Prosečna starost inspektora u Srbiji je 51 godina, a više od 40 odsto radnih mesta u inspekcijama nije popunjeno, dodala je ona i ocenila da je potrebno zaposliti "desetine i hiljade novih inspektora".

Prema njenim rečima, da bi se unapredili kapaciteti za inspekcijski nadzor potrebno je unaprediti uslove konkursa za prijem novih inspektora, inspektorima koji već rade obezbediti status i zvanje, odnosno adekvatnu platu, savremenu opremu i kontinuiranu obuku da bi mogli više da rade na prevenciji i partnerski sa privredom, a manje da se bave kažnjavanjem.

Ona je rekla da je "digitalizacija ključna za unapređenje nadzora".

Violeta Jovanović je rekla da je neophodno "unapređenje graničnih procedura", digitalizovanje rada organa koji rade na granici, kao i da bi ih trebalo povezati sa laboratorijama, carinom, špediterima i istovremeno raditi na priznavanju sertifikata.

Prema procenama, u 2014. godini neformalno poslovanje činilo je 30 odsto BDP u Srbiji.

Jovanović je navela da je u radu na suzbijanju sive ekonomije "digitalizacija ključni saveznik i zajednički nazivnik svih reformi" na kojima radi NALED.

- Zahvaljujući takvim rešenjima, uspeli smo da, u saradnji sa državom, osmislimo i primenimo inovativna rešenja kao što je aplikacija za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, onlajn kalkulator za sve koji funkcionišu u sistemu paušala, portal za frilensere, kao i eInspektor sistem koji danas povezuje 46 republičkih inspekcija i godišnje obradi više od 300.000 nadzora -  rekla je ona.

NALED s Ministarstvom finansija radi na Nacrtu programa za suzbijanje sive ekonomije do 2030. godine, a očekuje da će digitalna rešenja biti deo tog dokumenta, dodala je ona.

Predsednik i glavni izvršni direktor kompanije "Autentiks" Kevin MekKena rekao je da su u Srbiji klijenti te kompanije, koja sarađuje sa vladama širom sveta na uvođenju naprednih sistema i kontrole obeležavanja proizvoda, firme koje se bave naftom i gasom.

- Osnovni pristup koji imamo da zaštitimo proizvode i lance snabdevanja je da označavamo proizvode, a to može biti vidljivom oznakom koju može da pročita mašina ili nizom drugih bezbednosnih karakteristika - rekao je MekKena.

MekKena je rekao da je program markiranja goriva u Srbiji počeo 2013. godine, kao i da je tada količina goriva koja se prodavala na benzinskim pumpama bila 37 odsto veća od količine koja je bila legalno dostavljena zemlji.

On je rekao da je bilo pitanje odakle je ta razlika, da li je u pitanju krijumčarenje ili unošenje prozvoda po nižim cenama da bi se gorivo razvodnilo, na primer pomešalo lož ulje sa dizelom da bi se više zaradilo.

Profesor na Fakultetu bezbednosti Petar Stanojević rekao je da je u Srbiji 21 odsto BDP u sivoj ekonomiji, što je između 16 i 18 milijardi evra, i istakao da je "najbolja investicija u zemlji borba sa sivom ekonomijom".

On je rekao da je desetogodišnja primena programa markiranja goriva "dovela do potvrđenih 1,4 milijarde evra" veće naplate akciza i poreza.

- To je jako uticalo na kvalitet goriva kod nas. Izračunali smo da je verovatnoća da sipate nemarkirano gorivo u Srbiji jednom u 30 godina - istakao je Stanojević.

Stanojević je ukazao na načine označavanja proizvoda, među kojima je QR kod tehnologija koja može da sačuva veliku količinu podataka, a jeftina je za primenu.