Jedna od isplativijih grana stočarstva, ako ne i najisplativija, je ovčarstvo. Gajenje ovaca za razliku od uzgoja teladi i svinja poslednjih godina beleži rast. Glavni razlozi za ovakav rast su povećane subvencije, pomoć lokalnih samouprava pri obnovi stada i lakše održavanje ovaca u poređenju sa drugim domaćim životinjama. Dobar primer za to je Radoslav Matić, sa farme Matić, koji gaji ovce romanovske rase. Kao jedan od najuspešnijih vlasnika farmi ovaca u Srbiji kaže da, iako su početna ulaganja velika, ovčarstvo je i može biti jako isplativ i unosan posao za one koji odlučuju da počnu da se bave ovim poslom. - Da bih imao uspešnu farmu, ja sam uložio oko 130.000 evra, i sada moje stado broji 13o grla, od kojih imam oko 20 ovnova – rekao je Radoslav Matić. Matić je za Bizportal objasnio da se on zalaže za čistu proizvodnju, jer je u tome potencijal uzgoja ovaca, takođe, kako je naveo, izvozni potencijali ovčijeg mesa i proizvoda su veći nego u drugim granama stočarske proizvodnje. [caption id="attachment_118947" align="aligncenter" width="875"] Foto: Shutterstock[/caption] - Uz odgovarajuće korake i modernizaciju, gajenje ovaca može postati profitabilniji posao u Srbiji. Potražnja za organskim proizvodima raste, što daje šansu za razvoj proizvodnje mleka, mesa i sira sa geografskim poreklom. Naročito arapske zemlje bile bi zainteresovane za otkup, jer je mesa sve manje i izvozni potencijal ovčijeg mesa ali i sira je neverovatan – objasnio je naš sagovornik. Što se njegove farme tiče, on je zadovoljan, jer je u sardanji sa stručnjakom za ovčarstvo Acom Milovanovićem uspeo da oformi dobru proizvodnju, prema standardima i pravilima struke. - Radi učešća u sprovođenju mera selekcije i ostvarenja odgajivačkih ciljeva, sve grla na farmi su umatičena od strane Osnovne odgajivačke organizacije, koja pokriva ovo područje. Matična evidencija i sve predviđene mere selekcije se obavljaju u skladu sa Zakonom o stočarstvu i svim pratećim pravnim aktima koja regulišu ovu oblast, zato mislim da nam treba više stručnjaka za kozartsvo ili ovčarstvo - kazao je Radoslav i dodao da većina njegovih grla ima šampionske gene. - Ovde su uslovi idealni. Temperatura, provetrenost, svetlo. Radnik ne mora da ulazi kod njih, tako je sve napravljeno. Hrana mora biti kvalitetna: kukuruz, lucerka, ječam, ovas, kvasac, svi neophodni minerali. Morate znati da ove ovce i koštaju, ali i daju – rekao je Radoslav. Razvoju i unapređenju ovčarstva u poslednje vreme doprinose i podsticajna sredstva iz državne kase. Za svako isporučeno jagnje registrovani proizvođači dobijaju 2.000 dinara bez obzira da li je stado umatičeno ili ne, a za umatičene ovce država daje 10.000 dinara godišnje po grlu, što nije zanemarljivo. Ovce nisu zahtevne u pogledu hrane i uslova držanja, što ih čini pristupačnim izborom za manje proizvođače. Idealne za uzgoj na neplodnijem i brdovitom terenu, gde je teško uzgajati druge vrste stoke, zato se veliki broj poljoprivrednika odlučuje upravo za proizvodnju i uzgoj ovaca. Cene jagnjadi na stočnim pijacama kreću se od oko četiri evra po kilogramu za neumatičene jedinke, dok se jagnjad koje dolazi iz umatičenih odnosno takozvanih rasplodnih čistih grla prodaje od 5 evra pa na više. U velikom broju oglasa navodi se da je moguća zamena, neki poljoprivrednici nude doplatu, a neki navode zahteve za zamenu. Kako objašnjavaju u komentarima pojedini žele zamenu svojih grla jer žele da se bave ukrštanjem sa drugim pasminama ovaca, dok pojedini objašnjavaju da žele da u svom postojećem krdu gaji više vrsta različitih pasmina ovaca.

Glavne pasmine ovaca u Srbiji

1. Pramenka – Najzastupljenija pasmina u Srbiji. Odlikuje se otpornošću, prilagodljivošću i kvalitetnim mesom.
2. Ile de France – Popularna u intenzivnijem uzgoju zbog brzog prirasta mesa.
3. Virska ovca – Uzgaja se u južnim krajevima Srbije.
4. Romanovska ovca – Poznata po velikom broju jagnjadi po jagnjenju.

Tipovi uzgoja

1. Ekstenzivan uzgoj – Ovce se drže na otvorenom i koriste prirodne pašnjake tokom cele godine. Najpogodniji za brdsko-planinske predele.
2. Poluintenzivan uzgoj – Kombinacija ispaše i dodatne ishrane u zatvorenim prostorima.
3. Intenzivan uzgoj – Uzgajanje u zatvorenim prostorima uz kontrolisane uslove ishrane i reprodukcije.

Brojke su neumoljive - stočarstvo nam je u crvenom

Iako je ovčarstvo i kozarstvo u nešto boljem položaju od drugih grana stočarstva, ipak taj vid poljoprivrednje proizvodnje ulazi u "crveno" objasnio je za Bizportal agroekonomista Milan Prostran i dodao da je dobro što je iako u posednjem trenutku to prepoznala i država. - Naše stočarstvo ulazi u crveno, potreban nam je desetogodišnji investicioni program, za sve grane, naročito za govedarstvo, da bismo se vratili makar na nivo sa početka devedesetih. Potrebno je ozbiljno investiranje i u domaće reprocentre. Sa formiranjem domaćih reprocentara bi se prestalo sa uvozom reprodukcionog materijala. Mi sada u ovom trenutku uvozimo i reprodukcioni materijal iz inostranstva, ali i meso - rekao je agorekonomista i dodao da je dobro što je država prepoznala taj problem i počela da ozbiljnije podržava stočarsku proizvodnju u zemlji. - Stočarstvo mora ponovo zauzeti mesto u u srpskom izvoznom proizvodu, sada je uvoz mesa i stoke mnogo veći od izvoza, a to mora da se promeni. Napominjem, dobro je da je država to prepoznala i mi sada značajne subvencije koje su opredeljene za stočarsku proizvodnju - rekao je Milan Prostran. On je objasnio da su trenutno svinjarstvo i govedarstvo najslabiji, da uvoz znatno premašuje izvoz, a uvezne količine znatno su se povećale prošle, ali i ove godine. - Nešto je malo krenulo da se oporavlja, ali to je nedovoljno, kozarstvo i ovčarstvo malo bolje stoje od svinjarstva i govedarstva. Potrebna nam je dugoročna strategija, pored subvencija moraju se otvoriti i investicione kreditne linije. taj proces nije ni brz ni lak jer se radi o živim bićima, ali sama najava oko povećanja subvencija govori da je država svakako prepoznala taj problem - zaključio je Milan Prostran za Bizportal. Po podacima RZS u Srbiji postoji 508.000 registrovanih poljoprivrenih gazdinstava od čega se stočarstvom bavi 313.000 njih.