Iako finansijski stručnjaci savetuju da se bez stabilnog izvora zarade ne ulazi u zaduživanje, pojedinci ipak odlučuju da pokušaju, naročito kada se suoče s hitnim troškovima ili potrebom za dodatnim novcem.
Finansijski savetnik Dušan Uzelac objašnjava suštinu odnosa između klijenta i banke:
- Bez tog obećanja, bankar vas neće ni pogledati. Osnov tog obećanja je posao i redovnost prihoda. Oni koji nemaju posao nisu savladali osnovnu lekciju finansija, a to je zarađivanje. Sa tim bi možda kredit rešio neki problem, ali bi ujedno napravio drugi i to veći. Kredit je kao motorna testera, ako znate da je koristite možete se ogrejati ili napraviti kuću. U suprotnom povredićete i sebe i druge oko sebe - rekao je on za Kamaticu.
?lang=en
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Kako banke gledaju na nezaposlene?
Banke u Srbiji gotovo po pravilu odbijaju zahteve nezaposlenih lica, jer osnovni uslov za odobrenje kredita predstavlja dokaz o redovnim prihodima – bilo da je reč o plati, penziji, ugovoru o radu ili poreskoj prijavi ako ste preduzetnik. Bez takve potvrde, šanse da banka odobri kredit praktično ne postoje. Ipak, postoje izuzeci: osobe koje nemaju stalni posao, ali ostvaruju honorare, rentu ili stipendiju, mogu u pojedinim slučajevima dobiti pozajmicu — ali samo uz dodatne garancije.Šta banke mogu da traže kao garanciju?
Ako ste bez posla, a želite da pokušate da dobijete kredit, banke često zahtevaju jedan od sledećih oblika obezbeđenja:- Solidarni dužnik – Osoba sa stabilnim primanjima (najčešće roditelj ili partner) koja garantuje da će otplaćivati kredit ukoliko vi ne budete mogli.
- Založno pravo (hipoteka) – Ukoliko posedujete nekretninu (stan, kuću, zemljište), banka može da je koristi kao garanciju.
- Kolateral – U pojedinim slučajevima to može biti automobil, vredan nakit ili zlato.
- Depozit kao osiguranje – Položite određenu sumu (obično između 50 i 100% traženog iznosa), a banka odobrava kredit na osnovu tog depozita.
