Direktorka Hausgemachta Silke Kamm, u razgovoru za Tagesschau, ističe da potražnja za njihovim uslugama neprestano raste, ali da je sve teže pronaći radnike.
- Crno tržište nam ih oduzima. Neki ljudi su finansijski u jako teškoj situaciji i svaki evro im je bitan. Zato žele gotovinu odmah u ruke kako bi je odmah potrošili - objašnjava Kamm.
Rad na crno duboko ukorenjen u Nemačkoj
Prema istraživanju nemačkog ekonomiste Dominika Enstea sa Instituta za nemačku privredu, rad na crno u domaćinstvima je dugogodišnja praksa i izuzetno je rasprostranjen. Glavni razlozi su:
- Visoki troškovi legalnog zapošljavanja – privatni poslodavci ne žele da plaćaju bolovanja, doprinose za penzije i godišnje odmore.
- Složena birokratija – registracija kućnih pomoćnica zahteva administrativne procedure koje mnoge obeshrabruju.
- Nedostatak kontrole – nemačka carina, nadležna za suzbijanje ilegalnog rada, nema pravo da ulazi u privatne domove, pa su šanse za otkrivanje prekršaja minimalne.
- Miniposlovi nisu doneli očekivane rezultate
- Kako bi smanjila rad na crno, Nemačka je uvela miniposlove – poslove s nižim primanjima i smanjenim poreskim opterećenjem. Međutim, ova strategija nije dala željene rezultate.
Dominik Enste objašnjava da kućne pomoćnice često nemaju motivaciju za prijavu, jer su već zdravstveno osigurane preko porodice, dok im penzioni doprinosi ne donose značajne benefite.
Još jedan problem je niska verovatnoća otkrivanja. U većini slučajeva, nelegalni radnici se otkrivaju tek kada dođe do nesreće ili ako ih prijave komšije.
Digitalne platforme – novo lice rada na crno
Očekivalo se da će s razvojem digitalnih platformi, poput Helpling, doći do pozitivnih promena. Međutim, istraživanje Hans-Bokler udruženja pokazuje da mnogi radnici na ovim platformama ne registruju svoje poslovanje i ne plaćaju poreze.
- Na njihovim internetskim stranicama jasno stoji da se prilikom angažmana osigurava samo zaštita od odgovornosti i krađe, dok ostale socijalne naknade nisu pokrivene - navodi se u studiji.
To znači da mnogi radnici rade kao samostalni preduzetnici bez ikakve zaštite, izloženi zdravstvenim rizicima, fizičkom naporu i mogućim radnim povredama.
Belgijski model – rešenje za Nemačku?
Dok Nemačka i dalje traga za rešenjem, Belgija je već pronašla uspešan model borbe protiv rada na crno. Država subvencioniše legalne kućne usluge kroz sistem vaučera, što omogućava građanima da po nižoj ceni angažuju registrovane čistače.
Kako funkcioniše belgijski model?
Primer iz prakse pokazuje da sistem dobro funkcioniše. Elvina, čistačica koja u Belgiji radi četiri sata nedeljno za jednu porodicu, zaposlena je u firmi i prima 14 evra po satu, uz naknadu za prevoz, zdravstveno osiguranje i plaćeni godišnji odmor. Klijent za njene usluge plaća samo 10 evra po satu, dok ostatak subvencioniše država.
Prema menadžeru za društveni uticaj Olivieru de Koku, ovaj sistem je smanjio rad na crno za više od 50 odsto.
- Domaćinstvima se više ne isplati da zapošljavaju radnike na crno jer su vaučeri povoljniji i omogućuju legalan angažman - objašnjava De Kok.
Studija pokazuje da je kroz ovaj model otvoreno 150.000 novih radnih mesta, a više od milion domaćinstava koristi legalne usluge čišćenja. Belgijska država u ovaj program ulaže 2,5 milijardi evra godišnje, ali 88 odsto tih sredstava se vraća kroz poreze, penzione doprinose i smanjenje troškova socijalnih naknada.
Nemačka politika i dalje bez rešenja
Za sada, Nemačka nije pronašla jedinstveno rešenje za ovaj problem. Prema aktuelnim anketama, CDU zagovara povećanje poreskih olakšica za kućne usluge, dok FDP predlaže strože kazne za rad na crno.
S druge strane, Zeleni žele da regulišu digitalne platforme poput Helplinga, dok SPD razmatra mogućnost direktnog subvencionisanja kućnih usluga, što bi bio korak ka belgijskom modelu.
Međutim, nijedna od ovih mera još nije sprovedena, dok rad na crno u domaćinstvima i dalje ostaje ozbiljan problem u Nemačkoj, prenosi B92.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
?lang=en
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
