Poput automobila i hemikalija, čime bi BDP Evrope mogao da opadne za do 1,5 odsto, ili oko 260 milijardi evra. Analitičari upozoravaju na moguće smanjenje kamatnih stopa od strane ECB-a, slabljenje evra i rizik od recesije, dok bi povećanje izdataka za odbranu moglo dodatno opteretiti fiskalne račune.
Potencijalna pobeda Donalda Trampa na predstojećim američkim predsedničkim izborima mogla bi doneti ozbiljne probleme evropskoj ekonomiji.
Prema brojnim ekonomskim analizama, postoji široka saglasnost da bi Trampova predložena univerzalna tarifa od 10 odsto na sve američke uvoze mogla značajno da naruši rast Evrope, intenzivira razlike u monetarnoj politici i optereti ključne sektore zavisne od trgovine, poput automobilske i hemijske industrije.
Dugoročni efekti na ekonomsku otpornost Evrope mogli bi biti još značajniji ukoliko tarife dovedu do dugotrajnih trgovinskih sukoba, primoravajući Evropsku centralnu banku (ECB) da reaguje agresivnim snižavanjem kamatnih stopa kako bi ublažila posledice.
Trampove tarife mogle bi ozbiljno pogoditi evropske ekonomije zavisne od trgovine Trampova predložena tarifa na uvoz, uključujući onaj iz Evrope, mogla bi duboko pogoditi sektore poput automobila i hemikalija, koji se u velikoj meri oslanjaju na izvoz u SAD.
Podaci Evropske komisije pokazuju da je Evropska unija izvezla robe u vrednosti od 502,3 milijarde evra u SAD u 2023. godini, što čini petinu ukupnog izvoza van EU.
Evropski izvoz u SAD predvode mašine i vozila (207,6 milijardi evra), hemikalije (137,4 milijarde evra) i ostala prerađena roba (103,7 milijardi evra), koji zajedno čine skoro 90 odsto transatlantskog izvoza EU.
Analitičari ABN Amro, uključujući šefa makro istraživanja Bila Divinija, upozoravaju da bi tarife -mogle izazvati kolaps izvoza u SAD-, pri čemu bi najteže bile pogođene ekonomije usmerene na trgovinu, kao što su Nemačka i Holandija.
Prema proceni ove holandske banke, Trampove tarife smanjile bi evropski rast za približno 1,5 odsto, što predstavlja potencijalni gubitak od 260 milijardi evra u ekonomiji Evrope, na osnovu procenjenog BDP-a Evrope za 2024. od 17,4 biliona evra.
Ukoliko evropski rast oslabi pod uticajem Trampovih tarifa, Evropska centralna banka (ECB) mogla bi biti primorana da agresivno odgovori, smanjujući kamatne stope skoro do nule do 2025. godine.
Nasuprot tome, američke Federalne rezerve mogle bi nastaviti sa povećanjem stopa, što bi dovelo do -jedne od najvećih i najdužih razlika u monetarnoj politici- između ECB-a i Feda od uvođenja evra 1999. godine.
Verovatni ishod je slabiji evro, što bi moglo pomoći evropskim izvoznicima da neutralizuju neke od konkurentskih nedostataka, ali bi istovremeno povećalo troškove uvoza.
Dirk Šumaher, šef evropskog makro istraživanja u Natixis Corporate & Investment Banking Nemačka, sugeriše da bi povećanje tarifa od 10 odsto moglo smanjiti BDP za približno 0,5 odsto u Nemačkoj, 0,3 odsto u Francuskoj, 0,4 odsto u Italiji i 0,2 odsto u Španiji.
Šumaher upozorava da bi -evrozona mogla skliznuti u recesiju kao odgovor na povećane tarife-.
Rizik za evropsku zaradu i ulaganja Prema ekonomistima Goldman Sachsa Džejmsu Moberliju i Svenu Jariju Štehnu, široka tarifa bi verovatno smanjila BDP evrozone za oko 1 odsto.
-Evropske ekonomije su više izložene trgovini i, što je važno, osetljivije su na neizvesnost u trgovinskoj politici-, navode stručnjaci. Ekonomisti dodaju da bi, ukoliko Tramp bude ponovo izabran, što bi dovelo do viših tarifa i slabijeg evropskog rasta, ECB mogla brže smanjivati kamatne stope u 2025. godini.
Za pojedine evropske kompanije, izgledi su podjednako zabrinjavajući. Analitičari Goldman Sachsa predviđaju da gubitak BDP-a od 1 odsto znači pad zarade po akciji (EPS) za evropske firme od 6-7 odsto, što bi moglo poništiti očekivani rast EPS-a za 2025. godinu.
Uzimajući u obzir dugotrajne efekte neizvesnosti u vezi s trgovinskom politikom, evropske firme mogle bi reagovati smanjenjem kapitalnih izdataka, kao što su činile tokom prethodnih trgovinskih tenzija.
Između 2018. i 2019. godine, kompanije sa visokom izloženošću američkim tarifama smanjile su ulaganja za čak 2 procentna poena, a taj trend bi mogao da se ponovi pod uticajem Trampovih predloženih tarifa.
Sektori hemikalija i automobila posebno su izloženi; nemački proizvođači automobila, u posebno bi mogli imati ozbiljne poteškoće na američkom tržištu ako tarife dostignu predloženi nivo od 10 odsto.
Nedavni izveštaj UBS-a, koji su kreirali ekonomista Semjuel Adams i njegove kolege, procenjuje da bi pod univerzalnom tarifom od 10 odsto na sve američke uvoze kumulativni uticaj na BDP evrozone bio između 0,5 odsto i 1 odsto.
Švajcarska banka upozorava na negativne implikacije za evropska tržišta akcija, navodeći -Sa gotovo 25 odsto prihoda STOXX 600 iz SAD-a, Evropa bi takođe bila ranjiva. Potrošački i tehnološki sektori bili bi među najugroženijima, prema našem mišljenju.-
Tramp bi izazvao povećanje evropske potrošnje na vojsku Goldman Sachs je takođe upozorio da bi Trampova spoljna politika primorala evropske ekonomije da povećaju vojnu potrošnju.
Tramp je najavio da bi prestao sa američkom vojnom pomoći Ukrajini, prepuštajući Evropi da popuni prazninu.
S obzirom na to da SAD trenutno izdvajaju 40 milijardi evra godišnje (ili približno 0,25 odsto BDP-a EU) za podršku Ukrajini, evropske vlade bi verovatno bile primorane da povećaju sopstvene budžete za odbranu.
Ispunjavanje cilja NATO-a od 2 odsto BDP-a za izdvajanja za odbranu, uz kompenzaciju smanjene američke podrške, moglo bi dodati 0,5 odsto BDP-a godišnje na fiskalno opterećenje EU.
Međutim, ekonomisti Goldman Sachsa upozoravaju da bi povećana vojna potrošnja pružila samo skromni ekonomski podsticaj s obzirom na niže multiplikatore odbrane u Evropi.
Osim toga, to bi izazvalo -pritisak na dugoročne prinose usled većih deficita i negativne efekte na poverenje zbog pojačanog geopolitičkog rizika-.
Trampove tarife: Da li su strahovi verovatno preterani? Neki analitičari smatraju da bi uticaj mogao biti znatno manji nego što mnogi očekuju.
Nedavni izveštaj Londonske škole ekonomije, koji je predvodio Aurelijen Sos, procenjuje skromnije smanjenje BDP-a evrozone od 0,11 odsto, dok bi Nemačka zabeležila nešto veći pad od 0,23 odsto zbog svoje zavisnosti od izvoza automobila.
Italija, s druge strane, mogla bi iskusiti minimalni efekat, pri čemu se prognozira pad BDP-a od samo 0,01 odsto u slučaju univerzalne
Trampova pobeda mogla bi da našteti evropskoj ekonomiji jer predložene tarife SAD-a od 10 odsto rizikuju da ugroze evropski izvoz poput automobila i hemikalija, čime bi BDP Evrope mogao da opadne za do 1,5 odsto, ili oko 260 milijardi evra. Analitičari upozoravaju na moguće smanjenje kamatnih stopa od strane ECB-a, slabljenje evra i rizik od recesije, dok bi povećanje izdataka za odbranu moglo dodatno opteretiti fiskalne račune.
Potencijalna pobeda Donalda Trampa na predstojećim američkim predsedničkim izborima mogla bi doneti ozbiljne probleme evropskoj ekonomiji.
Prema brojnim ekonomskim analizama, postoji široka saglasnost da bi Trampova predložena univerzalna tarifa od 10 odsto na sve američke uvoze mogla značajno da naruši rast Evrope, intenzivira razlike u monetarnoj politici i optereti ključne sektore zavisne od trgovine, poput automobilske i hemijske industrije.
Dugoročni efekti na ekonomsku otpornost Evrope mogli bi biti još značajniji ukoliko tarife dovedu do dugotrajnih trgovinskih sukoba, primoravajući Evropsku centralnu banku (ECB) da reaguje agresivnim snižavanjem kamatnih stopa kako bi ublažila posledice.
Trampove tarife mogle bi ozbiljno pogoditi evropske ekonomije zavisne od trgovine Trampova predložena tarifa na uvoz, uključujući onaj iz Evrope, mogla bi duboko pogoditi sektore poput automobila i hemikalija, koji se u velikoj meri oslanjaju na izvoz u SAD.
Podaci Evropske komisije pokazuju da je Evropska unija izvezla robe u vrednosti od 502,3 milijarde evra u SAD u 2023. godini, što čini petinu ukupnog izvoza van EU.
Evropski izvoz u SAD predvode mašine i vozila (207,6 milijardi evra), hemikalije (137,4 milijarde evra) i ostala prerađena roba (103,7 milijardi evra), koji zajedno čine skoro 90 odsto transatlantskog izvoza EU.
[caption id="attachment_97158" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Jonah Elkowitz / Shutterstock.com[/caption]
Analitičari ABN Amro, uključujući šefa makro istraživanja Bila Divinija, upozoravaju da bi tarife -mogle izazvati kolaps izvoza u SAD-, pri čemu bi najteže bile pogođene ekonomije usmerene na trgovinu, kao što su Nemačka i Holandija.
Prema proceni ove holandske banke, Trampove tarife smanjile bi evropski rast za približno 1,5 odsto, što predstavlja potencijalni gubitak od 260 milijardi evra u ekonomiji Evrope, na osnovu procenjenog BDP-a Evrope za 2024. od 17,4 biliona evra.
Ukoliko evropski rast oslabi pod uticajem Trampovih tarifa, Evropska centralna banka (ECB) mogla bi biti primorana da agresivno odgovori, smanjujući kamatne stope skoro do nule do 2025. godine.
Nasuprot tome, američke Federalne rezerve mogle bi nastaviti sa povećanjem stopa, što bi dovelo do -jedne od najvećih i najdužih razlika u monetarnoj politici- između ECB-a i Feda od uvođenja evra 1999. godine.
Verovatni ishod je slabiji evro, što bi moglo pomoći evropskim izvoznicima da neutralizuju neke od konkurentskih nedostataka, ali bi istovremeno povećalo troškove uvoza.
Dirk Šumaher, šef evropskog makro istraživanja u Natixis Corporate & Investment Banking Nemačka, sugeriše da bi povećanje tarifa od 10 odsto moglo smanjiti BDP za približno 0,5 odsto u Nemačkoj, 0,3 odsto u Francuskoj, 0,4 odsto u Italiji i 0,2 odsto u Španiji.
Šumaher upozorava da bi -evrozona mogla skliznuti u recesiju kao odgovor na povećane tarife-.
Rizik za evropsku zaradu i ulaganja Prema ekonomistima Goldman Sachsa Džejmsu Moberliju i Svenu Jariju Štehnu, široka tarifa bi verovatno smanjila BDP evrozone za oko 1 odsto.
-Evropske ekonomije su više izložene trgovini i, što je važno, osetljivije su na neizvesnost u trgovinskoj politici-, navode stručnjaci. Ekonomisti dodaju da bi, ukoliko Tramp bude ponovo izabran, što bi dovelo do viših tarifa i slabijeg evropskog rasta, ECB mogla brže smanjivati kamatne stope u 2025. godini.
Za pojedine evropske kompanije, izgledi su podjednako zabrinjavajući. Analitičari Goldman Sachsa predviđaju da gubitak BDP-a od 1 odsto znači pad zarade po akciji (EPS) za evropske firme od 6-7 odsto, što bi moglo poništiti očekivani rast EPS-a za 2025. godinu.
Uzimajući u obzir dugotrajne efekte neizvesnosti u vezi s trgovinskom politikom, evropske firme mogle bi reagovati smanjenjem kapitalnih izdataka, kao što su činile tokom prethodnih trgovinskih tenzija.
Između 2018. i 2019. godine, kompanije sa visokom izloženošću američkim tarifama smanjile su ulaganja za čak 2 procentna poena, a taj trend bi mogao da se ponovi pod uticajem Trampovih predloženih tarifa.
Sektori hemikalija i automobila posebno su izloženi; nemački proizvođači automobila, u posebno bi mogli imati ozbiljne poteškoće na američkom tržištu ako tarife dostignu predloženi nivo od 10 odsto.
Nedavni izveštaj UBS-a, koji su kreirali ekonomista Semjuel Adams i njegove kolege, procenjuje da bi pod univerzalnom tarifom od 10 odsto na sve američke uvoze kumulativni uticaj na BDP evrozone bio između 0,5 odsto i 1 odsto.
Švajcarska banka upozorava na negativne implikacije za evropska tržišta akcija, navodeći -Sa gotovo 25 odsto prihoda STOXX 600 iz SAD-a, Evropa bi takođe bila ranjiva. Potrošački i tehnološki sektori bili bi među najugroženijima, prema našem mišljenju.-
Tramp bi izazvao povećanje evropske potrošnje na vojsku Goldman Sachs je takođe upozorio da bi Trampova spoljna politika primorala evropske ekonomije da povećaju vojnu potrošnju.
Tramp je najavio da bi prestao sa američkom vojnom pomoći Ukrajini, prepuštajući Evropi da popuni prazninu.
S obzirom na to da SAD trenutno izdvajaju 40 milijardi evra godišnje (ili približno 0,25 odsto BDP-a EU) za podršku Ukrajini, evropske vlade bi verovatno bile primorane da povećaju sopstvene budžete za odbranu.
Ispunjavanje cilja NATO-a od 2 odsto BDP-a za izdvajanja za odbranu, uz kompenzaciju smanjene američke podrške, moglo bi dodati 0,5 odsto BDP-a godišnje na fiskalno opterećenje EU.
Međutim, ekonomisti Goldman Sachsa upozoravaju da bi povećana vojna potrošnja pružila samo skromni ekonomski podsticaj s obzirom na niže multiplikatore odbrane u Evropi.
Osim toga, to bi izazvalo -pritisak na dugoročne prinose usled većih deficita i negativne efekte na poverenje zbog pojačanog geopolitičkog rizika-.
Trampove tarife: Da li su strahovi verovatno preterani? Neki analitičari smatraju da bi uticaj mogao biti znatno manji nego što mnogi očekuju.
Nedavni izveštaj Londonske škole ekonomije, koji je predvodio Aurelijen Sos, procenjuje skromnije smanjenje BDP-a evrozone od 0,11 odsto, dok bi Nemačka zabeležila nešto veći pad od 0,23 odsto zbog svoje zavisnosti od izvoza automobila.
Italija, s druge strane, mogla bi iskusiti minimalni efekat, pri čemu se prognozira pad BDP-a od samo 0,01 odsto u slučaju univerzalne tarife.
Slično tome, Endru Keningam, glavni ekonomista za Evropu u Capital Economics, predviđa smanjenje BDP-a za manje od 0,5 odsto u evrozoni.
-Trampova pobeda na američkim izborima ubrzala bi strukturne promene koje predstavljaju veliki izazov za Evropu, uključujući rastući protekcionizam, smanjenje izvozne prilike u Kinu i SAD i potrebu za povećanjem potrošnje na odbranu u trenutku kada su fiskalne pozicije napete-, napisao je Keningam.
Međutim, stručnjak je upozorio da bi šteta bila daleko veća ukoliko bi to izazvalo transatlantski ili trgovinski rat između EU i Kine, piše Euronjuz.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Foto: Jonah Elkowitz / Shutterstock.com[/caption]
Analitičari ABN Amro, uključujući šefa makro istraživanja Bila Divinija, upozoravaju da bi tarife -mogle izazvati kolaps izvoza u SAD-, pri čemu bi najteže bile pogođene ekonomije usmerene na trgovinu, kao što su Nemačka i Holandija.
Prema proceni ove holandske banke, Trampove tarife smanjile bi evropski rast za približno 1,5 odsto, što predstavlja potencijalni gubitak od 260 milijardi evra u ekonomiji Evrope, na osnovu procenjenog BDP-a Evrope za 2024. od 17,4 biliona evra.
Ukoliko evropski rast oslabi pod uticajem Trampovih tarifa, Evropska centralna banka (ECB) mogla bi biti primorana da agresivno odgovori, smanjujući kamatne stope skoro do nule do 2025. godine.
Nasuprot tome, američke Federalne rezerve mogle bi nastaviti sa povećanjem stopa, što bi dovelo do -jedne od najvećih i najdužih razlika u monetarnoj politici- između ECB-a i Feda od uvođenja evra 1999. godine.
Verovatni ishod je slabiji evro, što bi moglo pomoći evropskim izvoznicima da neutralizuju neke od konkurentskih nedostataka, ali bi istovremeno povećalo troškove uvoza.
Dirk Šumaher, šef evropskog makro istraživanja u Natixis Corporate & Investment Banking Nemačka, sugeriše da bi povećanje tarifa od 10 odsto moglo smanjiti BDP za približno 0,5 odsto u Nemačkoj, 0,3 odsto u Francuskoj, 0,4 odsto u Italiji i 0,2 odsto u Španiji.
Šumaher upozorava da bi -evrozona mogla skliznuti u recesiju kao odgovor na povećane tarife-.
Rizik za evropsku zaradu i ulaganja Prema ekonomistima Goldman Sachsa Džejmsu Moberliju i Svenu Jariju Štehnu, široka tarifa bi verovatno smanjila BDP evrozone za oko 1 odsto.
-Evropske ekonomije su više izložene trgovini i, što je važno, osetljivije su na neizvesnost u trgovinskoj politici-, navode stručnjaci. Ekonomisti dodaju da bi, ukoliko Tramp bude ponovo izabran, što bi dovelo do viših tarifa i slabijeg evropskog rasta, ECB mogla brže smanjivati kamatne stope u 2025. godini.
Za pojedine evropske kompanije, izgledi su podjednako zabrinjavajući. Analitičari Goldman Sachsa predviđaju da gubitak BDP-a od 1 odsto znači pad zarade po akciji (EPS) za evropske firme od 6-7 odsto, što bi moglo poništiti očekivani rast EPS-a za 2025. godinu.
Uzimajući u obzir dugotrajne efekte neizvesnosti u vezi s trgovinskom politikom, evropske firme mogle bi reagovati smanjenjem kapitalnih izdataka, kao što su činile tokom prethodnih trgovinskih tenzija.
Između 2018. i 2019. godine, kompanije sa visokom izloženošću američkim tarifama smanjile su ulaganja za čak 2 procentna poena, a taj trend bi mogao da se ponovi pod uticajem Trampovih predloženih tarifa.
Sektori hemikalija i automobila posebno su izloženi; nemački proizvođači automobila, u posebno bi mogli imati ozbiljne poteškoće na američkom tržištu ako tarife dostignu predloženi nivo od 10 odsto.
Nedavni izveštaj UBS-a, koji su kreirali ekonomista Semjuel Adams i njegove kolege, procenjuje da bi pod univerzalnom tarifom od 10 odsto na sve američke uvoze kumulativni uticaj na BDP evrozone bio između 0,5 odsto i 1 odsto.
Švajcarska banka upozorava na negativne implikacije za evropska tržišta akcija, navodeći -Sa gotovo 25 odsto prihoda STOXX 600 iz SAD-a, Evropa bi takođe bila ranjiva. Potrošački i tehnološki sektori bili bi među najugroženijima, prema našem mišljenju.-
Tramp bi izazvao povećanje evropske potrošnje na vojsku Goldman Sachs je takođe upozorio da bi Trampova spoljna politika primorala evropske ekonomije da povećaju vojnu potrošnju.
Tramp je najavio da bi prestao sa američkom vojnom pomoći Ukrajini, prepuštajući Evropi da popuni prazninu.
S obzirom na to da SAD trenutno izdvajaju 40 milijardi evra godišnje (ili približno 0,25 odsto BDP-a EU) za podršku Ukrajini, evropske vlade bi verovatno bile primorane da povećaju sopstvene budžete za odbranu.
Ispunjavanje cilja NATO-a od 2 odsto BDP-a za izdvajanja za odbranu, uz kompenzaciju smanjene američke podrške, moglo bi dodati 0,5 odsto BDP-a godišnje na fiskalno opterećenje EU.
Međutim, ekonomisti Goldman Sachsa upozoravaju da bi povećana vojna potrošnja pružila samo skromni ekonomski podsticaj s obzirom na niže multiplikatore odbrane u Evropi.
Osim toga, to bi izazvalo -pritisak na dugoročne prinose usled većih deficita i negativne efekte na poverenje zbog pojačanog geopolitičkog rizika-.
Trampove tarife: Da li su strahovi verovatno preterani? Neki analitičari smatraju da bi uticaj mogao biti znatno manji nego što mnogi očekuju.
Nedavni izveštaj Londonske škole ekonomije, koji je predvodio Aurelijen Sos, procenjuje skromnije smanjenje BDP-a evrozone od 0,11 odsto, dok bi Nemačka zabeležila nešto veći pad od 0,23 odsto zbog svoje zavisnosti od izvoza automobila.
Italija, s druge strane, mogla bi iskusiti minimalni efekat, pri čemu se prognozira pad BDP-a od samo 0,01 odsto u slučaju univerzalne tarife.
Slično tome, Endru Keningam, glavni ekonomista za Evropu u Capital Economics, predviđa smanjenje BDP-a za manje od 0,5 odsto u evrozoni.
-Trampova pobeda na američkim izborima ubrzala bi strukturne promene koje predstavljaju veliki izazov za Evropu, uključujući rastući protekcionizam, smanjenje izvozne prilike u Kinu i SAD i potrebu za povećanjem potrošnje na odbranu u trenutku kada su fiskalne pozicije napete-, napisao je Keningam.
Međutim, stručnjak je upozorio da bi šteta bila daleko veća ukoliko bi to izazvalo transatlantski ili trgovinski rat između EU i Kine, piše Euronjuz.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
