Dve političke partije koje će najverovatnije formirati novu nemačku vladu postigle su dogovor o ublažavanju ustavnih ograničenja na zaduživanje, omogućavajući tako ulaganja od najmanje 1.000 milijardi evra u odbranu i infrastrukturu.
Ovo predstavlja radikalan preokret u nemačkoj političkoj kulturi, tradicionalno opreznoj prema zaduživanju. Rasprava o ukidanju ograničenja duga dovodi u pitanje dosadašnju ekonomsku doktrinu najveće evropske ekonomije i jedne od najbogatijih zemalja sveta.
Nemački ekonomski pad poslednjih godina dodatno je podstakao pozive na reforme.
Šta je ograničenje duga i zašto se menja?
Ograničenje duga uvedeno je 2009. godine, nakon globalne finansijske krize koja je dovela do naglog rasta državnog zaduženja širom sveta. Ono je bilo odraz nemačkog političkog i kulturnog skepticizma prema dugu, duboko ukorenjenog u domaćoj politici.
Prema tom pravilu, novo zaduživanje bilo je ograničeno na samo 0,35% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je daleko strože od pravila Evropske unije, koja dozvoljavaju budžetski deficit do 3% BDP-a, a naročito u poređenju sa deficitom američkog federalnog budžeta od 6,4% u 2024.
U početku je ovaj sistem funkcionisao, ali su pandemija, usporavanje ekonomije i rat u Ukrajini stavili ograničenje duga pod ogroman pritisak.
Nemačka je više puta koristila vanredne klauzule kako bi povećala zaduživanje – najpre za pomoć privredi tokom pandemije 2020, zatim 2021. i 2022. zbog povećane vojne potrošnje i subvencija za energiju usled ruskog napada na Ukrajinu. Ista praksa ponovljena je i 2023.
Međutim, krajem 2023. godine Savezni ustavni sud presudio je da je vlada preterala u zaobilaženju pravila, što je primoralo vlasti na hitno prepravljanje budžeta za 2024.
Konačan politički lom dogodio se u novembru 2024, kada se raspala vlada kancelara Olafa Šolca zbog neslaganja sa liberalima iz Slobodne demokratske partije (FDP) upravo oko pitanja budžetskog ograničenja.
Šta će se promeniti u vojnoj potrošnji?
Prema novom dogovoru, vojna potrošnja će biti izuzeta iz ustavnog ograničenja duga, što će omogućiti jačanje nemačke vojske i dodatnu pomoć Ukrajini.
Nemačka je već među vodećim saveznicima Kijeva – do sada je isporučila 60 tenkova Leopard, 175 borbenih vozila pešadije Marder i 27 sistema protivvazdušne odbrane, uključujući tri američka PVO sistema Patriot.
- Dodatni prostor za vojnu potrošnju šalje jasnu poruku Vladimiru Putinu i Donaldu Trampu, ali i evropskim saveznicima da je Nemačka ozbiljna kada je reč o sopstvenoj bezbednosti i podršci Ukrajini - izjavio je Holger Šmiding, glavni ekonomista banke Berenberg.
- Nemačka konačno preuzima lidersku ulogu koju je, s obzirom na svoju ekonomsku snagu i fiskalne kapacitete, trebalo da preuzme još ranije - dodao je on.
Kako su partije postigle dogovor?
Lideri konzervativnog bloka Unije (CDU/CSU) postigli su dogovor sa socijaldemokratama (SPD) da izuzmu vojnu potrošnju veću od 1% BDP-a iz ograničenja duga. Takođe, dogovoreno je osnivanje fonda od 500 milijardi evra za ulaganja u infrastrukturu – od civilne zaštite, saobraćaja i bolnica, do obrazovanja, nauke, digitalizacije i energetike.
Ekonomski analitičari procenjuju da bi ovaj potez mogao da omogući dodatnih 1.000 milijardi evra zaduživanja i ulaganja tokom naredne decenije.
Za lidera CDU-a Friedriha Merca, koji je najizvesniji budući kancelar nakon pobede na izborima 23. februara, ovo predstavlja veliki politički zaokret. Njegova partija se ranije protivila ublažavanju ograničenja duga, ali je Merc signalizirao spremnost za pregovore.
- Ovaj potez prati staro političko pravilo: kada se činjenice promene, menjam i svoje mišljenje - rekao je Karsten Brzeski, glavni makroekonomista ING banke.
Promena nemačke budžetske politike dolazi u trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp preokrenuo bezbednosnu strategiju SAD, zahtevajući od Evrope da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu. Njegovi oštri komentari o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i odluka da obustavi vojnu pomoć Kijevu primorale su evropske zemlje da povećaju ulaganja u sopstvene vojne kapacitete.
Nemačka je tek 2022. godine uspela da ispuni NATO standard o trošenju 2% BDP-a na odbranu, zahvaljujući posebnom fondu od 100 milijardi evra koji je bio izuzet iz ograničenja duga. Međutim, taj fond će biti iscrpljen do 2027.
Zašto se ovo dešava baš sada?
Partije planiraju da ubrzano proguraju zakon kroz stari parlament naredne nedelje. Razlog je jednostavan – trenutni saziv ima dvotrećinsku većinu potrebnu za promenu ustava, ali će je izgubiti nakon što nova parlamentarna većina stupi na dužnost.
Naime, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i krajnje levičarska partija Levica ostvarile su značajan rast na izborima, a obe se protive ovim promenama.
Za usvajanje zakona biće potrebni i glasovi Zelenih, koji nisu učestvovali u pregovorima o koaliciji.
Šta ovo znači za nemačku ekonomiju?
Ekonomski stručnjaci smatraju da bi ublažavanje ograničenja duga moglo da pomogne Nemačkoj da izađe iz petogodišnje stagnacije, omogućavajući ulaganja u dugoročni privredni rast.
Hronično niske investicije u infrastrukturu već godinama su uzrok problema – vozovi kasne zbog stalnih popravki pruga, mostovi su oronuli, obrazovni rezultati padaju, a digitalizacija i zelena energija zaostaju za drugim razvijenim zemljama.
Nakon ove odluke, vodeće banke odmah su revidirale ekonomske prognoze.
Morgan Stanley sada predviđa rast nemačkog BDP-a veći za 0,2 odsto u 2025. i 0,7 odsto u 2026, što bi bio preokret nakon dve uzastopne godine ekonomske kontrakcije.
- Sve što ste mislili da znate o nemačkim ekonomskim izgledima pre tri meseca, ili čak pre tri nedelje, možete zaboraviti — izjavio je Džim Rid, strateg Dojče banke. - Ovo menja pravila igre.
Ekonomista Šmiding zaključuje:
- Ovaj infrastrukturni fond pokazuje da nova vlada ozbiljno planira da reši ključne unutrašnje probleme. Možda ćemo jednog dana, iako verovatno ne tako brzo - dočekati da nemački vozovi budu tačni i brzi kao oni u Francuskoj, Švajcarskoj ili Austriji, piše Euronjuz.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
