Ursula fon der Lajen stigla je u Kijev vozom u ponedeljak ujutru kako bi obeležila treću godišnjicu početka ruskog rata protiv Ukrajine, dok istovremeno Donald Tramp intenzivira pritisak na pregovore, što uznemirava evropske saveznike i budi strahove da bi ishitreni dogovor mogao ostaviti ceo kontinent ranjivim pred ekspanzionizmom Kremlja. Predsednica Evropske komisije pridružila se drugim zapadnim liderima, među kojima su španski premijer Pedro Sančez, danska premijerka Mete Frederiksen, litvanski predsednik Gitanas Nauseda i kanadski premijer Džastin Trudo, na specijalnom samitu koji je organizovao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Jedan po jedan, lideri su govorili kako bi ponovo potvrdili solidarnost sa zemljom koja je pod invazijom i najavili nove finansijske i vojne pakete pomoći. U svom govoru, fon der Lajen je predstavila paket finansijske pomoći EU u iznosu od 3,5 milijardi evra, koji će uneti dodatnu likvidnost u već opterećeni ukrajinski budžet i omogućiti, između ostalog, nabavku vojne opreme od domaće industrije. Ovaj iznos deo je većeg paketa pomoći od 50 milijardi evra, koji je Evropska unija uspostavila početkom 2024. godine pod nazivom „Instrument za Ukrajinu”. Iako je Brisel uspeo da pokrije finansijske potrebe Ukrajine za celu godinu, snabdevanje oružjem nakon leta ostaje neizvesno. — Moramo ubrzati hitnu isporuku oružja i municije. To će biti u centru našeg rada u narednim nedeljama — rekla je fon der Lajen grupi medija, uključujući Euronews, na putu ka Kijevu. — Verujemo u slobodnu i suverenu Ukrajinu na njenom putu ka Evropskoj uniji. Fon der Lajen je takođe najavila inicijativu za integraciju Ukrajine i Moldavije u elektroenergetsko tržište EU do kraja godine. U Kijevu joj se pridružio i kolegijum evropskih komesara, koji će se sastati sa svojim ukrajinskim kolegama kako bi dodatno produbili saradnju. Iako je ovo njena deveta poseta Ukrajini od početka rata, dolazi u potpuno drugačijem političkom okruženju u odnosu na prethodne posete. Zapadni lideri odali su počast ukrajinskim vojnicima poginulim u borbama. Evropske prestonice s napetošću posmatraju pokušaje Donalda Trampa da pokrene mirovni proces između Ukrajine i Rusije, što je preokrenulo tri godine dosadašnje transatlantske politike. Napetost je dodatno porasla nakon što je Tramp napao Zelenskog, nazvavši ga „diktatorom bez izbora” i optuživši Ukrajinu, a ne Rusiju, za izbijanje rata. Ove izjave, koje su u skladu s narativom Kremlja, izazvale su ogorčenje u Evropi i ozbiljne sumnje u Trampovu sposobnost, ili volju, da posreduje u pregovorima o miru. Uprkos burnim reakcijama, republikanski predsednik ne pokazuje nameru da ublaži retoriku. - Gledam ovog čoveka (Zelenskog) godinama, kako mu se gradovi ruše, kako mu narod gine, kako mu vojska biva desetkovana - rekao je Tramp prošle nedelje u jednom intervjuu. - Gledam ga godinama i posmatram kako pregovara bez ikakvih aduta u rukama. On nema nikakve adute i to postaje zamorno. Samo se umorite od toga. Meni je dosta. Zelenski je kasnije izjavio da bi bio spreman da se povuče s funkcije predsednika ako bi to značilo mir i članstvo Ukrajine u NATO-u. - Fokusiran sam na bezbednost Ukrajine danas, a ne za 20 godina, i nemam nameru da ostajem na vlasti deceniju. To je moj cilj i moja najveća želja - rekao je Zelenski na konferenciji za novinare. Od kada je Tramp 12. februara održao 90-minutni telefonski razgovor s Vladimirom Putinom, bez koordinacije sa saveznicima, Brisel pokušava da pronađe način da osigura da i njegovi interesi budu uzeti u obzir u brzo promenljivim geopolitičkim okolnostima. Prošle nedelje usledio je talas diplomatskih aktivnosti, uključujući pozive i sastanke evropskih lidera kako bi se učvrstilo političko jedinstvo. Novi razgovori su već u toku: Emanuel Makron će otputovati u Vašington na sastanak s Trampom, dok će Antonio Košta 6. marta organizovati vanredni samit svih 27 lidera EU. Tokom tog samita, fon der Lajen planira da predstavi „sveobuhvatan plan” za povećanje proizvodnje oružja i jačanje odbrambenih kapaciteta širom Unije, što bi moglo „koristiti” i Ukrajini kroz novu isporuku naoružanja u borbi protiv ruskih trupa. Nije jasno da li će ovaj plan biti dovoljan da ubedi Belu kuću da Evropa zaslužuje mesto za pregovaračkim stolom. Iako kontinent svoju dugoročnu bezbednost vidi neraskidivo povezanu sa stabilnošću Ukrajine, do sada je bio isključen iz pregovora. Američki državni sekretar Marko Rubio pokušao je da umiri demokratske saveznike, obaveštavajući ih o kontaktima sa Rusijom i insistirajući na tome da ovaj diplomatski angažman ne predstavlja nagli zaokret u američkoj spoljnoj politici. Rubio je rekao da će Evropljani biti pozvani za pregovarački sto kada dođe vreme za ublažavanje sankcija Kremlju. Na putu ka Kijevu, fon der Lajen je dodatno podigla prag za bilo kakve ustupke Putinu. - Pojačaćemo kaznene sankcije protiv Rusije, osim ako ne pokažu istinsku volju da postignu trajni mirovni sporazum - rekla je. - Slobodna i suverena Ukrajina u interesu je celog sveta- navela je predsednica Evropske komisije,a prenosi Euronjuz.   BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421     Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici