Kratkoročno, Rusija bi možda mogla da iskoristi eskalaciju trgovinskog rata tako što će zameniti američke isporuke energije Kini. Ali malo je verovatno da će Kremlj imati značajne koristi od carina na duži rok - posebno zato što one mogu dovesti do globalnog ekonomskog usporavanja koje smanjuje potražnju za ruskom naftom i gasom.

Kakva je Trampova trgovinska politika?

Ubrzo nakon preuzimanja dužnosti, Tramp je najavio niz carina na neke od glavnih trgovinskih partnera Vašingtona, uključujući Kinu, Meksiko, Kanadu i EU. On je rekao da će taj potez pomoći u rješavanju nejednakosti u globalnoj trgovini koje su dovele do toga da SAD više kupuju od stranih zemalja nego što im prodaju. Tramp je u ponedeljak potvrdio da će napredovati sa carinom od 25 odsto na uvoznu robu iz Kanade i Meksika. U međuvremenu, carine između Kine i SAD već su u toku, a Peking je najavio nove namete na američke poljoprivredne proizvode koji će stupiti na snagu 10. marta. Prema najnovijim kineskim merama, carina od 15 procenata biće nametnuta na američke proizvode uključujući piletinu, pšenicu i kukuruz. Ostali proizvodi, uključujući soju, govedinu, svinjetinu, plodove mora, mlečne proizvode i voće i povrće, podležu tarifi od 10 odsto, piše Moskva tajms. Ranije je Kina uvela granični porez od 15 odsto na uvoz američkog uglja i proizvoda tečnog prirodnog gasa u znak odmazde za Trampove tarife. Kina je takođe uvela carinu od 10 procenata na američku sirovu naftu i automobile. Potezi Pekinga su odgovor na Trampove dodatne carine od 20 odsto na kinesku robu pored američkih već postojećih carina. To znači da bi kumulativne američke carine na neku robu iz Kine mogle da budu i do 45-50 odsto. Tarife su zapravo porezi američkim kompanijama koje žele da kupuju robu iz Kine i obrnuto. Ovo stvara podsticaje za Kinu i SAD da zamene robu sa carinama domaćom robom ili robom iz trećih zemalja. [caption id="attachment_127287" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Potashev Aleksandr / Shutterstock.com[/caption]

Šta Trampova politika znači za rusku trgovinu?

Trgovinski rat između SAD i Kine mogao bi neznatno povećati potražnju za nekim ruskim proizvodima. Andrej Sizov, šef poljoprivredne konsultantske kuće Sovecon, navodi da poljoprivredni izvoznici u trećim zemljama, uključujući Rusiju, mogu imati koristi od kinesko-američke saradnje. - Nejasno je koliko će dugo trajati trgovinski rat sa SAD, ali ako se povuče, Južna Amerika će, naravno, prva imati koristi. Možda će snabdevanje životinjskim proizvodima iz Rusije biti malo aktivnije, a možda će se Peking vratiti pitanju punog prijema ruske pšenice na svoje tržište - rekao je Sizov. Rusija takođe može očekivati povećanje izvoza energije u Kinu. Na primer, Kina bi mogla da zameni svoje američke isporuke LNG-a povećanjem obima ruskog LNG-a ili ruskog gasa iz gasovoda preko linije Snaga Sibira, rekla je Natalija Milčakova, vodeći analitičar u Freedom Finance Global, za portal Ri-Bi-Si. - Rusija ima koristi od uzvratnih kineskih ograničenja na pomenutu grupu američkih roba - istakla je Marina Amurskaja, šef odeljenja za međunarodno poslovanje na Ruskom finansijskom univerzitetu. Međutim, postoji granica koliko Rusija može da poveća isporuke nafte i gasa Kini. Prema podacima kineske carine, SAD su Kini isporučile manje od jedan odsto LNG-a, uglja i nafte 2024. [caption id="attachment_119567" align="aligncenter" width="1000"] foto: Shutterstock[/caption] Neki izvori navode veće količine. Rojters je naveo brojke koje sugerišu da je kineski uvoz LNG-a iz SAD nedavno u proseku iznosio oko 6,5 miliona tona mesečno, ili između četiri odsto i 12 procenata ukupnog. Takođe je stavio kineski uvoz nafte iz SAD na dva odsto ukupnog uvoza u januaru 2025. Ipak, ovo nisu monumentalne količine koje Kina treba da zameni. Štaviše, Kina ima i druge opcije za dobavljače energije osim Rusije, kao što su Mjanmar i Kazahstan. - Peking se dugo pridržavao politike diversifikacije izvora energije, a ruske isporuke već imaju značajan udeo na kineskom tržištu nafte i uglja - kazao je analitičar Aleksandar Firančuk. U međuvremenu, Ilja Seredjuk, guverner Kemerovske oblasti, velikog centra za rudarstvo, rekao je da će se Rusija boriti da poveća svoj izvoz u Kinu zbog carina Pekinga na američki ugalj. Seredjuk je naveo snažnu kinesku proizvodnju uglja, njen nizak uvoz iz SAD i logistička uska grla kao razloge zbog kojih Rusija verovatno neće povećati izvoz uglja. I dok bi trgovinski rat mogao da poveća potražnju za ruskom naftom i gasom u kratkom roku, trgovina rizikuje da ošteti globalni ekonomski rast na duži rok, što bi moglo smanjiti potražnju za energetskim resursima. Ovo će zauzvrat smanjiti prihode Rusije od nafte i gasa. - Rusija će takođe mnogo patiti ako se razbiju logistički lanci. Na prvom redu će biti zemlje jugoistočne Azije sa svojim prevelikim izvozom, kao što su Kina i Vijetnam, a zatim će patiti zemlje koje izvoze resurse u ove zemlje - rekao je za Dojče vele ekonomista Dmitrij Nekrasov. Ruski senator Andrej Denisov, bivši dugogodišnji ambasador u Kini, takođe je upozorio na kinesko-američki trgovinski rat, napominjući da će uništavanje logističkih lanaca negativno uticati na Moskvu. [caption id="attachment_107080" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Može li Tramp da gurne velike ekonomije u rusku orbitu?

Neki su izneli teoriju da Trampove tarife mogu da otuđu velike ekonomije poput Kine i da ih učine otvorenijim za ignorisanje američkih sankcija kada trguju sa Rusijom. Vašington, koji je u januaru uveo opsežne naftne sankcije Rusiji, primenjuje ove sankcije ne samo na američke kompanije već i na firme iz trećih zemalja koje krše ograničenja Rusiji i drugim državama. - Američko-kineski trgovinski sukobi „mogu povećati verovatnoću da će kineske kompanije pristati da kupuju rusku naftu uprkos postojećim rizicima od sankcija - rekao je analitičar Aleksandar Frančuk. Trampova trgovinska ograničenja mogla bi da postanu dodatni podsticaj zemljama da se udalje od dolara i finansijskog sistema SAD, smatra Boris Kopejkin, analitičar Stolipinovog instituta za ekonomiju rasta iz Moskve. Međutim, on je napomenuo da bi ovo mogao biti "izuzetno dugoročan proces" i da će dolar verovatno ostati dominantan u svetskoj trgovini u kratkom i srednjem roku. Kako stvari stoje, spremnost trećih zemalja da se pridržavaju američkih sankcija Rusiji nije direktno povezana sa prisustvom ili odsustvom američkih trgovinskih ograničenja protiv njih, rekao je za Moskva tajms ekspert za sankcije Džordž Vološin. Situacija bi se mogla promeniti ako trgovinski rat eskalira do nivoa gde je globalna ekonomija jasnije podeljena na blokove, pri čemu jedan od njih predstavljaju ili vode SAD, rekao je Vološin. - Međutim, s obzirom da SAD ostaju jedina prava svetska supersila, takav scenario je malo verovatan. Kina je vidljivo zainteresovana da popravi odnose sa SAD ili da u najmanju ruku izbegne eskalaciju bilateralnih tenzija - napomenuo je on. [caption id="attachment_106773" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Može li predstojeći trgovinski rat da pomeri ukrajinski rat i sankcije sa dnevnog reda SAD?

Drugo je pitanje da li bi Trampovi trgovinski ratovi mogli da dovedu do slabe primene sankcija Rusiji. - Ako se ceo svet umeša u trgovinski rat, neće svi brinuti samo do Rusije i Ukrajine - rekao je ekonomista Dmitrij Nekrasov, opisujući razmere potencijalne konfrontacije između SAD i drugih velikih ekonomija. Međutim, SAD i dalje imaju birokratske kapacitete da vode trgovinsku politiku i politiku sankcija na više koloseka odjednom, rekao je analitičar Vološin. - SAD imaju najobimniji vladin aparat na svetu posvećen razvoju, praćenju i sprovođenju ekonomskih sankcija i kontrole izvoza. Bilo da je u pitanju Kancelarija za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija SAD ili Biro za industriju i bezbednost Ministarstva trgovine, njihovo osoblje nema mnogo veze sa trgovinskim sporovima ili čistim trgovinskim merama, kao što je tarifna politika SAD - zaključio je Vološin. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.