Da bi se poljoprivrednicima uzgajanje krompira isplatilo, moraju prvo da obračunaju troškove setve po hektaru, a sem ulaganja, na proizvodnju utiče i to gde se ovo povrće sadi, u ravničarskom ili brdsko-planinskom kraju.
Za izuzetno visoku proizvodnju i pakovanja u kojima se prodaje treba izdvojiti dosta novca, imati znanja i obezbediti kvalitetno skladište da bi ovaj posao bio protifabilan. Za rod od 40 do 50 tona tržišno upotrebljivog prinosa, proizvodnja na druge staze može da bude održiva.
Sagovornik Bizportala, Dragiša Đekić iz sela Rti kod Guče, ceo život se zajedno sa svojim roditeljima bavi poljoprivredom. Živi od obrade zemlje i najviše se posvećuje sadnji krompira, ali podjednako uspešno gaji i druge voćarske i ratarske kulture.
Đekići su se odlučili da dva hektara poljoprivrednog zemljišta izdvoje za zasade krompira koji sami, do berbe, obrađuju. Vreme sadnje zavisi od tipa zemljišta, područja gajenja i vremenskih uslova. Optimalan rok za sadnju krompira u ravničarskim predelima je od sredine marta do početka aprila, a u brdsko-planinskim predelima od početka do kraja aprila.
[caption id="attachment_82227" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i kvaliteta sadnog materijala. Mehanizacijom se priprema zemljište za setvu, a u sezoni kada sazri i dospeva za vađenje iz razloga što sami ne mogu sve da postignu angažuju i plaćaju radnu snagu.
- Kada krene vreme za sadnju krompira ja pripremim njivu i to radim sa mehanizacijom, zatim ide đubrenje zemljišta, za to koristim stajnjak i veštačka đubriva za prihranu. Imam sadilice kojima sadim krompir. Kada stabla biljaka izrastu onda ih prihranjujem preko lista, ali neku tešku hemiju ne koristim. Kada krene sezona vađenja krompira prinuđen sam i da plaćam radnike jer ne može sve da se postigne, a njihova dnevnica se ove godine kretala oko 50 evra. U tu cenu ulazi celodnevni rad, a ja ih vozim i obezbeđujem hranu, teško je i njima koji svakoga dana to rade - kaže Đekić.
Sadni materijal Dragiša nabavlja u poljoprivrednim apotekama, uglavnom kupuje semenski krompir holandskih proizvođača, kako zbog kvaliteta samog semena tako i zbog boljeg prinosa. Proizvodnja nije laka a nije ni jeftina.
- Ulaganja su velika a nije neka zarada. Prodajem ga kupcima na malo, nema organizovanog otkupa, nema zainteresovanih, veliki kupci imaju svoje dobavljače - kaže on.
[caption id="attachment_68540" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Đekić uzgaja dve vrste ovog krtolastog povrća, crveni i beli krompir, i na jednoj parceli gleda da podjednako sadi obe. Najbolje se prodaje crveni, kupci ga više kupuju a cena nije visoka.
- Džak od 10 kilograma prodajem za 1.000 dinara, što je 100 dinara po kilgramu. Krompir premerim i pakujem u vreće - kaže naš sagovornik. - Dovozim ga kamionom i prodajem na četiri lokacije u Beogradu.
Đekići na svojoj parceli proizvedu od 35 do 40 tona krompira a posao nije lak i da bi se živelo, kako kaže, mora da se "svaštari".
Osim povrća, Đekići se bave proizvodnjom malina i kupina, a život na seoskom imanju nezamisliv je bez uzgoja stoke. Zato u njihovom domaćinstvu uzgajaju krmače prasilje, prasad i ovce.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Foto: Shutterstock[/caption]
Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i kvaliteta sadnog materijala. Mehanizacijom se priprema zemljište za setvu, a u sezoni kada sazri i dospeva za vađenje iz razloga što sami ne mogu sve da postignu angažuju i plaćaju radnu snagu.
- Kada krene vreme za sadnju krompira ja pripremim njivu i to radim sa mehanizacijom, zatim ide đubrenje zemljišta, za to koristim stajnjak i veštačka đubriva za prihranu. Imam sadilice kojima sadim krompir. Kada stabla biljaka izrastu onda ih prihranjujem preko lista, ali neku tešku hemiju ne koristim. Kada krene sezona vađenja krompira prinuđen sam i da plaćam radnike jer ne može sve da se postigne, a njihova dnevnica se ove godine kretala oko 50 evra. U tu cenu ulazi celodnevni rad, a ja ih vozim i obezbeđujem hranu, teško je i njima koji svakoga dana to rade - kaže Đekić.
Sadni materijal Dragiša nabavlja u poljoprivrednim apotekama, uglavnom kupuje semenski krompir holandskih proizvođača, kako zbog kvaliteta samog semena tako i zbog boljeg prinosa. Proizvodnja nije laka a nije ni jeftina.
- Ulaganja su velika a nije neka zarada. Prodajem ga kupcima na malo, nema organizovanog otkupa, nema zainteresovanih, veliki kupci imaju svoje dobavljače - kaže on.
[caption id="attachment_68540" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]
Đekić uzgaja dve vrste ovog krtolastog povrća, crveni i beli krompir, i na jednoj parceli gleda da podjednako sadi obe. Najbolje se prodaje crveni, kupci ga više kupuju a cena nije visoka.
- Džak od 10 kilograma prodajem za 1.000 dinara, što je 100 dinara po kilgramu. Krompir premerim i pakujem u vreće - kaže naš sagovornik. - Dovozim ga kamionom i prodajem na četiri lokacije u Beogradu.
Đekići na svojoj parceli proizvedu od 35 do 40 tona krompira a posao nije lak i da bi se živelo, kako kaže, mora da se "svaštari".
Osim povrća, Đekići se bave proizvodnjom malina i kupina, a život na seoskom imanju nezamisliv je bez uzgoja stoke. Zato u njihovom domaćinstvu uzgajaju krmače prasilje, prasad i ovce.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
