Ministarka nauke i tehnološkog razvoja Jelena Begović je otvarajući konferenciju istakla da su u sadašnjem vremenu dva najizrazitija napretka u veštačkoj inteligenciji i biotehnologiji. Glavne teme konferencije, između ostalog su i državne strategije za veštačku inteligenciju, njen uticaj na transformaciju života, snaga genetičkih podataka u zdravstvenom sistemu, inovativna rešenja za lečenje različitih vrsta raka, kao i revolucionarni naučni rezultati iz BIO4 Kampusa. Na panelu je istaknuto da i zdravstveni radnici, država i društvo istovremeno za razvojem AI i tehnologija, treba da razvijaju i svoje veštine za što bolje razumevanje novih sektora, poput biotehnologije. Ministarka Begović je istakla da teme poput državne strategije za Al, moći genetskih podataka u zdravstvu i inovativni tretmani raka, ključne za oblikovanje naše kolektivne budućnosti bilo da se radi o novim biološkim terapijama ili korišćenju nekonvencionalnih izvora podataka. Dodala je da je jednako važna i uloga koju će veštačka inteligencija i biotehnologija imati u postizanju ciljeva održivog razvoja. Podsetila je da iskorišćavajući moć Al možemo da napravimo korake u rešavanju klimatskih promena, optimizaciji korišćenja resursa i razvoju zelenih tehnologija koje su ne samo korisne već i od suštinskog značaja za buduće generacije. Drugim rečima, mora postojati ekosistem koji je povoljan za naučnika. Ekosistem ne mora biti usmeren na proizvodnju više patenata za zemlju, međutim može biti za tehnologiju koja ujedinjuje javno zdravstvo. Potrebno je pri tom voditi računa o odgovornosti i etici, a drugi aspekt je finansiranje. Naveli su primer Estonije koja je na najbolji način iskoristila tehnologiju. Jednačina je, podvukli su učesnici panela, jednostavna - nauka, biotehnologija i AI za javno dobro i dobro ljudi.

Zdravstvo i klimatske promene

Zdravstvo i klimatske promene su dve oblasti u kojima ćemo imati najviše koristi od veštačke inteligencije, dodala je Jelena Begović. Dodala je da stručnjaci iz različitih oblasti kao što su inovacije, politika, finansije, nauka i privatni sektor na jednom mestu razgovaraju o potencijalima, izazovima primene veštačke inteligencije u zdravstvu. Govoreći o primeni veštačke inteligencije u zdravstvu i klimatskim promenama istakla je da će ta tehnologija u ovim oblastima verovatno biti nezamenljiv pomoćnik stručnjacima kako bi neke procese ubrzali i recimo skratili proces razvoja lekova za nekoliko godina. Prema njenim rečima ovo su oblasti koje potpuno menjaju zdravstveni sistem, medicinu i pristup ka terapijama i dijagnostici i otvaraju vrata revolucionarnim otkrićima i mnogo efikasnijim terapijama što interesuje sve građane. Skano je naglasio da je važno da se utvrdi kakvu ulogu nauka ima za vlade. - Poenta je da zaključimo kakvu ulogu nauka ima za vlade, kako je važno da se tim ekosistemom upravlja na dobar način, kako da se finansira i reguliše upotreba naučnih dostignuća da bi postigli rezultate od koristi za građane. Prema njegovim rečima, krajni cilj je da veštačka inteligencija treba da pomogne procese koji će unaprediti zdravstvo da bi se poboljšali ishodi za pacijente

Uloga digitalizacije u obrazovanju i industriji

Kako su istakli učesnici panela, sa razvojem AI, potrebno je razvijati i veštine za primenu novih tehnologija. - Svaki aspekt našeg društva je digitalizovan i potrebno je znati lako koristiti nove tehnologije. Ali i s druge strane, digitalizacija je složena - naveli su. Dodali su da je još jedna stvarnost, nova realnost, a to je AI i umetnost. - Moramo da učimo o potrebama, ali i o drugim stranama umetnosti. To je jedan drugi nivo.

AI i biotehnologija pomažu, ali moraju da se koriste odgovorno

Ivana Živković iz Regionalnog biroa UNDP istakla je da je tema upotrebe veštačke inteligencije (AI) i biotehnologije za unapređenje zdravstva dobro odabrana jer je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila dokument koji se odnosi na budućnost i kojim treba da se podstiču razvoj i iskorišćavanje veštačke inteligencije i novih tehnologija kako bi one bile na korist svim građanima. - Nauka i biotehnologija ako se koriste odgovorno mogu biti od velike pomoći ljudima i dati im velike mogućnosti. Veštačka inteligencija nudi dobra rešenja za razne izazove, za javne krize i zaštitu životne sredine. UN su izdale izveštaj za upravljanje AI na korist čovečanstva, optimisti smo u smislu njenog iskorišćavanja, ali i realni oko rizika koje nosi - rekla je ona, piše "Blic Biznis". Ocenila jer da je sada momenat kada donosioci odluka, građani, privrednici i stručnjaci moraju da sarađuju i unapređuju stanje u ovoj oblasti. - Podržavamo Vladu Srbije u razvoju privrede zasnovanom na znanju i da pomogne zdravstvenim ustanovama u korišćenju veštačke inteligencije u zdravstvu. Pomažemo i da se unapredi zelena tranzicija - rekla je Živković. Navela je da je od 2017. godine UNDP okupio oko 500 inovatora sa više od 200 miliona dolara pomoći i da podržava kompanije u zelenoj tranziciji, a njih je sada 80 i to javnih i privatnih.

Živimo četvrtu industrijsku revoluciju

- Živimo u izvanrednim vremenima tehnoloških promena i evolucije naših životnih stilova. 21. vek je vek ubrzanog tehnološkog napretka u kome živimo četvrtu industrijsku revoluciju i na nama je da odlučimo da li ćemo biti predvodnici ili kaskati za promenama, a Srbija je odlučila da bude predvodnik promena - rekla je ona.

Srbija važan partner Svetskog ekonomskog foruma

Posle ceremonije otvaranja, gostima se obratio Mirek Dušek, Izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma. On je izrazio zahvalnost Vladi Srbije, Centru za četvrtu industrijsku revoluciju i UNDP-u na gostoprimstvu. "Srbija je važan partner Svetskog ekonomskog foruma i cenimo čvrst odnos koji smo gradili godinama. Srbija na svim nivoima unosi svoje liderstvo i jedinstvene perspektive u globalni dijalog koji Forum promoviše i na taj način kontinuirano doprinosi našoj misiji pokretanja pozitivnih promena i poboljšanja stanja u svetu", rekao je on. Centar za četvrtu industrijsku revoluciju je odličan primer našeg uspešnog partnerstva, istakao je. Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila veliki napredak u ovim oblastima u proteklih godinu dana i pokazala liderstvo u svim nivoima koje je, kako kaže, unela i u globalni dijalog na temu veštačke inteligencije i tehnoloških promena. Prema njegovim rečima, svet se nalazi na prekretnici, a sličan samit održaće se u januaru u Davosu. - Tema koja se bira za taj samit jeste saradnja za doba inteligencije. Doba inteligencije je u srži četvrte industrijske revolucije. Kada pogledate tempo tehnoloških napredaka, radi se o zaista jedinstvenom dobu u kojem živimo i cela poenta jeste da nije u pitanju jedna, već čitav niz tehnologija - rekao je Dušek. Ističe da je ključna saradnja kako bi se potencijali iskoristili i doprineli većoj produktivnosti, dodao je i da se od 2030. do 2040. godine predviđa napredak bioloških nauka uz pomoć veštačke inteligencije. - Dobićemo inovativne terapije, inovativno lečenje i stvoriti materijale koji će manje zagađivati životnu sredinu - naveo je Dušek. Ističe da prvi lek koji je osmislila veštačka inteligencija, ulazi u drugu fazu ispitivanja, a troškovi za razvoj tog leka smanjeni su za 70 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. - Veštačka inteligencija stvara brojne prilike u medicini i lečenju što nam omogućava sigurniju budućnost - rekao je Dušek. Osvrnuo se i na naš centar: - Pre tri godine Srbija je postala prva zemlja u regionu koja se pridružila ovoj mreži, tako što je lansirala odgovarajući centar kombinovanjem biotehnoloških sistema u okviru Srbije. Postala je partner od poverenja u daljem razvoju ovih tehnologija i u globalnoj saradnji za odgovorni razvoj ovih tehnologija - rekao je on. - Od svog osnivanja 2022. godine, zajedno smo radili na oblikovanju budućnosti tehnologije i društva. Želeo bih da izrazim svoju zahvalnost Vladi Republike Srbije na posvećenosti ovom partnerstvu. Postignuća koja smo zajedno postigli su svedočanstvo snage naše saradnje i radujem se daljem nadgrađivanju naših zajedničkih uspeha. Ove godine je treći put da smo se okupili na ovom samitu, a tema AI za život je pravovremena. Konferenciju organizuje Vlada Srbije u saradnji sa Narodnom skupštinom Srbije, Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Kancelarijom za IT i eUpravu, Centrom za četvrtu industrijsku revoluciju, Svetskim ekonomskim forumom, BIO4 i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Očekuje se 1.000 učesnika i 37 govornika iz 15 zemalja.

- Cilj konferencije je da se široj i stručnoj javnosti u zemlji i regionu približe koristi veštačke inteligencije i biotehnologije, u skladu sa globalnim trendovima u ovim oblastima, ali ključan rezultat kome težimo je da se Srbija predstavi kao novi intelektualni centar za razvoj biotehnologije, bioinformatike i veštačke inteligencije, rekla je sinoć predsednica Skupštine Ana Brnabić. Na otvaranju konferencije obratila se ministarka nauke Jelena Begović, izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Mirek Dušek i pomoćnica generalnog sekretara UN i regionalna direktorka UNDP-a za Evropu i Centralnu Aziju Ivana Živković. Kako je ranije rekla direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Jelena Bojović, govornici dolaze iz sveta biznisa, privrede i naučne zajednice, a cilj je da se razgovara o novim tehnologijama koje nas okružuju, kako da ih primenimo, ali i kako da se zaštitimo. Istakla je da postoji dosta izazova u oblasti veštačke inteligencije i biotehnologije, ali da je najvažnije da razumemo novine i da nemamo strah od onoga što dolazi. Navela je da Srbija prati svetske trendove po pitanju veštačke inteligencije i biotehnologije, i da je među prvima napravila strategiju razvoja veštačke inteligencije i uspostavila Institut za veštačku inteligenciju. Vlada Srbije i Svetski ekonomski forum osnovali su Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u martu 2022. godine, a on se u radu fokusira na primenu biotehnologije i veštačke inteligencije u zdravstvu. Centar u Srbiji osnovan je kao prvi takav centar u regionu, treći u Evropi (posle Osla i Moskve) i 16. u svetu. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.