Evropski lideri razmatraju mogućnost da zamrznuta ruska sredstva koriste za kompenzaciju Ukrajini, podršku njenoj vojsci i pomoć u obnovi uništenih domova i gradova.
Međutim, postoji dugotrajna rasprava oko
imovine Kremlja koja je zamrznuta odmah nakon što je Rusija izvršila punu invaziju početkom 2022. godine.
Približno 2
74 milijarde evra imovine i dalje je zamrznuto, a protivnici zaplene upozoravaju da bi takav potez mogao prekršiti međunarodno pravo i destabilizovati finansijske tržišta.
Dosad su G7 zemlje izbegavale pravne i finansijske komplikacije povezane sa direktnom zaplenom novca i njegovim davanjem Ukrajini, koristeći samo kamate sa zamrznutih sredstava kako bi obezbedile 50 milijardi dolara(€45,7 milijardi) unapred pomoći Ukrajini, zadužujući se protiv budućih prihoda od kamata.
Međutim, neki prijatelji Ukrajine — Poljska, Ujedinjeno Kraljevstvo i baltičke države Litvanija, Letonija i Estonija — žele da urade više i uzmu i glavnicu, s obzirom na ogromnu štetu koju je Rusija prouzrokovala.
Novac je prvobitno bio u kratkoročnim državnim obveznicama koje su držane kao rezerve za rusku centralnu banku. Do sada su većina obveznica istekle i pretvorile se u gotovinu koja se nagomilava u depozitorskim bankama.
Oko 210 milijardi evra nalazi se u članicama Evropske unije, pri čemu je najveći iznos, 183 milijarde evra, u Eurokliru, belgijskom klirinškom centru za finansijske transakcije. Ostali iznosi nalaze se u finansijskim institucijama u Velikoj Britaniji, Japanu, Francuskoj, Kanadi, Švajcarskoj, Australiji i Singapuru.
Ko poziva na zaplenu imovine i zašto?
Svetska banka procenjuje da će obnova Ukrajine koštati 524 milijarde dolara (478,6 milijardi evra) tokom 10 godina, što je već više od ukupne vrednosti ruskih sredstava. Ako jedna ili više zapadnih vlada budu protiv zaplene imovine, druge koje to žele mogu to i dalje sprovesti.
U međuvremenu, saveznici Ukrajine u Evropi razmatraju pojačanje svoje finansijske pomoći nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa da Evropa mora da se brine o sopstvenoj bezbednosti. Nekoliko tih saveznika — Francuska i Belgija, na primer — već su opterećeni problematičnim nivoima duga iznad 100 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Zašto Francuska, Nemačka i Belgija protive zapleni imovine?
Evropski lideri kažu da bi zaplena imovine sada značila da ta sredstva ne mogu biti iskorišćena kao pregovaračka karta u bilo kojem mirovnom dogovoru ili za pomaganje u sprovođenju primirja.
Francuski ministar finansija Erik Lombard rekao je u utorak da je protiv međunarodnog prava da se zaplene sredstva u centralnim bankama. Ako bi ruska sredstva bila zaplenjena bez pravnih osnova, "to bi moglo predstavljati rizik za finansijsku stabilnost Evrope", rekao je on.
- Zalažem se za veliku opreznost kada je u pitanju ta zamrznuta imovina- rekao je belgijski premijer Bart De Viver na samitu EU 6. marta. -Trenutno je to zapravo koka koja nosi zlatna jaja. Ti iznenadni prihodi idu Ukrajini - rekao je on.
Protivnici zaplene takođe se plaše da bi zemlje i investitori mogli oklevati da koriste evropske finansijske institucije ako budu uplašeni da bi imovina mogla biti zaplenjena, što bi podrilo ulogu evra kao međunarodne valute za državne rezerve.
- Specifično, vlade se brinu da bi zemlje poput Saudijske Arabije i Kine mogle prodati evropske državne obveznice kao odgovor- rekla je Elina Ribakova, ekonomista u Bruželu, think-tanku u Briselu.
- To bi povisilo troškove zaduživanja za zemlje koje su već duboko u dugu- navela je ona.
Ona, međutim, favorizuje zaplenu, tvrdeći da Evropska centralna banka ima sredstva da spreči bilo kakvu neosnovanu prodaju obveznica kupovinom državnih obveznica.
Takođe, na ovoj temi postoje i sećanja na evropsku dužničku krizu iz 2010-2012. godine, kada su troškovi zaduživanja porasli i izazvali zabrinutost da bi evro mogao da se raspadne.
Postoji "dosta PTSD-a u EU oko mešanja u tržište evropskih državnih obveznica" zbog toga, rekao je Tom Keatinge, direktor Centra za finansije i sigurnost na Kraljevom institutu za usluge u Londonu.
Da li bi zaplena sredstava bila legalna prema međunarodnom pravu?
Neki stručnjaci tvrde da bi zaplena bila odgovarajuća "protumera". To je specifičan pravni termin koji se odnosi na akciju koja bi inače bila ilegalna, ali je opravdana kao način da se natera Rusija da prestane sa svojim kršenjima međunarodnog prava.
- Ne postoji dilema između korišćenja sredstava agresora za zaštitu njegovih žrtava i održavanja posvećenosti pravilima temeljenog reda- napisao je Nigel Gould-Davies, viši saradnik u Međunarodnom institutu za strateške studije i bivši britanski ambasador u Belorusiji, u pravnoj analizi.
Međutim, drugi pravnici smatraju da zaplena ne bi bila legitimna protumera.
- Jedan razlog: opravdanje protivmere kao kompenzacije za štetu — umesto samo kao pritisak da se ponaša — bilo bi "veoma značajno proširenje načina na koji smo koristili protumere u prošlosti- rekla je Ingrid Brank, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Vanderbilt Univerziteta.
- To bih označila kao kršenje međunarodnog prava o protivmerama- objasnila je ona.
Pored toga, Brank je rekla da međunarodno pravo daje snažnu zaštitu rezervama centralnih banaka od zaplene — princip koji je "apsolutno svet" već vekovima.
- U vremenu kada se zemlje gotovo ni u čemu ne slažu, ovo je široko prihvaćeno pravilo, destabilizovanje jednog od nekoliko čeličnih temelja međunarodnog finansijskog sistema- upozorila je Brankova.
Keatinge je rekao da je pravno pitanje "50-50". To zavisi od "političke volje".
Da li su prošle zaplene zamrznutih sredstava drugih zemalja?
Zamrznuta državna sredstva korišćena su za kompenzaciju žrtvama iračke invazije Kuvajta 1990. godine i iranskog zauzimanja američke ambasade u Teheranu 1979. godine.
Te akcije su bile pravno opravdane jer su bile deo mirovnih postkonfliktnih dogovora: rezolucije UN u slučaju Iraka, i diplomatskih sporazuma u slučaju Irana, navodi Brunk.
Šta je Rusija rekla ili uradila u vezi sa zamrznutim sredstvima?
Kremlj je više puta upozorio da bi zaplena ruskih sredstava bila nelegitimna i narušila poverenje investitora. "Te namere smatramo nezakonitim, a svaki pokušaj da se ispune dovest će do veoma ozbiljnih pravnih posledica", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima ranije ovog meseca.
Rusija bi, teoretski, mogla da zapleni sredstva oko 1.800 zapadnih kompanija koje i dalje rade u Rusiji. Nedavna zakonodavna akta omogućila bi državnu zaplenu kompanija sa sedištima u zemljama koje su označene kao "neprijateljske", izveštavaju ruski mediji.
Međutim, ima manje šta da se zapleni sa ruske strane. Strane kompanije pretrpele su gubitke veće od 170 milijardi dolara (€155 milijardi) od 2022. godine, često zbog odluke da napuste Rusiju ili smanje svoje poslovanje, prema Kijevskoj školi ekonomije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
