Do sada je blok koristio samo vanredne prihode od ove imovine, koja se procenjuje na 210 milijardi evra i uglavnom se nalazi u Belgiji, za pružanje finansijske i vojne pomoći ratom pogođenoj zemlji. Međutim, mogućnost potpune konfiskacije ostaje sporna, jer se taj novac smatra suverenom imovinom Rusije i kao takav je zaštićen međunarodnim pravom. - Dosta priče, vreme je za akciju - napisao je Tusk u četvrtak na platformi X. - Finansirajmo našu pomoć Ukrajini iz ruskih zamrznutih sredstava - obajsnio je Tusk. Tuskova odvažna ideja dolazi u trenutku rastuće zabrinutosti da bi američki predsednik Donald Tramp, koji je u žestokom sukobu sa Volodimirom Zelenskim, uskoro mogao potpuno da prekine pomoć Kijevu, ostavljajući Ukrajinu ranjivom na rusku agresiju. Tramp je šokirao saveznike kada je za invaziju okrivio Ukrajinu i Zelenskog opisao kao — diktatora bez izbora —, ponavljajući retoriku Kremlja. Ove izjave dovele su u pitanje Trampovu sposobnost ili volju da posreduje između zaraćenih strana i postigne dogovor koji bi poštovao nezavisnost i suverenitet Ukrajine, što je za Evropu neupitni uslov. Američki sekretar za odbranu Pit Hegset izjavio je da Evropa mora da preuzme „ogromni deo buduće smrtonosne i nesmrtonosne pomoći Ukrajini.“ Hegset je takođe naglasio da SAD više neće biti „primarno“ fokusirane na Evropu, već će preusmeriti pažnju na Pacifik. Kako se Amerika ubrzano povlači iz atlantskog saveza, EU razmatra nove načine da drastično poveća izdvajanja za odbranu i preuzme ogromnu odgovornost za finansijsku, vojnu i humanitarnu pomoć koju Kijev treba da dobije. Međutim, nacionalni budžeti su preopterećeni, a ekonomski rast stagnira, ostavljajući malo opcija za obezbeđivanje novih prihoda. Teoretski, konfiskacija 210 milijardi evra iz ruskih zamrznutih sredstava mogla bi popuniti taj finansijski jaz u doglednoj budućnosti. Ipak, za ovu odluku bi bila potrebna jednoglasnost svih članica EU. Mađarska, koja se otvoreno protivi sankcijama, verovatno bi stavila veto. Nemačka je takođe izrazila rezerve prema ovom bez presedana potezu. U međuvremenu, Kremlj je zapretio odmazdom ako do konfiskacije dođe. Ali Tusk poziva EU da razmišlja šire. Blok bi, rekao je u četvrtak, trebalo i da „ojača vazdušnu policiju, stražu na Baltiku i granice EU sa Rusijom“, kao i da „brzo usvoji nova fiskalna pravila“ kako bi finansirao rastuće bezbednosne i odbrambene potrebe u svetlu američkog povlačenja. - To mora da se dogodi SADA - naglasio je Tusk, nakon što je naveo svoje tri opcije. Prošle godine, EU je odobrila široku reformu svojih fiskalnih pravila, koja postavljaju ograničenja za dug i deficit svake članice. Tokom pregovora, neke države su predložile tzv. „zlatno pravilo“ koje bi automatski izuzelo vojnu potrošnju iz fiskalnih proračuna, ali je ta ideja odbačena. Sada, dok zahtevi za ulaganja u vojne kapacitete rastu do neslućenih razmera, sve više glasova traži odlučniju akciju. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je prošle nedelje da će predložiti aktiviranje „klauzule o izuzetku“ kako bi se relaksirala fiskalna pravila i „značajno“ povećala izdvajanja za odbranu. EU će morati da uloži oko 500 milijardi evra u svoju odbranu tokom naredne decenije, ne samo da bi nastavila podršku Ukrajini, već i da bi osigurala sopstvenu bezbednost, u slučaju da ostane sama pred agresijom. Ranije ovog meseca, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izneo je još jednu ambicioznu ideju – osnivanje banke za naoružavanje piše euronjuz. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:   ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici