Domaćinstva imaju još tri godine do krajnjeg roka da to učine. - Javni objekti su imali rok od dve godine, objekti u javnom vlasništvu, da uklone klime sa fasada. Ne može se reći baš da je taj posao urađen. Rok ističe praktično 4. jula, da se taj posao završi. Što se tiče domaćinstava, dakle u privatnom sektoru rok je pet godina, znači još tri godine u zoni pod zaštitom - rekao je Banjac za RTS. Naveo je da zaštićenih zona u Beogradu ima ih mnogo, a da je najveća zona u centru grada, od Kalemegdana do Skadarlije, koja obuhvata Dušanovu, Dobrankovu, pa deo Kralja Milana, Terazije i dalje. Ukazao je da ostali imaju rok od 10 godina, dakle još osam godina, da uklone sa fasada. Podsetio je da je novi zakon o planiranju i izgradnji iz 2023. godine definisao da klime, odnosno njen spoljni deo, ne može biti vidljiv na fasadama zgrada. Kazne su velike, za javni sektor između 50 i 100 hiljada dinara, za pravna lica, a za fizička lica između 25 i 50 hiljada dinara. Banjac je naveo da postoje propisi za postavljanje klime u zatvorenom prostoru, ali i za postavljanje spoljne jedinice klime te da ih treba poštovati. Kada je reč o unutrašnjim jedinicama, Banjac ističe da ih nikako ne treba usmeriti da direktno duva na deo prostora gde se najviše boravi, već uvek indirektno da hladi ukućane. - Što se tiče spoljašnjih jedinica, one služe da tu toplotu koju klima uređaj pokupi iz prostora, prebace na okolni vazduh. Ako ih stavimo na sunčanu stranu ili direktno izložene suncu, otežaćemo rad na tom klima uređaju, tako da svakako bi trebalo da se stavi, ukoliko je to moguće, u neku senku ili neku zavetrinu, ako je to naravno moguće - rekao je Banjac.

Propisana i dozvoljena buka

Takođe, naveo je da Zakonska regulativa propisuje i dozvoljeni nivo buke, te ispravne klime treba da rade ispod 50 decibela, odnosno 60, u zavisnosti od toga u kojem delu grada se nalaze. - One rade u tim uslovima. Doduše, ako klima počne da se kvari, ona pravi veću buku i onda je to odmah znak i za vlasnika klime da bi trebao nešto da uradi da pozove majstora da tu klimu popravi, jer će to u svakom slučaju dovesti do toga da klima prestane da radi - upozorava Banjac. Ukazao je da propisi ne regulišu konkretno kako treba da se koriste klima uređaji, ali napominje da ne treba da budu uključeni kada se ne boravi u prostoru, jer je sasvim dovoljno uključiti klima uređaj kada se boravi u prostoru, jer ti uređaji imaju brz odziv kada se uključe i skoro momentalno počinju da reaguju i da hlade prostor. Istakao je da je važno održavanje klima zbog toga što se one koriste i za grejanje te da je preporuka da se jednom godišnje izvrši njihov servis i da se proveri da li ima dovoljno rashladnog fluida koji to vrši, jer ako ga nema, klima neće raditi efikasno i trošiće više energije. Pored toga, treba i očistiti klimu, a svake dve nedelje filtere treba čistiti zbog zagađenog vazduha. Govoreći o merama kojima može da se smanji potrošnja energije, Banjac je rekao da značajno pomaže korišćenje roletni i tamnih zavesa u prostoru kada i ne boravimo, jer se na taj način smanjuje sunčeva akumulacija toplote u prostoru. - I kad dođemo u kuću opet su pogodne, bilo da su sa spoljne strane. Koristimo noćno provetravanje, dakle sve su to načini da malo prištedimo energiju, a opet da se udobno osećamo u prostoru u kojem živimo - rekao je Banjac. Banjac pojašnjava da rashladni uređaji služe samo da rashlade vazduh, dok veliki centralni klima uređaji pripremaju vazduh tako da, obezbeđuju odgovarajuću u količinu svežeg vazduha, vlažnost i odgovarajuću temperaturu. - Propisi ne postoje, ali postoje preporuke kako treba da se urade. Znači za kancelarijski prostor 20-24 stepena leti, za hotele oko 25 stepeni - precizirao je Banjac. Ukazao je i da su sada uređaji inverterskog tipa i da dobro podešavaju, odnosno prate tu temperaturu. Prema njegovim rečima, ljudi koji se ne znoje, ukoliko im je hladno treba da podignu temperaturu. - Kada smo u kući, mi smo obično u šortsevima, papučama, majicama, tako da je ta temperatura sasvim dovoljna da bude 25-26 stepeni. Dakle, preporuka bi bila da podesimo klima uređaj na 25 stepeni - rekao je. Dodao je da podešavanje temperature na klimi zavisi od toga šta radimo u tom prostoru i kako smo odeveni i ukazao da ako su ljudi na poslu gde postoji određeni dres kod u vidu dugačkih pantalona i zatvorene obuće ta temperatura treba da bude između 22 i 24 stepena. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.