Trampov dolazak na vlast i "nepristojna ponuda Zelenskom"
Administracija Donalda Trampa iznela je predlog o sporazumu koji bi obezbedio SAD pristup polovini mineralnih resursa Ukrajine, u okviru šireg seta pregovora, koji imaju za cilj okončanje rata sa Rusijom i garantovanje buduće podrške SAD Kijevu. Iako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbio ovaj predlog, njegovi zvaničnici su nastavili da razmatraju alternative, prema rečima ukrajinskih zvaničnika. Nekoliko dana nakon što je američki predlog iznet, Zelenski je rekao da je razgovarao o "zajedničkom razvoju kritičnih minerala i resursa redkih zemalja" sa američkim senatorima u Minhenu. Ovaj predlog ponovo je skrenuo pažnju na neiskorišćene rezerve litijuma i grafita u Ukrajini, koji su ključni za proizvodnju baterija za električne automobile, kao i na najveća ležišta uranijeve rude u Evropi, koje je sam Zelenski istakao kao poslovne prilike za saveznike u svojoj viziji posleratne Ukrajine, piše Vašington post.Šta je uključeno u američki predlog o mineralnom bogatstvu?
Na sastanku u Kijevu prošle nedelje sa Zelenskim, ministar finansija Skot Besent izneo je predlog da Ukrajina prepusti 50 odsto svojih mineralnih resursa, prema rečima zvaničnika upoznatih sa pregovorima, koji su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi iskreno razgovarali o osetljivom pitanju. Detalji originalnog zahteva Bele kuće, uključujući listu resursa i prirodu traženih prava, nisu objavljeni. Prema jednom ukrajinskom savetniku, američki predlog se fokusirao na obezbeđivanje pristupa ukrajinskim nalazištima redkih metala i kritičnih materijala, uključujući litijum, grafit i uranijum. Besent je rekao da bi ovaj predlog produbio ekonomsku saradnju između dve zemlje, dok bi garantovao buduću podršku SAD posleratnoj Ukrajini. - Što više investicija SAD ima ovde, to će više sigurnosti pružiti ukrajinskom narodu - rekao je Besent, opisujući predlog kao "dugoročni sigurnosni štit" za Kijev. Elementi koji su navodno uključeni u predloženi američki sporazum o mineralima razlikuju se od onih na koje je Tramp ukazao ranije ovog meseca, kada je izazvao zabunu izražavajući interesovanje za "retke zemlje" Ukrajine. - Tražimo da postignemo dogovor sa Ukrajinom, gde će oni obezbediti ono što im mi dajemo uz njihove redke zemlje i druge stvari - rekao je on. Međutim, Ukrajina poseduje značajne količine "retkih zemalja", službene kategorije od 17 elemenata koji se koriste kao visokotehnološki magneti za napajanje mobilnih telefona, baterija za električna vozila i određenih odbrambenih sistema.Koje retke metale i kritične materijale poseduje Ukrajina
Ukrajina ima neke od najvećih rezervi titanijuma na svetu i polja neiskorišćenog litijuma. Zajedno, procenjuje se da su vredni bilione dolara, iako njihova tačna vrednost i raspodela širom zemlje nisu javno poznati, niti istraživani. Evropska komisija opisala je Ukrajinu kao potencijalni izvor više od 20 kritičnih sirovina, uključujući nalazišta kaolina, galijuma, mangana i germanijuma. One su takođe od interesa za Rusiju, pri čemu analitičari procenjuju da je Moskva zaplenila više od 12 biliona dolara vrednih ukrajinskih energetskih resursa, metala i minerala (ta brojka uključuje nalazišta nafte i uglja). Jedno od ključnih nalazišta litijuma u Ukrajini nalazi se na samo oko 17 kilometara od linije fronta. Iako Ukrajina ne proizvodi dominantan globalni udeo ovih materijala, očekuje se da će potražnja za njima porasti tokom naredne decenije što bi potencijalno moglo dovesti do skoka njihove vrednosti. Što je jedan od razloga za veliko intersovanje za najveću žitnicu Evrope. Američka geološka služba smatra minerale litijum i grafit "kritičnim za američku ekonomiju i nacionalnu bezbednost". Kina - glavni ekonomski rival SAD, vodeći je svetski proizvođač grafita i prerađuje velike količine litijuma, odnosno danas je i najveći proizvođač litijumskih baterija. - Ova tri elementa su u epicentru energetske tranzicije i imaju značajnu stratešku i industrijsku vrednost - rekao je Pjer Žoso, zamenik direktora Centra za inteligenciju o kritičnim mineralima Ujedinjenog Kraljevstva, upućujući na litijum, grafit i uranijum, element koje Ukrajina upravo poseduje. Sva tri, napomenuo je on, očekuje se da će postati vrednija u narednim godinama, kako potražnja sve više prestiže ponudu. Žoso je takođe napomenuo da, iako Ukrajina nije proizvela nikakvo zlato u 21. veku, ima procenjene geološke rezerve od blizu 3.000 metričkih tona, otprilike jednako rezervama SAD, a to je još jedno polje koje bi moglo biti intersantno za veliku svetsku supersilu.Litijum
Prema podacima Državne geološke službe Ukrajine, ona ima procenjenih 500.000 metričkih tona rezervi litijuma - među najvećim nalazištima u Evropi. Ovaj mekani, srebrnasti metal produžava životni vek baterija i omogućava im da drže duže punjenje, što ih čini ključnim za moćne baterije koje se koriste za napajanje električnih vozila. - Litijum dolazi iz veoma niske baze ponude - rekla je Franses Vol, profesor mineralogije na Univerzitetu Ekseter u Engleskoj. Godinama, rekla je lona, globalni lanci snabdevanja zahtevali su litijum samo u malim količinama za manje uređaje. Međutim, kako je potražnja za električnim vozilima porasla, došlo je i do većeg pritiska da se pronađu novi izvori litijuma. Vol je predvidela da bi potražnja za litijumom mogla porasti više od desetostruko na globalnom nivou u narednoj deceniji. - Mnogo više novih nalazišta će morati da se stavi u funkciju, i zato svi traže nalazišta litijuma - rekla je Vol.Uranijum
Ovaj prirodno radioaktivni element koristi se kao glavni izvor goriva za nuklearne reaktore. Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, količina uranijumovog goriva veličine jajeta može obezbediti istu količinu energije kao 88 metričkih tona uglja. Vredan je, ali se ne smatra retkim. Prema Svetskoj nuklearnoj asocijaciji, Ukrajina poseduje najveća nalazišta uranijumove rude u Evropi, u iznosu od preko 107.000 metričkih tona.Grafit
Grafit je mekan oblik ugljenika koji se koristi u gotovo svim baterijama za električne automobile, kao i u poluprovodnicima i nuklearnim reaktorima. Vol je objasnila da se grafit koristi u anodama litijum-jonskih baterija. - Svaka baterija treba grafit, i bez toga neće raditi. Trebaće nam mnogo više nego što smo ranije koristili- rekla je ona. Pre nego što je sukob počeo, Američka geološka služba je smatrala Ukrajinu jednom od 10 najvećih svetskih proizvođača grafita. U jednom rudniku u Kirovogradskoj oblasti u centralnoj Ukrajini, rudarska firma BGV predvidela je da nalazište sadrži 500 miliona metričkih tona grafita.Titanijum
Ukrajina ima neke od najvećih rezervi titanijuma na svetu, srebrnog metala koji je jaka kao čelik, ali 45 odsto lakši. Njegova najkritičnija moderna upotreba je u avio-industriji, ali se može koristiti i u nizu proizvoda uključujući boje i implantate za telo. U 2023. godini, Američka geološka služba procenila je da Ukrajina ima 8,4 miliona metričkih tona rezervi titana. Od septembra prošle godine, bila je vodeći dobavljač rutil titana u SAD, sa osam odsto uvoza.Berilijum
BGV upravlja rudnikom berilijuma u Žitomirskoj oblasti u severozapadnoj Ukrajini, za koji je rečeno da ima dokazane rezerve od 5.512 metričkih tona ovog retkog metala. Berilijum ima širok spektar primena, uključujući upotrebu u računarima i mobilnim telefonima, medicinskoj opremi za snimanje, komponentama automobila i opremi za avione.Zašto su retki elementi bitni
Retki elementi zemlje (Rare Earth Elements - REE) predstavljaju grupu od sedamnaest elemenata koji, iako nisu retki u smislu svoje prisutnosti u Zemljinoj kori, retko se nalaze u ekonomskim isplativim koncentracijama. To njihovo rudarenje, ekstrakciju i rafiniranje čini složenim i skupim procesima.
Ovi elementi su ključni za globalnu ekonomiju jer podržavaju širok spektar visokotehnoloških primena i zelenih tehnologija. Na primer, neodimijum i disprozijum su osnovne komponente trajnih magneta koji se koriste u vetroturbinama i motorima električnih vozila, čime značajno doprinose razvoju sektora obnovljive energije.
Evropijum i terbijum, s druge strane, igraju vitalnu ulogu u fluorescentnom i LED osvetljenju, kao i u kolor ekranima pametnih telefona i televizora. Njihova upotreba doprinosi energetskoj efikasnosti i napretku digitalne tehnologije.
Ekonomski značaj REE ne može se zanemariti, a očekuje se da će globalno tržište ovih elemenata značajno rasti. Prema procenama iz aprila 2023. godine, vrednost tržišta retkih elemenata iznosila je više od pet milijardi dolara godišnje, a predviđa se da će dostići više od 9,6 milijardi dolara do 2025. godine. Ovaj rast odražava njihovu ključnu ulogu u industrijama koje se brzo razvijaju, navodi portal Ekologika.
Kako dalje navode, ovaj rast je u velikoj meri podstaknut sve većom potražnjom za električnim vozilima, tehnologijama obnovljivih izvora energije i naprednim odbrambenim sistemima. Ove industrije se oslanjaju na jedinstvena svojstva REE, koja omogućavaju poboljšanje performansi na način koji je teško, ako ne i nemoguće, postići alternativnim materijalima.
Međutim, koncentracija proizvodnje i prerade REE u Kini, koja drži natpolovični udeo globalne ponude, nosi značajne političke implikacije. Kineska dominacija u sektoru REE izazvala je zabrinutost među drugim nacijama, posebno zbog strateškog značaja samih elemenata.
Ukrajinski minerali predstavljaju stratešku imovinu ne samo za Kijev, već i za SAD i globalno tržište. Razumevanje ovih resursa i njihovog potencijala ključno je za buduće energetske i ekonomske strategije , kako za Ukrajinu, tako i za njene saveznike. Dok rat traje, pitanje mineralnih resursa moglo bi oblikovati ne samo privredu, već i geopolitičku dinamiku regiona.
U trenutnoj geopolitičkoj situaciji, posebno nakon sukoba u Ukrajini, kontrola nad resursima postaje još relevantnija. Ukrajina, koja je bogata nalazištima retkih minerala, može postati ključna tačka u globalnom lancu snabdevanja. Budući da je razorena ratom, teži ulasku u EU i da prava na njene resurse traže i Amerika, i Rusija, i Evropa, kontrola nad ovim bogatstvima mogla bi izazvati nove tenzije i borbu za moć , kako unutar zemlje, tako i na međunarodnom planu.
Dok se svet suočava sa stalnim političkim i ekonomskim promenama, pristup retkim mineralima mogao bi postati predmet ucena. U svetlu trenutnih događaja, kontrola nad ovim resursima može omogućiti državama da manipulišu tržištima ili čak da ih koriste kao sredstvo političkog pritiska. Sudeći po stavovima koje je izneo novi-stari američki predsednik u prvih mesec dana svog mandata, čini se da Amerika neće oklevati da iskoristi tu mogućnost.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
