U praksi korak unazad, ali u teoriji korak napred. Uvođenje obavezne naplate vrlo laganih plastičnih kesa, onih u koje stavljamo voće i povrće prilikom svakodnevne kupovine, vratiće nas u doba naših baka i deka, kada su u prodavnicama i na pijacama šuštale papirne kese, a dame se hvalile svojim raskošnim cegerima, komentarišu prodavačice sa zagrebačkih pijaca. Naplata počinje od 1. januara, odnosno od srede. Ovaj potez Ministarstva zaštite životne sredine i zelene tranzicije poznat je još od maja ove godine, dok je konačna najava stigla u septembru. Neki trgovački lanci već su obavestili potrošače da će cena ovih kesa biti jedan cent po komadu. Trgovci su dužni da obezbede prostor za kese na mestima gde se namenski koriste i jasno istaknu njihovu cenu, a neće biti dozvoljeno da ih prodaju na kasama. Cena kesa nije propisana, već trgovci sami odlučuju o njoj. Ista mera važi i za prodavce na pijacama. – Ideja da se na taj način smanji količina plastike u životnoj sredini je dobra, ali komunikacija nadležnog ministarstva, odnosno Fonda za zaštitu životne sredine, loše je sprovedena. Svakako su trebali da naprave neki promotivni spot kojim bi ljudima objasnili ovu promenu, da znaju šta mogu, a šta ne mogu. Kao i uvek, sve će pasti na leđa potrošača, ali i kasira koji će morati da se nose s potencijalno neprijatnim situacijama. Ne znam kako će se ljudi snaći, ali očekujem razne nesporazume jer se kod nas ništa ne komunicira kako treba – rekla je za 24sata Ana Knežević, predsednica Hrvatske udruge za zaštitu potrošača. Dodala je i da mnogim ljudima, posebno starijim sugrađanima, to neće biti drago i pitanje je kakvih će sve scena biti. Ljudi su znali da se inate jer im na kasi nisu vratili jedan dinar, tako da sada možemo očekivati svašta, napominje. Sve što će se dogoditi, desiće se zato što oni koji su trebali, nisu ideju sproveli kako treba. A nakon punih 10 godina, s početkom 2025. godine, raste i naknada za povratnu ambalažu sa sadašnjih sedam na deset centi. Dok se naknada za plastične, staklene boce i limenke isplaćivala u kunama, za jednu bocu dobijalo se 50 lipa. Neznatno viši iznos ostao je i nakon uvođenja evra. – Tih deset centi za komad povratne ambalaže i dalje je najniža naknada u Evropskoj uniji. To što će uskoro biti tri centa više, uopšte nije stimulativno. Ovakvom politikom zaštite životne sredine do 2030. godine nećemo uspeti da smanjimo količinu komunalnog otpada, a do 2050. godine Evropa bi trebalo da bude „no waste.” Da bi se smanjila količina otpada na deponijama, potrebno je više reciklirati sav otpad koji može da se preradi. Međutim, u stvarnosti, ljudi se ne podstiču i ne olakšava im se u smislu da imaju gde da odlože taj otpad – zaključuje Knežević. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.