Evropska unija je spremna za „oštre pregovore” sa Donaldom Trampom kako bi sprečila trgovinski rat između dve strane Atlantika, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u utorak, dan nakon što su Kanada i Meksiko postigli dogovore sa Belom kućom i tako privremeno izbegli nametanje carina od 25 odsto.
Tramp je u nedelju upozorio da će carine protiv EU „definitivno biti uvedene” i to „veoma brzo,” što je izazvalo uzbunu među zvaničnicima i diplomatama u Briselu.
– Bićemo spremni za teške pregovore gde god to bude potrebno i za nalaženje rešenja gde god je to moguće, kako bismo rešili nesuglasice i postavili temelje za jače partnerstvo. Bićemo otvoreni i pragmatični u postizanju tih ciljeva – rekla je fon der Lajen na godišnjem okupljanju ambasadora EU u Briselu.
– Ali ćemo isto tako jasno staviti do znanja da ćemo uvek štititi naše interese – kad god i kako god to bude potrebno. To je uvek bio evropski način – dodala je ona.
Sporazumi sa Kanadom i Meksikom, objavljeni ubrzo nakon što su premijer Džastin Trudo i predsednica Klaudija Šeinbaum odvojeno razgovarali telefonom sa Trampom, sugerišu da republikanski lider koristi carine kao spoljnopolitičko oruđe za izvlačenje ustupaka od drugih zemalja, uključujući i bliske saveznike, a ne samo za balansiranje trgovinskih odnosa, kako je tvrdio tokom svoje predsedničke kampanje.
U zamenu za odlaganje carina od 25 odsto na početnih 30 dana, Kanada i Meksiko su pristali da pojačaju kontrolu granica i suzbiju trgovinu fentanilom, krijumčarenje oružja i organizovani kriminal.
Za razliku od njih, Kina je već pogođena carinama od 10 odsto, što je izazvalo žestok odgovor Pekinga.
Dok tržišta pokušavaju da obrade posledice ovog trgovinskog sukoba, pažnja se sada preusmerava na EU, koja bi mogla biti sledeća na Trampovoj listi.
– Evropska unija iskorišćava Sjedinjene Države već godinama i tome mora doći kraj – izjavio je Tramp novinarima.
EU već dugo ima trgovinski suficit u razmeni robe sa SAD, koji je 2023. godine iznosio 155,8 milijardi evra. Najvredniji izvozni proizvodi bili su farmaceutski artikli i vozila, prema podacima Eurostata. Međutim, u sektoru usluga situacija je obrnuta – EU ima značajan deficit u razmeni sa SAD, vredan 104 milijarde evra prošle godine.
Tramp se u svojim kritikama fokusirao isključivo na robnu razmenu, ignorišući sektor usluga.
– Oni ne kupuju naše automobile, ne kupuju naše poljoprivredne proizvode, ne uzimaju gotovo ništa, a mi od njih uzimamo sve. Milione automobila, ogromne količine hrane i poljoprivrednih proizvoda – rekao je on.
EU traži dijalog, ali i razmatra odgovor
U slučaju da Tramp zaista uvede carine, Evropska komisija će preuzeti odgovornost za reakciju, budući da ona ima isključivu nadležnost nad trgovinskom politikom EU.
Fon der Lajen je naglasila da će „prvi prioritet” Komisije biti pregovori sa novom administracijom u Vašingtonu kako bi se pronašlo zajedničko rešenje.
Nije navela konkretne ustupke koje bi Brisel mogao ponuditi Trampu, ali je pomenula oblasti u kojima bi moglo doći do saradnje, poput kritičnih lanaca snabdevanja i novih tehnologija. U novembru je čak predložila povećanje uvoza američkog LNG gasa kako bi EU smanjila zavisnost od ruskih energenata.
Ipak, nije precizirala ni koji bi sektori mogli biti meta evropske odmazde u slučaju da Vašington uvede carine. Kanada je, na primer, prethodno najavila kontramere koje bi pogodile ključne američke proizvode iz saveznih država u kojima dominiraju republikanski glasači, ali je te mere privremeno stavila na čekanje.
– Zajedno, EU i SAD čine gotovo 30 odsto globalne trgovine robom i uslugama. Zajedno činimo više od 40 odsto svetskog BDP-a. Evropske kompanije u SAD zapošljavaju 3,5 miliona Amerikanaca, a još milion radnih mesta direktno zavisi od trgovine sa Evropom – istakla je predsednica Komisije, naglašavajući značaj transatlantskih odnosa.
– Mnogo toga je na kocki za obe strane – dodala je.
– U pitanju su poslovi, kompanije i industrije, kako ovde, tako i u Sjedinjenim Državama, koje zavise od transatlantskog partnerstva. Zato želimo da ono funkcioniše. I ne samo zbog istorijskih veza, već zato što je to jednostavno pametan potez u poslovanju – poručila je ona.
Dok je fon der Lajen insistirala na važnosti odnosa sa SAD, istovremeno je pozvala ambasadore EU da budu „hrabri i prilagodljivi” u razvijanju partnerstava sa drugim zemljama, uključujući one koje „ne dele uvek naše vrednosti, ali imaju zajedničke interese.”
Posebno je pomenula Kinu kao državu sa kojom EU može „proširiti” trgovinske i investicione odnose, uz istovremeno rešavanje spornih pitanja.
Nova realnost u globalnoj politici
Fon der Lajen je naglasila da EU mora da se oslobodi nostalgije za svetom kakav je bio nakon Drugog svetskog rata i prilagodi svoju spoljnu politiku realnosti „hiperkonkurentne i hipertransakcione geopolitike” u 21. veku.
Ratovi, invazije, rast autoritarizma, carine, sankcije, disruptivne tehnologije, klimatske promene i neregularne migracije – sve su to faktori koji oblikuju današnji svet, upozorila je.
– Evropa mora da se nosi sa svetom kakav jeste. U ovom užarenom globalnom okruženju, najbolja evropska strategija jeste da ostane hladne glave – rekla je ona.
– Odluke ne treba donositi iz emocija ili nostalgije za nekim prošlim vremenima, već na osnovu pažljivog razmatranja onoga što je u našem interesu u sadašnjem svetu. Jer spoljna politika i diplomatija nisu sami sebi svrha – one su način da se osigura stabilnost, sigurnost i prosperitet, kako za naše građane, tako i za naše partnere – zaključila je fon der Lajen.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027:
?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
