Iako je u godini koja je za nama zbog izrazito sušnog perioda, a koji je pogodio i Srbiju, zabeležen manji prinos soje. Ipak, prema rečima agroekonomiste Petra Radića podneblje Srbije za soju je više nego idealno, kada su meteorološki uslovi dobri. - Tako je bilo do pre tri godine, ali su se vremenski uslovi promenili. Sada situacija nije baš sjajna, prinosi su poslednjih godina izuzetno niski, ratari ne mogu da pokriju ni troškove kombajna, a kamoli bilo šta drugo, jednostavno nemaju računice da je gaje kada im polovina propadne - objasnio je za Bizportal agroekonomista Radić. Ipak Radić koji je i sam poljoprivrednik i na svom imanju gaji različite kulture za soju koja spada u leguminoze, kaže da ima moć i da hrani zemlju u koju se seje. - Soja je divna biljka za uzgoj kada nije ovako ekstremno kao što je bilo ovih godina. I ja sam je gajio do pre tri godine. Kao biljka soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade. Tako da ako se ratari odluče da sledeće godine zasade na primer pšenicu ne moraju dodatno da đubre zemlju. U redovnim godinama bilo je sjajno, sada kada je reč o prolećnim kulturama  vrlo je teško savetovati da li sejati ili ne - naveo je on.

Kako se seje soja

Soja najbolje uspeva na dubokim, strukturnim, plodnim zemljištima, bogatim humusom, s dobrim vodo-vazdušnim osobinama. Najsigurnija setva je kada su temperature u površinskom sloju zemljišta (do 8 cm) između 8 °C i 10 °C. Soja se može sejati u maju, junu, pa i do početka jula, ali uglavnom se seje u isto vreme kao i kukuruz jer imaju gotovo iste temperaturne zahteve pri klijanju. Može se sejati na uske i široke redove, u trake i u kućice. Kod nas dominira setva u redove  i izvodi se pneumatskim sejalicama. Broj biljaka po hektaru zavisi od sorte i grupe zrenja piše Agroklub.

Nega zasada soje

Kao mera zaštite izvode se mehaničke mere (međuredna kultivacija, ručno plevljenje korova, prihrana azotom) i hemijske mere (suzbijanje korova i zaštita od bolesti i štetočina). U vreme klijanja seme soje treba da apsorbuje više vode od 50 odsto od svoje mase da bi moglo klijati, a to je više vode nego što treba kukuruzu. U periodu od nicanja do cvetanja  biljke soje mogu izdržati kratkotrajne suše bez većih posledica po rod, ali ostaju niže. Potreba za vodom raste kako raste i  biljka. Optimalna vlažnost vazduha za gajenje iznosi 70 – 80 odsto. Soja se može uspešno uzgajati u suvom ratarenju tamo gde je godišnji prosek padavina 600 – 700 mm, ako im je povoljan raspored tokom vegetacije.

Značaj gajenja

Soja je biljka od velikog privrednog značaja. Stoga, veliki broj zemalja nastoji da unapredi tehnologiju proizvodnje soje i povećaju površine pod ovom ratarskom kulturom. Soja se u svetu gaji na 100 miliona ha površine (na četvrtom mestu iza pšenice, kukuruza i pirinča), što čini 75 odsto površina pod industrijskim biljem. SAD su najveći proizvođač sa proizvodnjom od 85 miliona tona i zemlja sa najvećom površinom od 30 miliona ha, sledi Brazil ali su ove zemlje poznate po proizvdonju genetski modifikovanog zrna. Evropa čiji su najveći proizvođači Rusija i Ukrajina doprinosi svetskom uzgoju sa svega 2 odsto zasada. takođe za razliku od SAD i Brazila u Evropi se mahom gaji nemodifikovana soja, a Srbija je bez obzira na prethodni period jedan od šampiona u njenom uzgoju. Za ishranu ljudi koristi se još od davnih vremena njeno seme, kao varivo, a preradom u industiji od sojinog semena dobija se brašno, ulje, belančevine i vitamini. Sojino brašno upotrebljava se za izradu raznih poslastica i hleba, podesnog za ishranu ljudi koji boluju od šećerne bolesti.

Rekord u Evropskim prinosima uprkos problemima

Evropa je u ovoj godini proizvela više od 13 miliona tona soje, rekord gotovo za milion tona veći nego prethodne godine. Od toga, milion tona biće sertifikovano prema strogim standardima kao Donau Soja. Reč je o austrijskoj neprofitnoj organizaciji koja promoviše održivu proizvodnju i uzgoj bez krčenja šuma i genetski modifikovanih organizama (GMO), ova organizacija posluje i u Srbiji. U Evropskoj uniji, površina pod  je godine porasla za 10 odsto u odnosu na prošlu, ali ukupna žetva zbog suše pala je za 3,4 odsto, na manje od 2,8 miliona  tona. Razlog su niži prinosi po hektaru u Srednjoj Evropi i nekim jugoistočnim zemljama, uzrokovani letnjim vrućinama i sušom. Tako se, navode, očekuje da će u Srbiji i Rumuniji biti čak 50 odsto manji nego prošle godine. U Austriji se, uprkos prinosima po hektaru koji su u skladu s višegodišnjim prosekom i zadržanom visokom kvalitetu zrna, očekuje pad ukupne proizvodnje od više od 11 odsto, na 240.000 tona, zbog obilnih septembarskih kiša koje su nepovoljno uticale na čitave zasade sojine kulture u toj zemlji. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.