreba, oko 50 procenata sa uvezenim. I možda pet odsto izgubljenog stanovništva zbog ASK nije mnogo, kako kaže ministar, ali za svakog farmera je 100 procenata - kaže Golubović, uveren da ćemo za novogodišnje praznike imati, ako ne čvarke od svinjetine, onda bar prasiće.
S obzirom na "električni rat" između EU i Kine, odnosno da je Kina podigla carine i smanjila uvoz evropske svinjetine zbog podizanja carina na svoje električne automobile, barem, tvrdi Golubović, ne moramo se plašiti da ćemo ostati bez uvozne svinjetine i prasića, iako će domaća svinjetina, što je apsurdno, ostati u svinjcima i neprodata.
- Na tržištu EU ima mnogo viške - zovemo je BMV svinjetina, što se povezuje sa prestižem, ali je zapravo skraćenica za bledo, meko i vodenasto meso - tako da bi cene - mogle da padnu, a ne da rastu. Prošle nedelje je bilo 10 centi po kilogramu žive vage. Na berzi se kilogram žive vage sada prodaje za 1,45 evra. Ako cena mesa u Hrvatskoj poraste, krivca treba tražiti u trgovcima i distributerima - rekao je Golubović.
Zbog eutanazije 10.000 svinja u Sokolovcu, ostaće neprodato najmanje 1.500 hektara stočne hrane, što je sada višak i dodatni problem. Direktor Kroatiastočara, Branko Bobetić, kaže da je zbog ogromnih poremećaja na tržištu nezahvalno davati bilo kakve prognoze. Prošle godine u Hrvatskoj je legalno, odnosno u klanicama, zaklano 100.000 domaćih prasadi i 174.000 uvezenih, od čega 36.000 domaćih i 31.000 uvezenih u decembru. Šta će se dalje desiti, niko ne zna.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Cena kulena ide u nebesa
Kulen je koštao oko 200 kuna ili 26,50 evra, a danas, na primer na pijaci Utrin u Zagrebu, 28 evra ili 211 nekadašnjih kuna, dok je cena kulena, za koji je sve manje domaćih sirovina, porasla na više od 40, ponekad čak i 50 evra po kilogramu. U Slavoniji se kulen još uvek može naći za 17-18 evra, ali ne zadugo, smatra Golubović, uveren da će do proleća sledeće godine ova delikatesa - i drugi mesni proizvodi poput kulena, šunke, slanine, pančete i slično - takođe poskupeti za najmanje 50 odsto odsto. Pančeta, dodaje, već je poskupela za 30-40 procenata u poslednje dve godine. Postojanje domaćeg svinjogojstva je sve upitnije. Čvarci se ne prave od industrijskih "hibridnih svinja kod kojih je mast svedena na minimum i takve svinje ne sadrže čvarce, već od domaćih mešanaca malih OPG farmera", naglašava. Da već svega nedostaje, dokazuje i cena masti u mesarama od tri evra/kg. Nekada je pratila cenu kilograma svinjetine "žive vage", a sada je duplo skuplja. To znači da postoji manjak masti, pa onda i manjak čvaraka. - Nikada u istoriji čvarci nisu bili skuplji od kobasica, a danas se mogu kupiti za 12-16 evra. Čvarci su se nekada bacali na selu kao nusproizvod. Njima su se hranili čak i psi, nikome nisu bili potrebni - tvrdi Večernjakov sagovornik, napominjući da je uzgoj svinja ciklus za ciklusom, a prodaja ne ide dobro. Resorni ministar je tek sada uspeo da naloži odstrel divljih svinja. Priča se o specijalnom ratu i, pazite, posle 27 meseci života sa ASK, neko razmišlja da li da angažuje policiju i da dronove koristi da vidi koliko ima divljih svinja, koje su najveći prenosioci ASK. Ili ne? Planirana su dva u Kršu i tri u Slavoniji sa kapacitetom od oko stotinu grla nedeljno ili oko 5.000 tokom cele godine ili u najčešćim mesecima za klanje svinja, što bi sprečilo i nezakonito držanje i nezakonito klanje, i najbolje pratilo zdravstvenu bezbednost i sledljivost mesa, i legalizovalo svu proizvodnju na farmama, kako se ništa ne bi izgubilo. Ostaci nakon klanja bi završili u kontejneru za Agroproteinku.“ umesto, u nekim slučajevima, u životnoj sredini, tako bi se sprečilo moguće širenje ASK. Ovako kako jeste, svakog dana je samo sve više zabrana i manje mogućnosti za plasman na tržište. [caption id="attachment_72499" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]
- Dakle, kod domaćih svinja, ako izuzmemo tov uvezenih, pokrivamo samo 30-35 odsto sopstvenih potreba, oko 50 procenata sa uvezenim. I možda pet odsto izgubljenog stanovništva zbog ASK nije mnogo, kako kaže ministar, ali za svakog farmera je 100 procenata - kaže Golubović, uveren da ćemo za novogodišnje praznike imati, ako ne čvarke od svinjetine, onda bar prasiće.
S obzirom na "električni rat" između EU i Kine, odnosno da je Kina podigla carine i smanjila uvoz evropske svinjetine zbog podizanja carina na svoje električne automobile, barem, tvrdi Golubović, ne moramo se plašiti da ćemo ostati bez uvozne svinjetine i prasića, iako će domaća svinjetina, što je apsurdno, ostati u svinjcima i neprodata.
- Na tržištu EU ima mnogo viške - zovemo je BMV svinjetina, što se povezuje sa prestižem, ali je zapravo skraćenica za bledo, meko i vodenasto meso - tako da bi cene - mogle da padnu, a ne da rastu. Prošle nedelje je bilo 10 centi po kilogramu žive vage. Na berzi se kilogram žive vage sada prodaje za 1,45 evra. Ako cena mesa u Hrvatskoj poraste, krivca treba tražiti u trgovcima i distributerima - rekao je Golubović.
Zbog eutanazije 10.000 svinja u Sokolovcu, ostaće neprodato najmanje 1.500 hektara stočne hrane, što je sada višak i dodatni problem. Direktor Kroatiastočara, Branko Bobetić, kaže da je zbog ogromnih poremećaja na tržištu nezahvalno davati bilo kakve prognoze. Prošle godine u Hrvatskoj je legalno, odnosno u klanicama, zaklano 100.000 domaćih prasadi i 174.000 uvezenih, od čega 36.000 domaćih i 31.000 uvezenih u decembru. Šta će se dalje desiti, niko ne zna.
