Prema najavama, sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane Sjedinjenih Američkih Država će biti uvedene 1. januara, što bi moglo ozbiljno uticati na poslovanje kompanije i privredu Srbije, posebno zbog isporuka sirove nafte. Sami detalji sankcija još uvek nisu navedeni i celokupna situacija je i dalje pod znakom pitanja, s obzirom na to da ni ambasador Srbije u Vašingtonu nije detaljnije mogao da pojasni potencijalni problem. - Za početak, mi još uvek ne znamo ni da li će do sankcija sigurno doći, a ni kakve bi te sankcije bile - objašnjava za Bizportal Željko Marković, stručnjak za energetiku i član upravnog odbora Saveza energetičara. Jedna od mogućnosti sankcija je ukidanje SWIFT sistema za plaćanja NIS-u, dok se kao verovatnija opcija spominje zabrana transporta sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF), ključne trase za dopremu nafte do rafinerije u Pančevu. Hrvatski JANAF nije konkretno odgovorio na pitanja o narednim koracima, osim što su istakli da imaju trogodišnji ugovor sa NIS-om za transport 10 miliona tona nafte do kraja 2026. godine. JANAF, ili Jadranski naftovod, izgrađen je 1979. godine i transportuje sirovu naftu za rafinerije širom regiona, uključujući Hrvatsku, Sloveniju, BiH, Srbiju, Mađarsku, Slovačku i Češku. Srbija se već suočila sa blokadom JANAF-a nakon embarga Evropske unije na rusku naftu koji je stupio na snagu 5. decembra 2022. godine. Ipak, JANAF i NIS su 21. decembra iste godine potpisali ugovor o transportu nafte za 2023. i 2024. godinu. NIS je najveći korisnik kapaciteta JANAF-a, gde je rezervisao transport sirove nafte po principu „puno za prazno“. Preko ovog naftovoda stiže najmanje ruske nafte, dok dve trećine dolazi iz Iraka i Kazahstana. - Ako do sankcija zaista dođe i one budu nalagale da JANAF raskine ugovor sa NIS-om, oni će to biti prinuđeni da urade. Ipak, mora uzeti u obzir da to ni njima ne bi odgovaralo i da bi to dovelo do velikih finansijskih gubitaka, jer njima NIS trenutno predstavlja najveći izvor prihoda. Svakako da se ni oni ne bi tako lako odlučili za taj potez - ističe stručnjak. Učešće NIS-a u srpskoj industrijskoj proizvodnji iznosi oko sedam procenata, u prerađivačkom sektoru devet procenata, dok doprinosi bruto domaćem proizvodu oko 2,6 odsto, čime predstavlja značajan segment srpske ekonomije. Ove godine, 3. januara, JANAF je obnovio saradnju sa NIS-om i sklopio novi ugovor o transportu 10 miliona tona sirove nafte do kraja 2026. godine. To potvrđuje važnost JANAF-a kao ključnog partnera za dopremu nafte u Srbiju, dok potencijalne sankcije sada ponovo dovode u pitanje kontinuitet ovih isporuka i stabilnost srpske energetske mreže. - Što se tiče energetske sigurnosti Srbije sledeće godine, mislim da je ona stabilna. Jedini problem predstavljaju ove potencijalne sankcije koje bi mogle da dovedu do problema sa snabdevanjem naftom i naftnim derivatima, dok ostali energenti ne bi trebalo da budu problem - kaže Marković. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.