Tokom prve nedelje svog mandata, predsednik Tramp izdao je niz direktiva u vezi sa federalnom radnom snagom. Među tim direktivama, Tramp je naložio povratak zaposlenih na rad u kancelarijama, obnovio odgovornost zaposlenih sa ovlašćenjima za kreiranje politika, uveo strože standarde odgovornosti za visoke karijerne službenike i reformisao proces zapošljavanja u federalnim agencijama sa fokusom na meritokratiju. Tramp je u direktivi ponudio dobrovoljni odlazak za dva miliona zaposlenih u federalnoj administraciji. Zaposleni u državnoj službi pozivaju se da potpišu sporazum o dobrovoljnom odlasku uz isplate plata do 30. septembra, u sklopu takozvane ponude „Raskršće“( Fork on the road), kojom se drastično smanjuje broj federalnih radnika. [caption id="attachment_87382" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption] Iako je prvobitnim planom bilo planirano da se izjašnjavanje završi 8. februara, OPM navodi da je rok produžen do 10. februara, do kada će službenici vašingtonske administracije moći da se izjasne o otpremnini. Agencija je čak ponudila i pismo u kome se navodi saglasnost za dobrovoljni odlazak. - Više od 65.000 ljudi prihvatilo je program odložene ostavke, što je otprilike 3 odsto radnika koji su dobili ponudu. Federalnih zaposlenih prihvatilo je otpremninu koju je ponudila Trampova administracija, rekao je portparol Kancelarije za upravljanje kadrovima. Brojka je iz srede i nastavlja da raste - naveo je portparol vladine agencije OPM-a (United States Office of Personnel Management) za Biznis insajder. Prema daljim navodima agencije, ova odložena ostavka dostupna je svim stalno zaposlenim federalnim službenicima, osim pripadnicima oružanih snaga, zaposlenima u američkoj Poštanskoj službi, osoblju angažovanom na sprovođenju imigracionih zakona i nacionalnoj bezbednosti, kao i zaposlenima na pozicijama koje su specifično isključene od strane agencije u kojoj su angažovani. Kako dalje piše kancelarija, uredba predsednika donesena je da bi došlo do sveobuhvatne reforme federalne administracije, ali kritičari i sindikati zaposlenih u federalnim službama se ne slažu sa tim. Najveći savez sindikata federalnih službenika podneo je tužbu kako bi sprečio ovu meru, a mnogi pravni stručnjaci tvrde da je nezakonita jer Kongres nije odobrio sredstva za planiranu otpremninu. Novinari su pitali portparolku Bele kuće Karolinu Levit da li je ovaj program pokušaj da se vlada očisti od ljudi koji se protive predsedniku. - To je apsolutno netačno,“ odgovorila je Levit. - Ovo je sugestija saveznim radnicima da se vrate na posao. Ako ne žele, imaju mogućnost da daju otkaz. Ova administracija vrlo velikodušno nudi da ih plaća osam meseci - rekla je Levitova.

Tužba sindikata

Američka federacija vladinih zaposlenih traži da se zaustavi ponuda kancelarije za ljudske resurse, poznata kao "Raskrsnica." (Fork on te road) Oni moraju da se odreknu prava da tuže svog poslodavca na sudu, prema izjavi OPM-a od utorka, što ih prisiljava da veruju da će administracija Trampa ispoštovati dogovor. - Nećemo sedeti i dozvoliti da naši članovi postanu žrtve ove prevare - rekao je predsednik AFGE-a( sindikata službenika u vladi) Everet Keli u izjavi u utorak popodne. Sindikat je podneo tužbu u Okružni sud SAD za okrug Masačusets. Grupa se pozvala na Zakon o zabrani prekoračenja budžeta, zakon koji zabranjuje federalnim agencijama da troše novac pre nego što ga Kongres odobri. Kongres je odobrio sredstva za većinu agencija do 14. marta, a agencije nemaju dozvolu da obećaju plate nakon tog datuma, navodi se u tužbi. Ovo je najnovija tužba koja pokušava da blokira napore predsednika Donalda Trampa i milijardera Ilona Maska da smanje broj zaposlenih u federalnoj administraciji navode američki mediji. [caption id="attachment_117245" align="alignnone" width="1000"] foto: Anna Moneymaker / Shutterstock.com[/caption]

Kritike

Maks Stajer je osnivač i izvršni direktor nestranačke, neprofitne organizacije Partnerstvo za javne usluge (Partnership for Public Service), koja se bavi izgradnjom boljeg državnog aparata i jačanja demokratije, a koji je pre toga radio u sva tri ogranka savezne vlade, oštro kritikuje ovu odluku nazivajući je potezom za ukidanje demokratije i uvođenjem nepotizma. Stajer u svom tekstu navodi da je ovo Trampov pokušaj stvaranja sopstvene "Duboke države" (Deep State). - Trampova strategija zamenjivanja stručnih državnih službenika političkim lojalistima podseća na njegovog omiljenog predsednika, Endrua Džeksona, koji je 1828. godine uveo „sistem plena“ dodeljujući državne funkcije svojim pristalicama. Ovaj sistem nije bio samo korumpiran – oslabio je rad vlade. Godine 1881, nezadovoljni čovek besan zbog ovog sistema ubio je predsednika Džejmsa Garfilda. Naš profesionalni sistem državne službe uspostavljen je upravo kao odgovor na takvu korupciju, kako bi se osigurao kvalitet rada i poštovanje zakona. Naši osnivači nisu želeli da predsednik bude kralj i zato su dizajnirali vladu sa sistemom provere i ravnoteže. Kako je izvršna vlast postajala moćnija, ograničenja predsedničkih ovlašćenja postajala su sve sofisticiranija. Predsednici moraju delovati unutar ustavnih i zakonskih okvira - napisao je Stajer u opširnom tekstu za magazin Us njz (US NEWS). Advokati za zapošljavanje i predstavnici sindikata ističu da OPM, koji se bavi mnogim pitanjima ljudskih resursa za federalne radnike, nema ovlašćenje da obeća plaćeni odmor za vladine zaposlene osim za svoje vlastite radnike. - Kongres ima moć nad budžetom. Moć izvršne vlasti da troši novac je ograničena odobrenjima koja je odobrio Kongres i potpisao predsednik,“ napisao je Donald Ketl, emeritus profesor na Školi za javnu politiku Univerziteta Merilend, u e-mailu. „Izvršna vlast sada ne može legalno obavezati vladu da pravi isplate nakon 14. marta. Ponuda za plaćeni odmor nakon tog datuma je nezakonita- kaže Ketl Zakon na koji Ketl upućuje, poznat kao Zakon o zabrani prekoračenja budžeta, navodi: „Nijedna osoba ili zaposleni vlade ne sme da stvori ili odobri obavezu koja premašuje dostupna sredstva, ili unapred odobrene sredstva, osim ako to nije drugačije dozvoljeno zakonom.“ Takođe u svom blogu i Robert Rajh, bivši sekretar za rad u administraciji predsednika Bila Klintona, pozvao je federalne radnike da odbace ponudu za otkaz.

Protesti širom Amerike

Nekoliko stotina demonstranata, uz podršku demokratskih zakonodavaca, okupilo se ispred američkog Kapitola, uzvikujući „Obavite svoj posao“ i pozivajući Kongres da zaustavi Trampovu restrukturaciju. Kongres ima ovlašćenje nad pitanjima trošenja prema američkom Ustavu. - Ko je ovaj nenačelni milijarder da može pokušati da razmontira savezne agencije? - rekao je demokratski poslanik Gery Konoli, čiji je pokušaj da izda poziv za svedočenje Musku blokiran od strane republikanaca u Predstavničkom domu. Trampovi saborci, koji kontrolišu oba doma Kongresa, pozdravili su njegovu reformu i nisu pokazali nikakvo interesovanje da je zaustave. - Ovo nije pokušaj preuzimanja vlasti,“ rekao je predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson na konferenciji za novinare. -Mislim da oni rade ono što smo svi očekivali, nadali se i tražili da urade. I mnogi su to podržali i žele više. Puno više- rekao je Džonson. [caption id="attachment_123955" align="alignnone" width="1000"] Foto: bella1105 / Shutterstock.com[/caption]

Za sve je kriv Ilon Mask

Ova direktiva, kako navode američki mediji, plod je inicijative najnovijeg službenika Trampove administracije, Ilona Maska, piše CNN. To je usledilo nakon ranijih odluka saveznog suda koje su zaustavile zamrzavanje federalne potrošnje i ograničile pristup Maskovih saveznika visoko osetljivom platnom sistemu u Ministarstvu finansija. Ipak, Maskovi potezi su se odvijali vrtoglavom brzinom, od zahteva za pristup osetljivim platnim sistemima i ličnim podacima vlade do demontiranja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), gde je većina zaposlenih stavljena na odsustvo i naređeno im je da se vrate u SAD. Previranja unutar vlade tokom prvih 20 dana Trampovog predsedništva pokazala su kako je osnaženi Mask, koji je drastično smanjio radnu snagu Tvitera kada je kupio tu društvenu mrežu, bio u stanju da preduzme neviđene poteze unutar federalne birokratije. Oni koji su pokušali da se odupru zaposlenima koje je Mask postavio u Odeljenje za efikasnost vlade (DOGE) brzo su sklonjeni, navodi dalje u analizi CNN.

Ipak, Klinton je imao sličan program

Dok su sindikati i demokrati osudili pokušaj Trampove administracije da smanji broj federalnih zaposlenih kroz ponude za otpremnine, neki korisnici društvenih mreža tvrde da su Trampovi postupci slični onima koje je preduzeo predsednik Bil Klinton. - Svima vama demokratama koje histerišu zbog Trampovog programa otpremnina, predstavljam vam deo istorije - napisao je LD Basler, penzionisani federalni službenik za sprovođenje zakona, na X. Njegov post citira izjavu iz 1995. godine koju je Klinton dao godinu dana nakon što je potpisao Zakon o restrukturiranju federalne radne snage. - Zar Klinton nije imao ovlašćenje kada je to uradio devedesetih? (Jer) prethodni primer je postavljen od demokrata, “ napisao je drugi korisnik na X. Da li je to tačno? Pod Klintonom, vlada je ponudila masovne otpremnine. Ali postoji ključna razlika u odnosu na ono što se dešava pod Trampom: Kongres je ogromnom većinom odobrio Klintonov program nakon meseci pregovora. Nasuprot tome, Trampova ponuda o „odloženoj ostavci“, poznata kao otpremnina, pojavila se nedelju dana nakon njegove inauguracije, uz mnogo nesigurnosti u vezi sa uslovima. - Proveli smo šest meseci, uključili nekoliko stotina federalnih radnika i dali stotine preporuka Klintonu i Goru, od kojih su neke prihvatili, a neke nisu - rekao je David Osborne, savetnik za Klintonovu reviziju koja je prethodila otpremninama. Otpremnine pod Klintonom proizašle su iz revizije i zakona Kongresa. Nekoliko nedelja nakon početka njegove predsedničke funkcije, u februaru 1993, Klinton je izdao izvršnu naredbu kojom je naložio svakoj vladinoj agenciji sa više od 100 zaposlenih da smanji najmanje 4 odsto svojih civilnih pozicija tokom tri godine kroz prirodni gubitak radne snage ili „programima ranog povlačenja.“ Kongres je otvorio put za otpremnine. U martu 1994. Klinton je potpisao H.R. 3345, Zakon o restrukturiranju federalne radne snage iz 1994. godine. Zakon je usvojen uz široku bipartizansku podršku: 391-17 u Predstavničkom domu i 99-1 u Senatu. Zakon je odobrio otpremnine do 25.000 dolara za izabrane grupe zaposlenih u izvršnoj i pravosudnoj grani vlasti, osim zaposlenih u Ministarstvu odbrane, Centralnoj obaveštajnoj agenciji i Generalnoj revizorskoj kancelariji (sada nazvanoj Kancelarija za odgovornost vlade). Zakon je postavio rok do 1. aprila 1995. Zakon je bio rezultat Klintonove Nacionalne revizije performansi, koja je pokrenuta u martu 1993. sa sloganom „Učiniti da vlada funkcioniše bolje i košta manje.“ Klinton je imenovao potpredsednika Al Gorea da vodi reviziju i izda izveštaj u roku od šest meseci. Oko 250 karijernih civilnih službenika radilo je na reviziji i stvorilo preporuke zajedno sa zaposlenima u agencijama. Nisu se svi slagali sa Klintonovim i Gorovim inicijativama. - Postojala je opozicija,“ ali su sindikalni lideri podržali smanjenje moći srednjih menadžera, koji su bili ciljana grupa većine smanjenja, i povećanje uloge sindikata u pregovaranju, „tako da su smatrali da je ovo prihvatljiv kompromis- rekao je John M. Kamenski, zamenik direktora Nacionalne revizije performansi. Gore je posetio „savezne kancelarije na onim što se naziva 'sastanci u gradskoj skupštini', ali su zapravo više nalikovali na grupne terapije koje omogućavaju radnicima da izraze svoja osećanja o svojim poslovima,“ pisao je Chicago Tribune u junu 1993. Trampov pristup, za sada, uključuje otpremnine i otkaze, bez perioda revizije ili kongresne akcije. Dana 28. januara, Kancelarija za kadrove (OPM) poslala je email saveznim zaposlenima o „razmeđu.” (Mask je upotrebio istu frazu u poruci svim zaposlenima 2022. godine nakon kupovine Tvitera.) Trampov program je sveobuhvatniji od Klintonovog, rekla je Rejčel Gresler, viši istraživački saradnik u Heritage Foundciji, konzervativnom think tanku, za PolitiFact. Klintonova ponuda od 25.000 dolara danas bi bila oko 55.000 dolara. Trampov plan tvrdi da će isplaćivati zaposlene tokom osam meseci, što je, uzimajući u obzir prosečnu platu federalnog radnika, veći iznos. BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.