Od 1. jula, Hrvatska narodna banka je propisala da je maksimalni odnos duga i prihoda (DSTI) za stambene kredite 45 odsto, ali ova promena neće značajno uticati na građane sa prosečnim prihodima. Naime, referentna plata na osnovu koje se izračunava minimalna zarada menja se svake godine, a to je iznos koji ne može biti predmet izvršenja i koji većina banaka koristi kao polaznu tačku prilikom izračunavanja kreditne sposobnosti. Kreditna sposobnost, kao i do sada, izračunava se oduzimanjem minimalne zarade i eventualnih kreditnih obaveza, kao što su lizing, gotovinski krediti ili suzaduživanje. https://bizportal.rs/expo-2027/u-programu-izlozbe-ekspo-2027-beograd-za-svakog-ponesto-ovo-su-4-kljucna-segmenta/

Niža kreditna sposobnost

Minimalna zarada u 2025. godini je 868 evra, jer je prosečna plata u periodu od januara do avgusta 2024. godine bila 1302 evra, a dve trećine tog iznosa čine osnovicu. Prema podacima Centralnog zavoda za statistiku, prosečna mesečna neto plata od januara do avgusta 2025. godine iznosila je 1434 evra, tako da će novi minimum egzistencije od januara 2026. godine biti 956 evra. To znači da će građani biti kreditno sposobni za skoro stotinu evra manje. Na primer, sa prosečnom platom od 1446 evra u avgustu, mogli bi da dobiju stambeni kredit sa maksimalnim anuitetom od 578 evra, odnosno oko 133.800 evra na 30 godina sa efektivnom kamatnom stopom od 3,24 odsto. Od 1. januara, sa istom platom, maksimalni anuitet pada na 490 evra, što znači da bi maksimalni kredit bio 113.500 evra. Dakle, razlika je oko 20 hiljada evra manja, pa će oni koji planiraju da kupe nekretninu, a nalaze se na ivici kreditne sposobnosti, možda morati da požure sa realizacijom kredita pre nego što nove referentne vrednosti stupe na snagu. https://www.reddit.com/r/financije/comments/1od1cql/po%C4%8Detkom_godine_lo%C5%A1iji_su_uvjeti_kreditiranja_za/?utm_source=embedv2&utm_medium=post_embed&utm_content=footer&embed_host_url=https://www.dnevno.hr/gospodarstvo-i-turizam/od-1-sijecnja-brojni-hrvati-ce-bit-u-velikom-problemu-ovo-je-jako-vazno-3100959/ Priča je pokrenula diskusiju na Reditu, gde je jedan korisnik komentarisao da "ljudi koji žive od svog rada svake godine postaju siromašniji ako nemaju dodatna ulaganja, i tužno je to videti". Autor objave je odgovorio da je to druga tema, vezana za inflaciju, ali da se u ovom slučaju radi o jazu između rasta plata i prilagođavanja uslova kredita: - Plate rastu tokom cele godine, dok se prilagođavanje osnovice vrši jednom godišnje - kazao je on.

Važno u narednih nekoliko meseci

Ovo privremeno koristi kupcima na kraju godine jer im omogućava da dobiju veći kredit nego što bi to bilo moguće nakon prilagođavanja. Kao odgovor na komentar korisnika koji je ironično primetio da "mora da kupi neku preskupu rupu do kraja godine", autor je odgovorio da stvari nisu tako crne. - Ovo je važno za one koji planiraju da kupuju u narednih nekoliko meseci - istakao je on. Verovatno će i plate rasti tokom vremena, pa će se situacija izjednačiti. Šokovi su rezultat godišnjeg prilagođavanja osnovice, a kada bi se ona menjala svakog meseca, ne bi bilo takvih skokova. Korisnik je naveo da bi smanjenje kreditne sposobnosti moglo uticati na pad potražnje za kreditima, što bi moglo dovesti do pada cena nekretnina ili smanjenja kamatnih stopa, ali da je malo verovatno da će banke dozvoliti značajan pad cena. Korisnik je dodao podatke prema kojima se oko 30 odsto stambenih nekretnina u Hrvatskoj kupuje putem kredita, a taj udeo varira u zavisnosti od regiona - u primorskom regionu je znatno manji, na primer u Zadarskoj županiji je oko 12 odsto, dok je u Zagrebu i okolini više od 38 odsto.

Pravi uticaj kreditnih uslova

Autor objave je odgovorio da će se pad broja transakcija verovatno nastaviti i u narednoj godini zbog strožih kreditnih uslova i slabije ekonomije, pa će udeo kupovina gotovinom rasti. - Kupci koji imaju gotovinu imaće veću pregovaračku moć, ali teško da će odustati od investiranja ako su to planirali - objasnio je on, piše Dnevno.hr Takođe je dodao da podaci o udelu kupovina na kredit ne pokazuju pravi uticaj kreditnih uslova jer ignorišu lančane kupovine. - Ako jedna osoba kupi novi stan prodajom starog, a kupac starog stana uzme kredit, onda su ostale transakcije u tom lancu zapravo indirektno zavisne od dostupnosti kredita - naveo je on. Na kraju, jedan korisnik je oštro primetio da "nema razloga da cene padaju kada plate rastu", dok je autor odgovorio da se ne radi samo o platama već i o broju ukupnih transakcija. - Ako broj kupovina na kredit padne, smanjuje se i ukupan broj prodatih nekretnina, bez obzira na to što udeo kupovina gotovinom raste. Trenutno nema pokazatelja da će cene značajno pasti, ali se tržište hladi - zaključio je on. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.