Kako je prethodnu nedelju obeležilo hladno vreme, u jutarnjim časovima na visini od dva metra i u prizemnom sloju vazduha zabeleženi su mrazevi slabog, umerenog, a ponegde i jakog intenziteta. Izmerene minimalne temperature na visini od dva metra kretale su se od minus dva do minus devet stepeni, koliko je izmereno u Vršcu. Sve to nepovoljno je uticalo na rane voćne kulture, najviše kajsiju, ali i rane sorte breskvi i trešanja

- Visoke temperature u februaru i početkom marta isprovocirale su rano voće da počne cvetanje. Najviše je stradala kajsija, ali stradale su i rane sorte breskvi i možda neke rane sorte trešnje - izjavio je za Bizportal agroekonomista Milan Prostran.

Srbija se godinama suočava s nepovoljnim klimatskim uticajima na poljoprivredu, što potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prema podacima RZS-a, voćarstvo je prošle godine u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje učestvovalo sa 17,8 odsto. Prostran smatra da je situacija sa kajsijom i ostalim ranim voćem i ove godine slična prethodnim jer visoke temperature vrlo rano „povuku“ voće da cveta. Iako je kajsija najviše zasađena u okolini Grocke i Čačka, srpsko tržište ponovo će biti okrenuto uvozu ovog voća.

- Već nekoliko godina suočavamo se sa sličnom situacijom i uvozimo kajsiju iz Turske ili nekih drugih zemalja. Verovatno će tako biti i ove godine. Gotovo da na tržištu nema domaće kajsije. Možda će je biti u manjim količinama oko Grocke, gde je najviše zasada ovog voća, ali Dunav delimično ublažava niske temperature. Međutim, čak i ako je bude, ona neće biti jeftina - naglasio je sagovornik Bizportala i dodao da će cenu kajsije na tržištu najviše diktirati uvoz i ugovori o slobodnoj trgovini koje je Srbija zaključila sa zemljama izvoznicama ovog voća.

Kiša – Bogom dana

Što se ostalih useva tiče, iako je na teritoriji Južnog Banata zabeleženo manje oštećenje pšenice i ječma od mraza, ovim, ali i ostalim biljnim kulturama, najviše prijaju padavine koje su ključne za uspeh naredne poljoprivredne proizvodnje. One će ublažiti višegodišnji nedostatak vlage u zemljištu.

- Ono što je najvažnije jesu ove značajne padavine, jer će ublažiti dugogodišnji nedostatak vlage i natopiti dubinske slojeve, koji uvek služe kao rezerva, depo vlage u zemljištu. Ova kiša je toliko važna da je možemo porediti sa takozvanom majskom kišom. Mislim da je za pšenicu stigla u poslednji čas i da možemo očekivati pristojan prinos - objasnio je Prostran.

Pozitivan uticaj na zemljište i rane jare kulture kiša će imati i zbog olakšavanja njihove setve, odnosno pripreme zemljišta.

- Kada se zemljište prosuši, odnosno kada kiša prestane, biće ga lakše pripremiti za setvu jarnih kultura. Zaista mislim da nam je ova kiša od neprocenjive vrednosti. Nadam se da će ovakvo vreme potrajati i, što se mene tiče, neka kiša pada i dve nedelje – to će suzbiti pesimizam koji je zavladao među proizvođačima. Niko ne može predvideti da li nas čeka još jedna sušna godina poput prethodne, a to je i bio razlog za nervozu proizvođača, koji nisu bili sigurni kakva ih ulaganja čekaju - rekao je on.

Agroekonomista naglašava da mu je drago što su se proizvođači okrenuli sadnji pšenice i drugih ozimih kultura, čiji je prinos stabilniji, pa su i rezultati koje mogu očekivati izvesniji. Kako je rekao, ove godine zasađeno je oko 800.000 hektara ozimih kultura, među kojima su pšenica i uljana repica, kojima kiša izuzetno prija.

- Odlično je za sve ozime kulture, uključujući i uljanu repicu. Kada kiša prođe, biće potrebno primeniti agrotehničke mere zaštite bilja, jer će vlaga doprineti širenju bolesti i insekata. Upotrebom pesticida i drugih mera to se može kontrolisati. Za sada je najvažnije da je ova kiša pala - zaključio je Milan Prostran za Bizportal.