U Crnoj Gori se produbljuje paradoks na tržištu rada, iako zanatske profesije nikada nisu bile bolje plaćene, domaćih majstora je sve manje. Građevinarstvo, tehnološke specijalizacije i ugostiteljstvo nude zarade koje dostižu evropski nivo, no uprkos tome, zemlja se oslanja na hiljade stranih radnika kako bi popunila ključne pozicije. Podaci pokazuju da samostalni majstori u građevini mesečno zarađuju između 2.000 i 3.000 evra, dok pojedini zanati donose i znatno više. Keramičari, na primer, po jednom poslu mogu prihodovati preko 5.000 evra, a satnica im doseže 20 evra. Pa ipak, manjak kvalifikovanih radnika toliko je ozbiljan da je tokom 2023. godine izdato gotovo 4.800 radnih dozvola samo za osnovne građevinske poslove.

Zarada visoka, ali sistem zakazuje

Izvršni direktor Zanatske komore Crne Gore, Boris Marđonović, upozorava da novac nije problem – već obrazovni sistem koji ne prati potrebe tržišta. Iako u Crnoj Gori postoji 155 regulisanih zanatskih profesija, srednje škole nude tek ograničen broj smerova, i to često grupisanih po sektorima, a ne po stvarnim zanimanjima. - Već dve decenije apelujemo na institucije da uvedu jasne zanatske kvalifikacije po modelu najrazvijenijih evropskih zemalja. Uveli smo programe poput Fit for Future, koji pomažu mladima da pronađu svoj zanat i povežu se sa poslodavcima, ali bez snažnije institucionalne podrške nema napretka - kaže Marđonović. Po njegovim rečima, dualno obrazovanje uvedeno 2017. godine nije dalo očekivane rezultate, a posebno se izdvajaju problemi u manjim sredinama gde škole ne nude dovoljno stručnih programa.

Mladi odlaze, ponuda ne prati potražnju

Istraživanja pokazuju da polovinu mladih privlači odlazak iz Crne Gore, najpre zbog ekonomske sigurnosti u inostranstvu. To dodatno slabi već krhku domaću ponudu zanatlija. Istovremeno, globalna potražnja za majstorima konstantno raste, od električara i vodoinstalatera do zavarivača i HVAC tehničara. - Solarni tehničari postaju jedno od najtraženijih zanimanja u svetu, dok digitalni i kreativni zanati beleže snažnu ekspanziju. Pokrenuli smo 27 novih digitalnih zanatskih kvalifikacija koje već privlače interesovanje i iz regiona - dodaje Marđonović, piše Bankar.me.

Strane radne dozvole skaču, a tržište ostaje neusklađeno

Podaci Zavoda za zapošljavanje pokazuju da mnogi nezaposleni i mladi žele da se dodatno obrazuju, ali nailaze na ozbiljne prepreke — od nedostatka kvalitetnih obuka do loše povezanosti sa lokalnim poslodavcima. Istovremeno, privreda je primorana da sve više zapošljava radnike iz inostranstva, što utiče na cenu rada i uslovljava poslodavce da prilagođavaju svoje modele poslovanja.

Bez majstora – nema razvoja

Struka upozorava da Crna Gora rizikuje dugoročnu destabilizaciju tržišta rada ukoliko zanatstvo ne dobije ozbiljniju institucionalnu podršku. Nedostatak kvalifikovanih majstora mogao bi direktno usporiti razvoj privrede, posebno u građevinarstvu i turizmu — sektorima koji su ključni za ekonomiju zemlje. - Ako ne ojačamo obrazovni sistem i ne vratimo zanatstvu status koji zaslužuje, suočićemo se sa još većim deficitom radne snage. A bez majstora, svaka budućnost je klimava - zaključuje Marđonović. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.