Graška je kod profesionalnih povrtara bilo ove sezone od šest do osam tona po hektaru, mrkve 50 do 60 tona po hektara, paprike od 30 do 60 tona, a paradajza od 65 do stotinu tona. - Povrtari su u zavisnosti od toga koliko su biljkama obezbedili vode i hraniva ostvarili zadovoljavajuće rezultate i obezbedili kvalitetno povrće za potrošače ove sezone - rekao je profesor Žarko Ilin za Dnevnik. Dodao je da je godina bila sušna i vrela sa 70 dana afričke klime. - U početnom vegetacionom periodu kasnila je setva graška, boranije, mrkve, peršuna. Veliki problem povrću stvarale su i noćne temperature vazduha koje su se kretale značajno iznad 20 stepeni. Takve temperature odgovarale su malom broju povrtarskih vrsta iz grupe toploljubivih biljaka, pre svega iz grupe paprika, paradajza, krastavaca, dinja, lubenica - naveo je on. Prema njegovim rečima, i u kasnijoj setvi povrtari su se susretali sa toplom i sušnom klimom, pa je po rečima Ilina problema bilo u proizvodnji kupusnjača. - Kod kupusnjača se fotosinteza mogla odvijati tek od druge polovine septembra kada su dnevne temperature pale na 25 stepeni a noćne ispod 18 stepeni. Zato su prinosi karfiola, brokole, kineskog kupusa i nekih korenastih vrsta povrća bili niži bez obzira na obilno navodnjavanja, ali ipak zadovoljavajući imajući u vidu u kakvim uslovima je ovo povrće pristizalo - objasnio je Ilin. Kako je naveo, veliki trud proizvođača i značajno velika ulaganja u navodnjavanje sada ne prate cene na pijacama. - Cene povrća nisu visoke, naprotiv, povrće je jeftino verovatno zbog relativno slabe kupovne moći kupaca, jer kilogram krompira najzastupljenijeg povrća u domaćoj ishrani je svega oko stotinu dinara, a toliko košta i kilogram svežeg kupusa, dok je kilogram crnog luka svega 50 dinara - kazao je on dodajući da povrća imamo dovoljno za domaće potrebe. Godišnje proizvedemo oko 1,1 miliona tona 11 vrsta povrća po zvaničnim statističkim podacima, i još 400.000 tona petnaestak povrtnih vrsta na njivama i baštama, kojih nema u statistici. - U različitim oblicima zaštićenog prostora dobijemo još oko 245.000 tona najraznovrsnijeg povrća, što znači da ukoliko gledamo ukupnu povrtarsku proizvodnju imamo 35 kilograma povrća po glavi stanovnika što apsolutno zadovoljava domaće potrebe - zaključio je Ilin. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.