- U odnosu na 2023. godinu, koja je bila do tada apsolutno rekordna, mi 2024. godine beležimo konstantan rast od 20 odsto, u odnosu na prethodnu godinu. To znači da smo 2023. godine imali suficit u izvozu IKT (informacione i komunikacione tehnologije) usluga i proizvoda u vrednosti od 3,44 milijarde evra. - Mi smo taj obim dosegli u prvih 10 meseci ove godine. Takođe, 115.000 ljudi radi u IKT sektoru. Prosečne plate su blizu 250.000 dinara neto. Taj broj zaposlenih godišnje raste između tri i pet odsto - rekao je Ristić. Naglasio je da je, na primer, svaki osmi dinar stvoren u Srbiji u 2023. godini bio iz IKT sektora. - Kada imate u vidu i ove rezultate iz 2024. godine, a to je povećanje svih parametara za oko 20 odsto, to znači da je IKT sektor najbrže rastuća, najprihodovnija privredna grana u Srbiji i to je možda i najveći rezultat i ovog ministarstva i svih naših partnera u okviru IKT zajednice u Srbiji - rekao je Ristić. Dodao je da ministartvo nastavlja i ove godine da radi na inoviranju zakonodavnog okvira, kako bi se prilagodio dinamičnoj prirodi IKT sektora, kao i na proširenju kapaciteta postojećih i na izgradnji novih naučno-tehnoloških parkova, na daljem razvoj srpskih startapova, istraživačkih i inovativnih centara. - Po prvi put ove godine, ministarstvo počinje sa konkursom za pružanje finansijske podrške razvoju malih i srednjih srpskih IT preduzeća i to će biti urađeno po principu 30 odsto granta - bespovratnih sredstava, a 70 odsto najpovoljnijeg kredita. - Na taj način želimo da damo dodatni podsticaj daljem jačanju srpskog IT sektora - rekao je Ristić. Istakao je da je u prethodnoj godini intezivirana međunarodna saradnja, kao i da je potpisan niz bilateralnih dokumentata koji omogućavaju srpskom IKT sektoru da bude mnogo prisutniji u privredama drugih zemalja. Podsetio je da je prethodneg godine počela procedura za obnovu licenca za 2G, 3G, 4G mreže, koje podrazumevaju međunarodne aukcije i koje će biti završene polovinom ove godine. -U septembru prethodne godine počeli smo toliko dugo očekivanu proceduru uvođenja 5G mreže u Srbiju i to će biti završeno sredinom ove godine. - Najznačajnija faza te procedure jeste međunarodna aukcija - rekao je Ristić. Podsetio je da je u protekloj godini ministarsrvo okončalo projekat „Povezane škole”, koji je omogućio da svih 3.800 školskih objekata u Srbiji bude povezano na internet. - Time smo omogućili besplatno korišćenje interneta za više od 750.000 đaka i više od 100.000 njihovih učitelja, nastavnika i profesora. Više od 850.000 naših građana sada u školskim objektima ima najkvalitetniji mogući internet, što im omogućava da stiču znanja i veštine u digitalnom svetu potpuno ravnopravno, bez obzira da li se školuju u nekoj školi u velikim urbanim središtima ili se školuju u malim seoskim osnovnim školama - rekao je Ristić. Naveo je da je ministarstvo krajem prošle godine ušlo i u drugu, najveću fazu projekta uvođenja širokopojasnog interneta u ruralna područja Srbije, koji obuhvata više od 4.500 kilometara optičkog kabla. - To radimo po ugledu na vodeće razvijene zemlje sveta, a to znači da tamo gde komercijalni operatori staju zato što nemaju komercijalni interes, tu nastupa država i omogućava svojim građanima i privredi i svima koji žive ili rade u ruralnim područjima Srbije da imaju istovetan pristup internetu kao i građani i privredni subjekti u velikim urbanim središtima - rekao je Ristić. Ocenio je da rezultati govore da Srbija predstavlja jednu od zemalja uzora u svetu, kada je razvoj IKT sektora u pitanju. - Srbija je prepoznata kao jedan od lidera u IKT sektoru, ne samo u regionu, već u Evropi i u svetu. - I vrlo često se za nas kaže da smo u najkraćem mogućem vremenskom roku prošli taj put "from zero to hero", od ničega do izuzetno razvijene IKT privredne zajednice, koju čine naučno-tehnološki parkovi, stotine startapova, niz istraživačkih centara, nekoliko naučnih instituta. Apsolutno možemo da budemo svi zadovoljni i ponosni na ono što je Srbija uradila u IKT sektoru u 2024. godini i možemo sa puno optimizma da gledamo na 2025. godinu - rekao je Ristić. Podsetio je da su krajem prošle godine, u dogovoru sa Evropskom komisijom, pripremljene izmene tri medijska zakona, kroz rad tri radne grupe u kojoj su učestvovali predstavnici medijske zajednice i međunarodni stručnjaci. - Ta procedura je bila demokratska, transparentna, inkluzivna, participativna i to se vidi i po rezultatima rada tih radnih grupa. - U dogovoru sa Briselom, pristupilo se izmenama sva tri medijska zakona i očekujemo da na prvom zasedanju Narodne skupštine, narodni poslanici razmotre predloge izmena i dopuna sva tri medijska zakona - naveo je Ristić. O upotrebi veštačke inteligencije u oblasti javnog informisanja, Ristić je ukazao da je to novo i izazovno pitanje sa kojima se čitav svet suočava i navodi da Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija priprema zakonodavni okvir koji će regulisati upotrebu veštačke inteligencije. - Taj zakon će biti usvojen tokom ove godine. Radi se i nova strategija razvoja veštačke inteligencije u Srbiji. U tom smislu, Srbija prati osnovnu regulativu Evropske unije koja je izrađena i usvojena tokom prethodne 2024. godine. Pratimo sve ono što su savremeni tokovi u uspostavljanju mehanizama za profesionalnu i etičku primenu veštačke inteligencije u raznim društvenim delatnostima, uključujući i oblast javnog informisanja - rekao je Ristić. - Projekat digitalne turističke ponude Srbije je potpuno završen i njegova prva faza će biti predstavljena javnosti u Narodnom muzeju Srbije, uoči obeležavanja nacionalnog praznika Sretenja. Nakon toga kreće njegova upotreba i na taj način Srbija dobija nešto što bismo nazvali srpski "buking". To radimo zajedno sa Ministarstvom omladine i turizma - kazao je Ristić i ocenio da će taj projekat doprineti daljem jačanju turističke ponude Srbije. Ministar je istakao i projekat Nacionali kontakt centar za bezbednost dece na internetu koji predstavlja posebnu organizacionu jedinicu u okviru ministarstva i jedini takav institucionalni okvir zaštite dece na internetu u čitavoj Evropi. - Beležimo povećani broj slučajeva, javljuju nam se deca, roditelji, bake i deke, nastavnici se javljuju, građani. I to je važno, da su se ljudi oslobodili i da kontaktiraju naš Nacionalni kontakt centar koji ima posebnu platformu - "Pametno i bezbedno", poseban broj telefona, 19833, posebnu e-mail adresu i prisutan je na svim društvenim mrežama - naglasio je Ristić. Naveo je da je ministarstvo prethodnu godinu posvetilo tome da dođe do što više roditelja, baki i deki, kako bi ovladali znanjima i veštinama i kako bi prepoznali da li su deca ugrožena na internetu. Dodao je da je prošle godine prvi put Nacionalni kontakt centar prešao granice Srbije i realizuje obrazovne programe u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. - Ove godine idemo ka Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Veliki broj država je zainteresovan za preuzimanje znanja i čitavog tog mehanizma, uključujući, na primer, brojne zapadne države, Izrael, Libiju i druge - zaključio je Ristić, prenosi Tanjug. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.