Akcija, za koju se očekuje da stupi na snagu u utorak, uključuje carinu od 25 odsto na sav uvoz iz Meksika i većinu robe iz Kanade (postoji ograničenje od 10 procenata za artikle vezane za energiju, kao što je sirova nafta), i dodatnih 10 procenata carine na kinesku robu uvezenu u SAD. Tramp je iskoristio i obećao da će primeniti carine u tri osnovne svrhe - da poveća prihode, da dovede trgovinu u ravnotežu i da dovede suparničke zemlje za pregovarački sto. Međutim, ekonomisti upozoravaju da ovi potezi negativno utiču na američka preduzeća i potrošače, od kojih se mnogi još uvek potresaju od naglog rasta inflacije poslednjih godina.

Evo šta će poskupeti od Trampovih carina na Meksiko, Kanadu i Kinu

Američka privredna komora upozorila je da carine neće rešiti višegodišnje probleme na granicama i umesto toga prete da će "okrenuti lance snabdevanja" i podići cene za američke porodice. - Potrošači će biti očigledno u gorem položaju. Kada govorite o tarifi, to je ekonomski rat, a u ratu svi gube. Ali nadamo se da ćemo doći do boljih rezultata i zaključaka kao rezultat bola i patnje kroz koje ćemo proći - Sung Von Sohn, profesor finansija i ekonomije na Univerzitetu Lojola Merimaunt i glavni ekonomista u SS Economics za Si-En-En. Otprilike jedna trećina američkog uvoza dolazi iz tri zemlje na koje je Tramp ciljao u subotu. Njihovi proizvodi su među nekim od najčešćih i najkritičnijih artikala koje koriste Amerikanci, uključujući voće i povrće, meso, gas, automobile, elektroniku, igračke, odeću, drvnu građu, pivo i alkoholna pića.

Hrana

Meksiko i Kanada snabdevaju značajan udeo u nekoliko ključnih kategorija hrane. Na primer, Meksiko je najveći dobavljač voća i povrća u SAD, dok Kanada prednjači u izvozu žitarica, stoke i mesa, živine i još mnogo toga. Poljoprivredni proizvodi iz Meksika i Kanade, posebno, mogli bi da postanu skuplji za potrošače, jer trgovci prehrambenim proizvodima rade sa nižim profitnim maržama od većine industrija. Sa malo prostora da apsorbuju veće tarifne troškove, trgovci će možda morati da ih prenesu na kupce. Iako SAD obično izvoze više poljoprivrednih dobara nego što uvoze, vrednost uvoza je porasla brže od izvoza u protekloj deceniji, prema američkom Ministarstvu poljoprivrede. Pored toga, klimatske promene su povećale oslanjanje SAD na zemlje poput Meksika, gde su uslovi rasta povoljniji. Prošle godine, SAD su uvezle 46 milijardi dolara poljoprivrednih proizvoda iz Meksika, prema podacima USDA. To uključuje sveže povrće u vrednosti od 8,3 milijarde dolara, 5,9 milijardi dolara piva i 5 milijardi dolara destilovanih alkoholnih pića. Ali najveća kategorija poljoprivrednog uvoza iz Meksika prošle godine bilo je sveže voće, od čega su SAD uvezle 9 milijardi dolara, a avokado čini 3,1 milijardu dolara od tog ukupnog iznosa. [caption id="attachment_9849" align="alignnone" width="1200"] Pixabay/StockSnap[/caption]

Gorivo i energija

SAD su prošle godine iz Kanade uvezle naftu i gas u vrednosti od 97 milijardi dolara, što je najveći izvoz te zemlje u SAD.  Amerika se više oslanjale na kanadsku naftu od proširenja kanadskog naftovoda Trans Mountain, prema podacima američke Uprave za energetske informacije. Tarifa na kanadske energente je samo 10 odsto, a ne carina od 25 procenata koja je objavljena na ostale kanadske izvozne proizvode. - To će ograničiti uticaj na cene benzina - rekao je Tom Kloza, globalni šef energetske analize za OPIS. Drugi faktor je godišnje doba. Cene gasa su obično blizu najniže vrednosti za godinu u februaru zbog slabe potražnje. Ako tarife ostanu na snazi tokom leta, uticaj će biti veći, rekao je on. I dok se ne očekuje da će se uticaj osetiti podjednako širom zemlje, verovatno će najteže pogoditi američko srce. Većina kanadske nafte se otprema u rafinerije Srednjeg zapada cevovodom, rekao je Kloza. Države koje će najverovatnije biti pogođene su Ajdaho, Ilinois, Indijana, Ajova, Kanzas, Kentaki, Mičigen, Minesota, Misuri, Montana, Nebraska, Severna Dakota, Ohajo, Pensilvanija, Južna Dakota i Viskonsin, rekao je on. - Zanimljivo je da 12 od tih 16 država počinje februar sa prosečnom maloprodajnom cenom benzina ispod tri dolara po galonu. To verovatno neće trajati - istakao je on. [caption id="attachment_31305" align="alignnone" width="1000"] Shutterstock[/caption]

Automobili i auto delovi

Sjedinjene Američke Države su prošle godine iz Meksika uvezle motorna vozila u vrednosti od 87 milijardi dolara i delove za vozila u vrednosti od 64 milijarde dolara, ne računajući decembar, dve najveće robe uvezene odatle te godine, prema podacima Ministarstva trgovine. (Podaci o trgovini u decembru treba da budu objavljeni sledeće nedelje.) Motorna vozila su takođe bila druga po veličini roba koju su SAD uvezle iz Kanade prošle godine do novembra, za ukupno 34 milijarde dolara. Auto-sektor je verovatno "apoplektičan" u pogledu novih potencijalnih tarifa, rekla je Meri Lavli, viši naučni saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju. Američke automobilske kompanije uspele su da smanje troškove proizvodnje zapošljavanjem radnika sa nižim platama, posebno u Meksiku, gde je veliki deo njihove proizvodnje prebačen u poslednjih nekoliko godina. Ali ta ušteda troškova će u suštini biti izbrisana ako postoji tarifa od 25%, rekla je ona. Malo je verovatno da će proizvođači automobila premestiti svoju proizvodnju negde drugde, s obzirom na to da su napravili značajna ulaganja u postojeće fabrike u obe zemlje i da je teško nabaviti sve sirovine za proizvodnju automobila i njihovih delova sa drugih mesta. [caption id="attachment_718" align="alignnone" width="930"] Foto: Shutterstock[/caption]

Čelik

Iako Sjedinjene Države nisu ekonomija fokusirana na proizvodnju kakva su nekada bile, one i dalje troše desetine miliona tona čelika godišnje, hraneći industrije kao što su proizvodnja automobila, proizvodnja nafte, građevinarstvo i infrastruktura. Kanada i Meksiko su najveći i treći po veličini izvoznici čelika u SAD, respektivno. U svom prvom mandatu, predsednik Tramp je od juna 2018. uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika iz većine zemalja širom sveta. Ali Meksiko i Kanada, prema sporazumima o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama, bili su izuzeti od tih carina. Kanada sada čini skoro četvrtinu čelika koji uvoze američka preduzeća po težini, dok Meksiko čini oko 12 procenata, prema vladinim podacima koje je dao Američki institut za gvožđe i čelik, industrijska trgovinska grupa. Međutim, postoje empirijski dokazi koji pokazuju da su carine na čelik i aluminijum iz 2018. podigle cene, rekao je Von Son, napominjući studiju Federalnih rezervi iz 2020. koja je otkrila povećanje cena proizvođača, koje su na kraju prenete na potrošače. [caption id="attachment_9946" align="alignnone" width="1200"] Pixabay/jannonivergall[/caption]

Pivo i alkohol

Pivo i alkoholna pića mogu biti otporni na recesiju, ali sigurno nisu otporni na tarife. Rezultat bi bila stroga kazna za neke od omiljenih američkih libacija, uključujući tekilu, koja se može napraviti samo u Meksiku i brend piva broj jedan u zemlji, Modelo. Constellation Brands, koji uvozi pivo Modelo i Corona, kao i tekilu Casa Noble iz Meksika, mogao bi da vidi da njeni troškovi skoče za 16 odsto u odnosu na Trampovu predloženu tarifu i verovatno bi morali da podignu cene za oko 4,5 procenata, Kris Keri, analitičar kapitala Vells Fargo, napisao je u novembarskoj belešci. Prema podacima Uprave za međunarodnu trgovinu, SAD su 2023. uvezle 5,69 milijardi dolara piva i 4,81 milijardu dolara iz Meksika. Kada se kombinuju, ove dve kategorije bile su 10. najveći uvoz iz Meksika prošle godine i beleže oštar porast od 126 odsto u odnosu na 2017, pokazuju podaci Uprave za međunarodnu trgovinu. Iako bi tarife mogle da dovedu do daljeg povećanja ključnih materijala (kao što su čelik, aluminijum i žitarice) za američke kompanije za pivo i alkoholna pića, industrija se takođe priprema za potencijal odmazde. [caption id="attachment_34657" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Izgradnja stanova i nameštaja

Drvo mekog drveta, koje se dobija od bora, smrče, jele i drugih četinara, cenjeno je zbog svoje male težine, obradivosti i čvrstoće. Kao takva, njegove primene su ogromne, ali je kritičan sastojak u američkoj industriji izgradnje kuća: obično se skelet i koža domova - okvir, krov i sporedni kolosek - sastoje od mekog drveta. A 30 odsto onoga što SAD koriste godišnje dolazi iz Kanade. Ekonomisti i graditelji kuća upozoravaju da Amerika trenutno nema industrijske kapacitete da zadovolji potražnju i da bi oporezivanje — ili još gore, ukidanje — kanadskog uvoza drvne građe moglo dodatno pogoršati tekuću krizu pristupačnosti stanova. - Bilo da se radi o carinama na drvnu građu ili o carinama na bilo koji drugi uvoz, one mogu uticati na lanac snabdevanja - rekao je Nik Erikson, viši direktor stambene politike za Housing First Minnesota, trgovinsku organizaciju koja predstavlja građevinare, preuređene i druge kompanije u državi North Star. I nije samo drvna građa izložena riziku zbog carina: 71% od uvezenih 456 miliona dolara kreča i gipsa (koji se koriste za gipsane ploče) došlo je iz Meksika 2023. godine, prema Nacionalnoj asocijaciji graditelja kuća. Uzimajući u obzir druge sirovine i komponente uvezene iz Kanade, Meksika, kao i Kine (posebno čelik, aluminijum i kućni aparati koji već podležu carinama), Trampove nove tarife bi mogle da povećaju cenu uvezenog građevinskog materijala za 3 milijarde dolara na četiri milijarde dolara, napominje NAHB. [caption id="attachment_43130" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Elektronika, igračke, aparati

Prema podacima o saveznoj trgovini, potrošačka elektronika je među vodećim robama koje su SAD uvezle iz Kine prošle godine. To uključuje mobilne telefone, televizore, laptopove, konzole za video igre, monitore i sve komponente koje ih napajaju. Kina je takođe glavni dobavljač kućnih aparata. Oni, zajedno sa igračkama i obućom, posebno su izloženi Trampovim tarifnim pretnjama. Zapanjujućih 99 odsto obuće koja se prodaje u Sjedinjenim Državama se uvozi, prema Footvear Distributors & Retailers of America, trgovačkoj grupi koja predstavlja Nike, Steve Madden, Cole Haan i druge brendove obuće. Više od polovine (56 procenata) obuće koja se prodaje u Sjedinjenim Državama proizvodi se u Kini, saopštila je trgovinska grupa. SAD se takođe oslanjaju na Kinu za igračke i sportsku opremu, uključujući predmete kao što su fudbalske lopte, fudbalske lopte i lopte za bejzbol. Sjedinjene Države dobijaju 75 odsto uvezenih igračaka i sportske opreme iz Kine. [caption id="attachment_126685" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption] BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.