Pčele, koje imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane, umiru u zapanjujućem broju u Sjedinjenim Američkim Državama. Američki komercijalni pčelari zabeležili su gubitak kolonija u proseku od 62 odsto tokom protekle zime, prema istraživanju objavljenom prošlog meseca od neprofitne organizacije za istraživanje medonosnih pčela Project Apis m. Istraživanje je zasnovano na podacima koji su uključivali više od dve trećine komercijalno uzgajanih pčela u SAD.
Stanko Rajić, predsednik beogradskog Udruženja pčelara, govoreći o situaciji pčelarstva u Srbiji, ukazao je da su gubici veliki, navodeći da je situacija ista sa zemljama u okruženju i u Evropi.
- Za ovakvu situaciju, jedan od ključnih razloga jeste nedostatak hrane. Prošla godina je bila veoma sušna i samim tim su i biljke slabije cvetale. Za život i ishranu pčele je najvažniji polen, odnosno, polen je važniji od nektara (šećerna vodica). Za život pčela polen je ključan, jer je on izvor minerala, proteina i belančevina. Ovo je jedan od najvažnijih razloga koji je doveo do velikog broja uginuća pčela - izjavio je Rajić za Bizportal.
Prema rečima našeg sagovornika, još uvek nema tačnih podataka kada je reč o opadanju pčela dodajući da bi pčelari trebalo u ovom periodu da prijave brojno stanje pčelinjih društava kod veterinarskih inspekcija na osnovu čega se isplaćuju subvencije po košnici. On je dodao da Ministarstvo poljoprivrede godišnje daje 1.000 dinara po košnici.
Rajić ukazuje da je situacija u pčelarstvu loša, kao i da su gubici u pčelinjoj zajednici ogromni. Procenjuje se da bi ukupan gubitak pčela ove godine mogao da dostigne i do 70 procenata u odnosu na prethodne.
[caption id="attachment_22357" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Rajić kao od jedno od rešenja ističe da je važno spojiti nauku i pčelare praktičare, kao i da je bitno prilagoditi tehniku pčelarenja novonastaloj situaciji.
- Zabrinjavajuće je što nam se približava, kao i regionu, krpelj koji je dosta agresivniji od trenutnog, takozvanog Varoa destruktora, a to je Tropilaelaps i pod hitno moramo da nađemo neko rešenje za ovaj problem - naveo je on.
Ovaj krpelj je rod parazitskih grinja iz porodice Laelapidae. Njihov raspon obuhvata Filipine, Tajland, Vijetnam, Indiju, Šri Lanku, Avganistan i Pakistan. Smatraju se velikom ekonomskom pretnjom za pčelarsku industriju. Tropilaelaps su ektoparaziti koji skraćuju životni vek pojedinačnih pčela i smanjuju njihovo ukupno zdravlje i blagostanje uskraćujući im hranljive materije.
Dokazi o prisustvu tropilaelapsa u košnici mogu uključivati deformisana krila ili noge na pčelama. Laboratorija za medene pčele Univerziteta u Merilendu trenutno prati širenje ovog parazita izvan njegovog matičnog područja i u Sjedinjene Američke Države.
Rajić je naveo da u Srbiji imamo slabe prinose po košnici, ukazujući da je svetsko tržište ugroženo, a da su razlozi mnogobrojni. Govoreći o tržištu i cenama meda, Rajić kaže da je ova godina dosta loša za med i očekuje se da će biti slabija u odnosu na prošlu godinu.
- Situacija i na svetskom tržištu nije bolja. Jedan od razloga jeste i rat u Ukrajini. Ona je jedan od najvećih proizvođača meda, ali problem je njegova cena koja je niska. Šleper meda košta 1,6 evra po kilogramu sa sve transportom. Što tiče cene meda u Srbiji, na pijacama se one razlikuju, od 1.200 do 1.500 dinara po kilogramu, a otkupne cene firmi kreću se od 1,6 do 4,2 evra - zaključio je on.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Foto: Shutterstock[/caption]
Rajić kao od jedno od rešenja ističe da je važno spojiti nauku i pčelare praktičare, kao i da je bitno prilagoditi tehniku pčelarenja novonastaloj situaciji.
- Zabrinjavajuće je što nam se približava, kao i regionu, krpelj koji je dosta agresivniji od trenutnog, takozvanog Varoa destruktora, a to je Tropilaelaps i pod hitno moramo da nađemo neko rešenje za ovaj problem - naveo je on.
Ovaj krpelj je rod parazitskih grinja iz porodice Laelapidae. Njihov raspon obuhvata Filipine, Tajland, Vijetnam, Indiju, Šri Lanku, Avganistan i Pakistan. Smatraju se velikom ekonomskom pretnjom za pčelarsku industriju. Tropilaelaps su ektoparaziti koji skraćuju životni vek pojedinačnih pčela i smanjuju njihovo ukupno zdravlje i blagostanje uskraćujući im hranljive materije.
Dokazi o prisustvu tropilaelapsa u košnici mogu uključivati deformisana krila ili noge na pčelama. Laboratorija za medene pčele Univerziteta u Merilendu trenutno prati širenje ovog parazita izvan njegovog matičnog područja i u Sjedinjene Američke Države.
Rajić je naveo da u Srbiji imamo slabe prinose po košnici, ukazujući da je svetsko tržište ugroženo, a da su razlozi mnogobrojni. Govoreći o tržištu i cenama meda, Rajić kaže da je ova godina dosta loša za med i očekuje se da će biti slabija u odnosu na prošlu godinu.
- Situacija i na svetskom tržištu nije bolja. Jedan od razloga jeste i rat u Ukrajini. Ona je jedan od najvećih proizvođača meda, ali problem je njegova cena koja je niska. Šleper meda košta 1,6 evra po kilogramu sa sve transportom. Što tiče cene meda u Srbiji, na pijacama se one razlikuju, od 1.200 do 1.500 dinara po kilogramu, a otkupne cene firmi kreću se od 1,6 do 4,2 evra - zaključio je on.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
