Njegova objava izazvala je pravu lavinu reakcija, jer se dotakla teme koja sve češće brine radnike – granice privatnosti na radnom mestu.
- Pretpostavljam da nije dozvoljeno snimanje zvuka bez obaveštenja zaposlenih. Sada imam dokaz da nas poslodavac snima i audiozapis, a da nas o tome nije obavestio. Koje korake mogu da preduzmem - napisao je korisnik i izazvao lavinu reakcija
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Komentari podeljeni: od šale do pravnih saveta
Objava je za kratko vreme prikupila stotine komentara. Neki su reagovali sarkastično, poput komentara: „Opali mu šamar bez prethodnog upozorenja“, dok su drugi ozbiljno savetovali da slučaj prijavi Državnom inspektoratu, jer audio-nadzor bez saglasnosti zaposlenih može biti kršenje zakona, prenosi Dnevno.hr.Druga iskustva
- Kod nas se snima i video i zvuk. Kliknuli smo da se slažemo s nekom ogromnom izjavom i to je to - napisao je jedan od komentatora. Drugi su upozorili da mnoge kompanije pogrešno veruju da im je audio nadzor dozvoljen, iako Zakon o radu i Zakon o zaštiti privatnosti to strogo ograničavaju.Šta zakon zapravo dozvoljava
Prema Zakonima o radu i zaštiti privatnosti u Hrvatskoj, video-nadzor je dozvoljen isključivo radi zaštite ljudi, imovine, kontrole pristupa i sprečavanja krađa ili nasilja. Snimanje u svlačionicama, toaletima i prostorijama za ličnu higijenu strogo je zabranjeno, a snimci se smeju čuvati najduže šest meseci, osim ako su dokaz u sudskom postupku. Audio-nadzor, međutim, predstavlja poseban slučaj: dozvoljen je samo u izuzetnim situacijama – na primer, radi zaštite zaposlenih od pretnji, mobinga ili nasilja – ali isključivo uz prethodno obaveštenje radnika i jasnu oznaku da se prostor nadzire i zvučno.Snimanje bez saglasnosti = krivično delo
Ako poslodavac snima razgovore bez saglasnosti zaposlenih, to može predstavljati krivično delo prema članu 143. Krivičnog zakona: “Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.” Ukoliko je reč o službenom licu koje to čini u okviru posla, kazna može biti i do pet godina zatvora.Moguće posledice za poslodavca
Pored krivične odgovornosti, poslodavac može biti i predmet inspekcijskog nadzora i sankcionisan zbog kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL). Kazne mogu biti vrlo visoke, a uz finansijsku štetu, firmi preti i ozbiljna reputaciona posledica, jer se narušava poverenje zaposlenih i javnosti.Šta zaposleni mogu da urade
Ukoliko postoji sumnja da se u firmi sprovodi neovlašćeni audio-nadzor:- Radnici mogu zatražiti obaveštenje o postojanju sistema nadzora.
- Ako dobiju potvrdu (ili dokaz), mogu podneti prijavu Državnom inspektoratu.
- U slučaju ozbiljnog kršenja privatnosti – moguć je i krivični postupak.
