Hedž fond iz Hangdžoua koji je kodirao Čet Dži-Pi-Ti konkurenta kao sporedni projekat za koji tvrdi da košta samo 5,6 miliona dolara za obuku proizašao je iz usaglašenih napora da se investira u buduće generacije tehnologije. Ovo nije nesreća. Ovo je politika. Sirovi materijali veštačke inteligencije (AI) su mikročipovi, doktori nauka i podaci. U poslednja dva, Kina bi možda već bila ispred. Sa kineskih univerziteta svakog meseca u proseku izlazi više od 6.000 doktora nauka iz STEM predmeta (nauka, tehnologija, inženjering i matematika). U SAD je više kao 2.000-3.000, u Velikoj Britaniji je 1.500. Što se tiče patenata uopšte, više se podnosi u Kini nego u ostatku sveta zajedno. Kina je 2023. godine prijavila 1,7 miliona patenata, naspram 600.000 u SAD. Dve decenije ranije Kina je imala trećinu patenata koje su prijavile SAD, četvrtinu Japana i bila je daleko iza Južne Koreje i Evrope. Iako postoje neka pitanja u vezi sa kvalitetom, po nekim merama Kina sada nadmašuje SAD i po onome što je poznato kao "ponderisani patenti", što se prilagođava učestalosti pozivanja novih naučnih radova. DipSik radi u veštačkoj inteligenciji upravo ono što je Kina uradila negde drugde. Iako je uticaj ovoga bio najvidljiviji u električnim vozilima (EV), gde je Kina sada najveći svetski izvoznik, savladavši lance snabdevanja i nauku o tehnologiji baterija, on se proteže i dalje. Čak i u automobilima, kineski proizvođači sada guraju koncept „električnih inteligentnih vozila“, u kojima se konvencionalni proizvođači automobila ne mogu takmičiti, posebno u razvoju softvera, piše Bi-Bi-Si. Kineske kompanije za potrošačku elektroniku prebacuju se u proizvodnju automobila, sa "mračnim fabrikama" kojima 24 časa upravljaju armije robota sa AI pogonom, koji se sada takođe sve više proizvode u Kini. [caption id="attachment_126133" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption] Zemlja se elektrifikuje zapanjujućom brzinom, a neki istraživači je nazivaju "elektro državom". Sada evidentira tri četvrtine svih patenata čistih tehnologija, u odnosu na dvadeseti na početku veka. Prošle godine Američki nacionalni odbor za nauku je potvrdio da je cilj Kine da bude vodeća svetska naučna i inženjerska nacija na ivici ostvarenja. - To već vidimo u veštačkoj inteligenciji, gde nas Kina objavljuje, ima više patenata i proizvodi više studenata nego SAD - napisali su oni. Delegati koji su ranije ovog meseca pratili britansku kancelarku Rejčel Rivs u Kinu bili su zadivljeni kako je vazduh u Pekingu očišćen, a autohtoni električni automobili su svuda. Jasno je, međutim, da postoji zabrinutost zbog cenzure, demokratije i bezbednosti. Jedan od pokretača kineske industrije veštačke inteligencije bio je pristup izuzetnoj količini podataka, do kojih je na Zapadu teže doći. Ako je američki Kongres bio dovoljno zabrinut za TikTok da ga zabrani, onda bi program veštačke inteligencije na vrhu za stolom mogao biti veoma problematičan. Argument predsednika Trampa bio je da je inovacija DipSika "pozitivna" i "poziv za buđenje". Kina nije bila istaknuta kao prva meta Trampovih carina. Ovde još uvek postoji očigledan balans za vladu Ujedinjenog Kraljevstva. Ali ova vrsta inovacije i njen uticaj na svet je upravo razlog zašto je kancelarka posetila Peking pre dve nedelje. Ona je tada rekla da želi dugoročne odnose sa Kinom koji su "kvadratno u našem nacionalnom interesu" sa posetom u sklopu "posvećenosti istraživanju dublje ekonomske saradnje" između premijera Sir Keira Starmera i predsednika Sija. Druge evropske nacije, poput Španije, podsticale su Kinu ne samo da uspostavi fabrike, već da prenese svoju naprednu tehnologiju baterija, na primer, u Evropu. Zapad želi da Kina pravi svoje majice, svoje stolove, svoje televizore i električna vozila. Ali da li se to zaista sada može proširiti i na DipSik modele AI koji su gladni podataka? To je dubok potres, ne samo za tehnologiju, već i za ekonomiju i geopolitiku. BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.