Pre tačno tri godine, 24. februara, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu. Rat i dalje traje i značajno je uticao na cene energije, pri čemu je udeo ruskog gasa u uvozu EU opao sa preko 40 odsto u 2021. na oko 8 odsto u 2023, prema podacima Evropskog saveta, koje je analizirao Eurtonjuz biznis. Već tokom 2021, nagomilavanje ruskih trupa i sve agresivnija retorika nagoveštavali su planirani napad na Ukrajinu, što je izazvalo nagli rast cena energenata. Iako su evropske vlade sprovodile različite mere kako bi ublažile posledice za građane, cene energije za domaćinstva su nastavile da rastu tokom 2021, a potom naglo skočile nakon invazije.

Kako su se menjale cene struje?

Odabir osnovnog nivoa za poređenje cena je izazovan, pa su analitičari koristili više referentnih vrednosti zasnovanih na Indeksu cena energije za domaćinstva (HEPI), koji sastavljaju Energie-Control Austria, MEKH i VaasaETT. Prosečna cena pre invazije odnosi se na period od februara 2021. do januara 2022, dok Prosečna cena tri godine nakon invazije pokriva period od februara 2022. do januara 2025. Pre invazije, prosečna cena električne energije za krajnje korisnike u glavnim gradovima EU iznosila je 20,5 centi po kWh. U periodu nakon invazije porasla je na 26,5 centi po kWh – rast od 29,5 odsto. Najveći skok cena zabeležen je u Amsterdamu (76 odsto), zatim u Rimu (74 odsto) i Viljnusu (64 odsto). - Tržišta zavisna od fosilnih goriva, poput Holandije, bila su izložena većim oscilacijama cena, što naglašava važnost diverzifikacije izvora energije i regulatornih okvira u očuvanju stabilnosti cena - rekli su eksperti Instituta za evropsku energetsku i klimatsku politiku (IEECP). Među glavnim ekonomijama EU, London je zabeležio drugo najveće povećanje (47 odsto) nakon Rima, dok su Pariz (30 odsto) i Berlin (19 odsto) imali blaže skokove.

Zašto Španija nije osetila veliki rast cena?

Madrid je jedini glavni grad EU gde su cene struje čak blago opale (-0,4%). - Visoka zastupljenost energije iz vetra, sunca i hidroelektrana u Španiji smanjila je oslanjanje na fosilna goriva i ograničila izloženost cenovnim šokovima - objašnjavaju stručnjaci. Uz to, Španija ima regulisanu tarifu (PVPC), koja povezuje cene električne energije sa prosekom dugoročnih veleprodajnih cena, čime štiti potrošače od naglih oscilacija.

Koji gradovi su zabeležili pad cena?

Kada se uzmu u obzir i glavni gradovi van EU, Oslo beleži najveći pad cena (-10 odsto), a slede Budimpešta (-9 odsto) i Bukurešt (-8%). Ovi gradovi predstavljaju izuzetke u opštem trendu rasta cena struje širom Evrope.

Poređenje cena pre krize i danas

Ako uporedimo januarske cene iz 2021. i 2025, domaćinstva u EU plaćaju struju u proseku 36odsto više nego pre četiri godine. Amsterdam beleži najveći rast (+89 odsto), zatim Viljnus (+81odsto), Brisel (+77 odsto) i Bern (+76 odsto). S druge strane, Budimpešta je jedini glavni grad gde su cene u istom periodu opale (-13 odsto). Među vodećim evropskim ekonomijama, London beleži najveći skok (+66 odsto), a slede Rim (+60 odsto) i Pariz (+45 odsto). U poslednje tri godine, prosečan rast cena struje u EU iznosio je samo 3,4 odsto, a najveći skok zabeležen je u Viljnusu (+53 odsto) i Parizu (+34 odsto). U Bernu, koji nije u EU, već je to glavbi grad Švajcarske, cene su porasle za 69 odsto u istom periodu.

Cene gasa – pre i posle invazije

Podaci o cenama gasa dostupni su od oktobra 2021, što znači da ne postoji precizna prosečna vrednost pre invazije, ali dostupni podaci ipak nude značajan uvid. U oktobru 2021, prosečna cena gasa u glavnim gradovima EU iznosila je 8,5 centi po kWh. Do januara 2022. porasla je na 11,3 centi, a vrhunac je dostigla u septembru 2022. – čak 16,5 centi po kWh. Do januara 2025, cena je pala na 11,1 cent po kWh, što je nešto niže od januara 2022, ali i dalje znatno više nego pre invazije. Najskuplji gas u poslednje tri godine imao je Stokholm (28,7 centi po kWh), a zatim Amsterdam (21,6 centi po kWh).

Zašto je Amsterdam imao najskuplji gas?

Tokom 2022. Amsterdam je zabeležio najvišu prosečnu godišnju cenu gasa – 31 cent po kWh. - Povećanje cena u Holandiji delimično je posledica obustave proizvodnje u gasnom polju Groningen zbog rizika od zemljotresa - objašnjavaju stručnjaci IEECP-a. S druge strane, najniže prosečne trogodišnje cene gasa zabeležene su u Budimpešti (2,6 centi po kWh), Beogradu (4,1 cent) i Zagrebu (4,7 centi).

Ko je najviše platio gas?

Ako uporedimo cene iz oktobra 2021. sa trogodišnjim prosekom, Prag beleži najveći rast (+110 odsto), zatim Berlin (+97 odsto), Dablin (+86 odsto) i Amsterdam (+77 odsto). EU prosečan rast cena gasa iznosio je 37 odsto. -Nemačka i Austrija bile su izrazito zavisne od uvoza ruskog gasa, a sada ga delimično nadoknađuju snabdevanjem iz Norveške i LNG tržišta. Međutim, LNG uvoz je skuplji zbog dodatnih troškova kompresije, transporta i dekompresije - objašnjava dr. Ciril Stephanos iz nemačke akademije acatech. Ipak, neki gradovi beleže pad cena – Budimpešta (-26 odsto) i Bukurešt (-9 odsto) sada plaćaju manje nego pre invazije. U proseku, cene gasa u EU su u januaru 2025. bile 31 odsto više nego u oktobru 2021. Najveći skok beleži Varšava (+109 odsto), a slede Lisabon (+77 odsto) i Berlin (+72 odsto).

Evropska reakcija na energetsku krizu

Profesor Jan Osička iz Masarik univerziteta u Češkoj smatra da je EU uspešno upravljala krizom: - Mehanizam solidarnosti je funkcionisao, unutrašnje tržište ostalo je stabilno i nije bilo značajnih intervencija u njegov dizajn -rekao je. Međutim, stručnjaci IEECP-a naglašavaju da dugoročna stabilnost cena zavisi od globalnih tokova snabdevanja i ubrzane integracije obnovljivih izvora energije, posebno u sektoru gasa. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.