Dok su globalne krize poput pandemije kovida 19 i rata u Ukrajini uticale na sve svetske ekonomije, Bregzit je stvorio dodatne strukturne barijere koje su otežale ekonomski oporavak Velike Britanije.
Trgovina-Gubitak pristupa jedinstvenom tržištu
Napustivši jedinstveno tržište i carinsku uniju EU 1. januara 2021, Velika Britanija je izbegla uvođenje carina, ali je izgubila privilegovan pristup evropskom tržištu. Umesto carina, problem su postale necarinske barijere – složena birokratija i dodatna papirologija za trgovinu s EU.
Studije pokazuju da su britanski izvozi robe danas od 6 odsto do čak 30 odsto niži nego što bi bili da Britanija nije napustila EU. Male firme su pretrpele najveći udarac jer su se teže prilagodile novim procedurama. Ipak, sektor usluga, poput reklamnih agencija i konsalting firmi, zabeležio je neočekivani rast.
Vlada Velike Britanije je nakon Bregzita sklopila nove trgovinske sporazume sa Australijom i Novim Zelandom, dok su pregovori sa SAD i Indijom još u toku. Međutim, čak i prema procenama same britanske vlade, ekonomska korist od ovih sporazuma nije ni približno dovoljna da nadoknadi gubitke izazvane napuštanjem EU.
Posledice gubitka
Ni konzervativna vlada, koja je vodila kampanju za ostanak, niti pristalice Bregzita nisu imale razrađen plan za razdruživanje, što je dovelo do višegodišnjih političkih kriza i paralize parlamenta.
Premijerka Tereza Mej podnela je ostavku 2019. godine nakon neuspešnih pokušaja da dogovori uslove izlaska, a nasledio ju je Boris Džonson, koji je obećao da će „završiti Bregzit.”
Međutim, to je značilo da je Britanija napustila EU bez dogovora o budućim ekonomskim odnosima sa blokom koji je činio polovinu njene trgovine.
P
olitički razvod bio je tek početak – usledili su meseci napetih pregovora, a konačni sporazum postignut je na Badnje veče 2020.
Ovim sporazumom Britanija je napustila jedinstveno tržište i carinsku uniju. Iako su carine i kvote izbegnute, uvedena je nova birokratija, dodatni troškovi i kašnjenja u trgovini.
— Izlazak nas je koštao. Sada smo sporiji i skuplji, ali smo opstali — kaže Lars Andersen, vlasnik firme „My Nametags” iz Londona, koja proizvodi nalepnice za dečju odeću i školski pribor.
Kako bi nastavio da posluje u EU, Andersen je morao da otvori filijalu u Irskoj kroz koju se sada odvija sva trgovina sa evropskim kupcima.
— Isplatilo se, ali poznajem male preduzetnike koji su odustali od trgovine sa EU ili su premestili proizvodnju van Britanije — dodaje on.
Britanska Kancelarija za budžetsku odgovornost predviđa da će dugoročno i izvoz i uvoz biti oko 15 odsto manji nego da je Britanija ostala u EU, dok će ekonomska produktivnost pasti za 4 odsto.
Investicije i produktivnost-Nedostatak kapitala i radne snage
Nesigurnost u vezi s Bregzitom negativno je uticala na dugoročne investicije. Strane direktne investicije (FDI) u Veliku Britaniju pale su za 37 odsto između 2016. i 2022, jer su mnoge multinacionalne kompanije preusmerile poslovanje u EU kako bi zadržale pristup evropskom tržištu.
Takođe, Bregzit je doveo do ozbiljnog deficita radne snage. Pre izlaska iz EU, britanski privrednici su se oslanjali na radnike iz Evrope, ali su sada primorani da traže radnu snagu iz drugih delova sveta uz složenije procedure za radne vize. Najveće probleme imaju sektori poljoprivrede, zdravstva i ugostiteljstva.
Britanska Kancelarija za budžetsku odgovornost (OBR) procenjuje da će zbog smanjenog izvoza i uvoza Bregzit dugoročno smanjiti britanski BDP za oko 4 odsto što je ekvivalentno gubitku od 100 milijardi funti godišnje.
Imigracija-Neočekivan preokret
Jedan od ključnih argumenata za izlazak iz EU bio je smanjenje imigracije. Međutim, nakon Bregzita, neto imigracija iz EU se smanjila, dok je broj doseljenika iz ostatka sveta drastično porastao.
Glavni razlog je uvođenje novog imigracionog sistema, prema kojem i građani EU i ostali stranci moraju imati vizu za rad u Velikoj Britaniji. Zbog toga su britanske firme počele da zapošljavaju radnike iz Azije i Afrike, naročito u zdravstvenom sektoru i sektoru nege.
Putovanja- Kraj slobodnog kretanja
Bregzit je takođe ukinuo slobodu kretanja između Britanije i EU, što je donelo dodatne komplikacije za turiste i poslovne putnike.
Od 2025. godine, građani Velike Britanije moraće da podnose zahtev za ETIAS vizu kada putuju u EU, dok će EU građani morati da pribave britansku „Elektronsku putnu dozvolu” (ETA). Očekuje se da bi novi sistem mogao da dovede do dužih čekanja na granicama.
Zakonodovastvo-Obećanje suvereniteta
Jedan od glavnih slogana Bregzita bio je povratak kontrole nad zakonodavstvom. Ipak, kako bi izbegla haos u privredi, britanska vlada je zadržala većinu EU zakona, uključujući propise o radu, zaštiti potrošača i ekološkim standardima.
Do sada je ukinuto oko 1.100 EU zakona, dok je ostatak ostao na snazi, uz mogućnost kasnijih izmena.
Finansije-Da li je Velika Britanija zaista ušetdela
Tokom kampanje za izlazak iz EU, tvrdilo se da Britanija plaća EU 350 miliona funti nedeljno, a da će taj novac moći da se preusmeri u britansko zdravstvo.
U stvarnosti, britanska neto ušteda od prestanka plaćanja članarine EU iznosi oko 9 milijardi funti godišnje. Međutim, deo tog novca se i dalje prebacuje u EU kao deo finansijskog poravnanja iz Bregzit sporazuma.
Britanija je 2023. ponovo postala članica EU istraživačkog programa Horizon, za šta godišnje uplaćuje oko 2 milijarde funti.
Može li Velika Britanija ponovo u EU
Iako su ankete pokazale da se javno mnjenje promenilo i da većina Britanaca sada smatra da je Bregzit bio greška, povratak u EU ne izgleda verovatno.
Premijer Kir Starmer, izabran 2024. godine, obećao je da će poboljšati odnose s EU, ali je isključio mogućnost povratka u carinsku uniju ili jedinstveno tržište. Njegov cilj je postizanje manjih, pragmatičnih sporazuma – poput olakšavanja turneja umetnicima i priznavanja profesionalnih kvalifikacija.
S druge strane, i sama Evropska unija suočava se s rastom populizma i unutrašnjim problemima, pa Velika Britanija više nije njen prioritet.
— Teško je ponovo uspostaviti odnose nakon teškog razvoda — kaže Lars Andersen, vlasnik londonske firme. — Ali mislim da će se s vremenom odnosi između Britanije i EU poboljšati, samo tiho i bez velike buke političara.
Britanija ipak jedini gubitnik
Pet godina posle Bregzita, jasno je da je izlazak iz EU trajno promenio britansku ekonomiju. Trgovinske barijere, smanjenje investicija i problemi s radnom snagom opteretili su privredu, dok su očekivane koristi, poput novih trgovinskih sporazuma, ostale ograničene.
Iako je Bregzit donosi velike izazove, budući ekonomski pravac Velike Britanije zavisiće od sposobnosti vlade da stabilizuje trgovinske odnose i pruži sigurnost investitorima. U suprotnom, Velika Britanija bi mogla nastaviti da zaostaje za svojim evropskim susedima.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027:
?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
