Čadež je u autorskom tekstu objavljenom na Linkdinu ocenio da put pred nama neće biti lak, ali da je optimista i istakao da suočavanje sa globalnim izazovima podrazumeva održati glavu iznad površine kada globalna ekonomija podseća na rolerkoster, gde niža inflacija donosi olakšanje, dok nas rastuće energetske potrebe drže u stanju napetosti. Prema njegovim rečima otvaranje ka svetu je šansa broj jedan za Srbiju i to svetu do Azije, Afrike i šire. - Da, Evropska unija (EU) ostaje naš najvažniji ekonomski partner i krajnji cilj, ali u vremenima kada Brisel proživljava krizu identiteta, a članice EU se bore sa sopstvenim ekonomskim problemima, svet se ubrzano menja - naveo je on. Kada je o Africi reč istakao je da se brza urbanizacija i infrastrukturne potrebe Afrike savršeno uklapaju sa srpskom ekspertizom u građevinarstvu i inženjeringu te da naše kompanije mogu doneti znanje i inovacije afričkim tržištima, stvarajući nove trgovinske rute za srpski izvoz. Što se Azije tiče, ocenio je da je Srbija napravila značajne iskorake prema ovom tržištu, potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, pregovara se sa Južnom Korejom, a 2024. godine imali smo i istorijsku posetu japanske poslovne delegacije. - Kao partneri u finansiranju novog međunarodnog kopneno-morskog koridora koji povezuje Jugoistočnu Aziju sa Evropom, učvršćujemo odnose koji bi mogli radikalno da promene našu ekonomiju. Kineske kompanije, suočene sa trgovinskim barijerama i ekonomskim izazovima kod kuće, sve više traže tržišta u inostranstvu. Srbija je idealan partner zbog svog strateškog položaja, pristupačne radne snage i lakog pristupa evropskim tržištima - ukazao je Čadež. Govoreći o skladištenju energenata, kao drugoj šansi, ocenio je da ako bi globalna trka za skladištenjem energenata bila nova zlatna groznica, Srbija bi bila nešto novo, neistraženo i puno potencijala. - Naša nalazišta litijuma, bakra i bora ključna su za proizvodnju baterija koje pokreću električna vozila i čuvaju obnovljivu energiju. Samo nalazište litijuma u dolini Jadra, jedno je od najvećih u Evropi, i predstavlja faktor promene - naveo je Čadež i dodao da od rudarenja litijuma do proizvodnje katodnih materijala i baterija, Srbija ima potencijal da predvodi celokupan lanac proizvodnje. Kada je reč o trećoj šansi, a to je veštačka inteligencija i digitalna transformacija, istakao je da je veštačka inteligencija možda zvezda globalne ekonomije 2025, ali da ne bi trebalo da zaboravimo, da je, kako je istakao, ona energetski intenzivna diva. - Data centri, kičma veštačke inteligencije, troše ogromne količine električne energije. Očekuje se da će se globalna potrošnja energije za data centre udvostručiti do 2026. godine, i da će dostići približni nivo celokupne potrošnje struje Japana. Sa rastućim IT sektorom i povoljnim cenama energije, Srbija ima potencijal da postane regionalno središte za data centre. Kompanije poput Nvidia, Google i Microsoft investiraju u razvoj velikih data centara, a stručna radna snaga i blizina evropskim tržištima čine nas atraktivnim partnerom - zaključio je on. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.