Ursula Fon der Lajen je  predložila Plan ponovnog naoružavanja Evrope, koji bi, prema njenim rečima, mogao omogućiti državama članicama da mobilizuju do 800 milijardi evra za finansiranje ogromnog povećanja izdvajanja za odbranu, nekoliko sati nakon što je Vašington obustavio svu vojnu pomoć Ukrajini, vršeći pritisak na blok da poveća sopstvenu pomoć.

- Nalazimo se u eri ponovnog naoružavanja, a Evropa je spremna da drastično poveća svoja izdvajanja za odbranu, kako bi odgovorila na hitnu potrebu za delovanjem i podršku Ukrajini, ali i kako bi se pozabavila dugoročnom potrebom da preuzme veću odgovornost za sopstvenu evropsku sigurnost“, izjavila je predsednica Evropske komisije.

Pet mera koje je izložila, a koje detaljno opisuje u pismu liderima EU uoči vanrednog samita u četvrtak, uključuju „novi instrument“ koji bi obezbedio 150 milijardi evra u zajmovima državama članicama za finansiranje zajedničkih investicija u odbrambene kapacitete širom Evrope, uključujući vazduhoplovnu i raketnu odbranu, sisteme artiljerije, rakete i municiju, dronove i sisteme za borbu protiv dronova.

Fon der Lajen, koja nije odgovarala na pitanja novinara, nije pružila detalje o tome kako bi ova sredstva bila prikupljena i da li bi oko 90 milijardi evra neiskorišćenog novca iz fonda za oporavak nakon COVID-a bila deo tih sredstava.

Izdavanje tzv. euroobveznica za finansiranje odbrambenih potreba bloka do sada je snažno protivljeno od strane nekoliko tzv. 'štedljivih' država članica.

Novi instrument, napisala je von der Leyen u svom pismu liderima, bio bi uspostavljen prema članu 122. Ugovora o EU, koji omogućava bloku da pruži finansijsku pomoć državi članici koja se suočava s „teškim poteškoćama izazvanim prirodnim katastrofama ili izuzetnim okolnostima izvan njene kontrole“ bez odobrenja Evropskog parlamenta.

Komisija je prethodno koristila ovaj član tokom pandemije COVID-a za uspostavljanje instrumenta SURE vrednog 100 milijardi evra, za koji se okrenula tržištima. Takođe je korišćen za uvođenje hitnih mera koje su štitile evropske građane i preduzeća od najgorih posledica energetske krize.

Aktiviranje nacionalne klauzule za izuzeće iz Pakta o stabilnosti i rastu predstavlja drugu ključnu meru iz paketa von der Leyen, koju je već izložila prošlog meseca u svom govoru na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.

Ovo bi omogućilo državama članicama da izuzmu izdatke za odbranu iz svojih nacionalnih budžeta i time izbegnu rizik da prekrše fiskalnu politiku bloka, koja nalaže da vladine deficite i dugove zadrže ispod 3% i 60% BDP-a.

Šefica Komisije tvrdila je da bi, ukoliko zemlje EU povećaju izdvajanja za odbranu za 1,5% BDP-a u proseku, moglo biti oslobođeno 650 milijardi evra u naredne četiri godine.

Zemlje članice EU drastično su povećale svoja izdvajanja za odbranu od kako je Rusija pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, ali to čine nejednako: Poljska je prošle godine izdvojila 4,12 odsto svog BDP-a za odbranu, dok je Španija potrošila samo 1,12 odsto.

Pregovori trenutno traju među saveznicima NATO-a, koji uključuju 23 zemlje članice EU, o povećanju cilja za izdvajanja za odbranu sa trenutnih 2 odsto BDP-a. Odluka bi trebalo da bude doneta na samitu u Hagu krajem juna.

Preostale tri mere koje je fon der Lajen predložila uključuju omogućavanje državama članicama da šire koriste programe politike kohezije za povećanje izdvajanja za odbranu, proširenje mandata Evropske investicione banke kako bi se povećalo finansiranje odbrambenih projekata i ubrzanje Unije za štednju i ulaganje kako bi se omogućilo privatnim bankama da ulože više novca u ovaj sektor.

- Pravo pitanje pred nama je da li je Evropa spremna da deluje onako odlučno kako situacija nalaže, i da li je Evropa spremna i sposobna da deluje brzo i sa ambicijom koja je potrebna- izjavila je.

Lideri EU trebalo bi da raspravljaju o predloženom paketu za odbranu na vanrednom samitu u Briselu u četvrtak, kojem će prisustvovati i Volodimir Zelenski.

Samit je sazvan 23. februara kao odgovor na brzi diplomatski potez Donalda Trampa prema Rusiji, ali je osećaj hitnosti porastao u petak nakon sporne sastanka između Zelenskog i američkog predsednika u Beloj kući, nakon kojeg je ukrajinski lider otišao pre završetka planiranog poseta, bez potpisivanja ugovora o mineralima za koji je Vašington tvrdio da bi mogao poslužiti kao odvraćanje od budućih napada.

Posledice su se nastavile u ponedeljak kada je Tramp najavio da SAD obustavljaju svu vojnu pomoć Ukrajini, tvrdeći da se „mirovni sporazum može postići vrlo brzo“ i da „možda neko ne želi da postigne sporazum“.

Četvrtkovim samitom preti da će doći do podela među državama članicama o Ukrajini, jer su i Viktor Orban iz Mađarske i Robert Fico iz Slovačke zapretili vetom na bilo koji poziv za povećanje vojne pomoći ratom pogođenoj zemlji.

Nacrt zaključaka samita, koji je video Euronjuz, sugeriše da lideri neće donositi odluke o tome kako povećati izdvajanja za odbranu na ovom sastanku, već će se „vratiti“ na ovu temu na kasnijem samitu u martu, koji će uslediti nakon objavljivanja Komisijine Bele knjige o odbrani.