Dok rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu, evropski investitori sve više ulažu u ukrajinske vojne tehnološke startape. Stručnjaci kažu da su kapitalisti rizičnog kapitala, poput Debore Ferlamb i Džastina Zifa iz kompanije Green Flag, primetili „izraženo” interesovanje investitora iz Skandinavije, Baltika i Ujedinjenog Kraljevstva, posebno otkako je Donald Tramp prošlog meseca ponovo preuzeo funkciju predsednika SAD.
- To je izuzetno značajno jer dolazi uglavnom iz evropskih zemalja koje imaju hitnu potrebu za jačanjem svoje odbrambene sposobnosti - rekla je Ferlamb.
Brz razvoj i inovacije
Prema rečima stručnjaka, Ukrajina je pre invazije imala industriju koja je u velikoj meri nasleđena iz sovjetskog perioda. Sada, međutim, više od 500 proizvođača oružja može za samo tri meseca preći put od prototipa testiranog na ratištu do masovne proizvodnje.
U prvoj godini rata, Ukrajinci su se oslanjali na američke sisteme poput Stinger, Javelin i HIMARS. Međutim, neuspešna kontraofanziva 2023. godine pokazala je da Rusija ima brojniju vojsku i nadmoć u vazduhu, što je nateralo Ukrajince da pronađu drugačiji način borbe.
- Jedini način da ih pobedimo bio je tehnološki napredak - rekao je Danijel Bilak, partner u pravnoj firmi Kinstellar i dobrovoljac u ukrajinskim snagama.
Kako bi podstakla razvoj domaće vojne industrije, ukrajinska vlada je izdvojila više od 50 odsto budžeta za vojsku, što je povećalo vojnu potrošnju na 30,8 milijardi dolara u 2023. godini – čak 20 puta više nego pre invazije, prema podacima Štokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Brži proces nabavke dodatno je ubrzao razvoj: uz podršku EU i takozvani danski model finansiranja, evropske zemlje direktno ulažu u ukrajinske proizvođače naoružanja.
Dronovi dominiraju ratištem
Jedan od najbrže rastućih sektora ukrajinske odbrambene industrije jeste proizvodnja dronova, koji sada čine 25 odsto vojnog arsenala zemlje.
Na početku rata,
Ukrajina je imala oko 5.000 dronova, ali je do 2024. proizvodnja porasla na čak četiri miliona godišnje, navodi se u oktobarskom izveštaju Kijevske škole ekonomije (KSE).
- Dronovi su postali dobra alternativa tradicionalnom oružju, jer ih možemo brzo proizvesti - rekla je Olena Bilousova, rukovodilac vojnog istraživanja na KSE.
Ukrajina sada poseduje širok spektar specijalizovanih dronova – od platformi za lansiranje drugih letelica, dronova za elektronsko ratovanje, do kamikaza-dronova sa preciznim udarima. Posebno se izdvaja razvoj veštačkom inteligencijom vođenih roja dronova, koji mogu koordinisano napadati bez ljudskog upravljanja.
Ipak, izazov ostaje masovna proizvodnja i održavanje dovoljnih zaliha za ratne potrebe.
- Dronovi su resurs koji se troši kao papirne maramice, i zato ćemo u narednom periodu videti sve veća ulaganja u ovu tehnologiju - istakao je Bilak.
Gubitak američke podrške – problem, ali ne i kraj
Prema podacima Kijel instituta, SAD su najveći pojedinačni donator Ukrajini, sa oko 114 milijardi evra pomoći od 2022. godine.
Međutim, predsednik Tramp sada traži da Ukrajina deo te pomoći vrati kroz garancije o isporuci retkih ruda u vrednosti od 500 milijardi dolara.
Ako bi Ukrajina izgubila američku pomoć, Institut Brugel procenjuje da bi Evropa mogla da nadoknadi taj gubitak dodatnim ulaganjem od samo 0,12 odsto svog BDP-a.
- Ukrajinci su već pokazali da mogu da nadomeste nedostatke. Na primer, njihov Magura dron sa SeeDragon raketama oborio je nekoliko ruskih helikoptera i uništio desetine brodova u Crnom moru - i to isključivo ukrajinskim oružjem - naglasila je Ferlamb.
- Optimizam postoji. Biće teško, ali Ukrajina neće stati - zaključila je ona, prenosi Euronjuz biznis.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
