Međutim, ako je je moguće primeniti generalizaciju na jedan narod (što obično treba izbegavati), nije daleko od istine da su Jevreji vrlo otporan, inteligentan i snalažljiv narod. To su dokazali i posle holokausta u Drugom svetskom ratu, a jedan od najneverovatnijih primera ogromne duhovne snage je čovek za koga je malo ko čuo - zvao se Sigi Vilcig.

Prvo u čeljusti zveri

Rođen je u Zapadnoj Pruskoj, današnja Poljska, 11. marta 1926. godine, u jevrejskoj porodici, kao šesto od osmoro dece. Zbog rastućeg antisemitizma, 1936. godine njegova porodica je pobegla u Berlin, gde se njegov otac bavio prodajom tekstila. Naravno, bekstvo u Berlin je bilo kao skok u otvorene čeljusti zveri. Već 1941. godine, Sigi (puno ime Sigbert), primoran je da radi u nemačkoj fabrici oružja, 12 sati dnevno. A 1943, kao je imao 16 godina, vraćen je u Poljsku zajedno sa celom porodicom. I to u, pored Jasenovca, najozloglašeniji koncentracioni logor u istoriji - Aušvic. Vilcig je jednom prilikom izračunao da su nacisti ubili 59 članova njegove porodice. U takvoj situaciji, morao je da smisli kako da preživi i tada je sve dozvoljeno. Vilcig je slagao da ima 18 godina jer, da je su nacisti znali da ima 16, poslali bi ga u gasnu komoru, kao nedovoljno korisnog člana logora. Slagao je i to da je majstor za pravljenje alata. Štaviše, kakav god posao da su nacisti tražili, snalažljivi Sigi je govorio da je za te poslove vrhunski stručnjak. Tako je uspeo da izbegne smrt 12 puta, kada su nacisti pravili izbore za gasnu komoru. Godine 1945, Vilcig biva prebačen u Mauthauzen, u okviru nacističkih "marševa smrti". I tamo je uspeo da preživi, a kasnije je rekao da je to bilo uz pomoć njegovih instikta za održanjem, koje su slične lisičjim, kao i uz pomoć "ruke svevišnjeg". Amerikanci su oslobodili Mauthauzen u maju 1945. godine, i Vilcig je konačno izašao iz pakla. U znak zahvalnosti, volontirao je u američkim jedinicama koje su lovile pripadnike SS trupa i druge naciste. Zahvaljujući tome, odobrena mu je viza za SAD, 1947. godine.

Drugi život, opet pun muka i borbe

Tada je konačno počeo drugi život Sigija Vilciga. U to vreme, čovek koji je gledao kako nacisti prebijaju njegovog oca na smrt, a majku odvode u gasnu komoru, imao je 240 dolara u džepu i nije imao nikakvo formalno obrazovanje. Radio je kao istovarivač uglja za 2 dolara po satu. Prodavao je kravate od vrata do vrata. I u roku od 6 meseci, postao je jedan od najboljih prodavaca. Trud se isplatio. Do 1953. godine, Vilcig je uz izuzetno naporan rad uspeo da uštedi 30.000 dolara, što je u današnjem novcu oko 350.000 dolara. https://bizportal.rs/biz-info/svet/dva-brata-obojica-nacisti-osnovali-su-dve-najcuvenije-firme-na-svetu-i-mrzeli-su-se-do-smrti/ Šta raditi sa sasvim solidnom sumom novca? Vilcig je primetio da je jedna industrija u znatnom porastu u SAD-u - industrija nafte. Male firme ili preduzetnici nisu mogli da dobiju kredit od banaka za razvoj biznisa, ali on je našao drugi put, sa ciljem da preuzme kompaniju pod nazivom "Vilšajer oil". Uz mudro ulaganje u akcije te firme, uspeo je da je kupi. I da posle šest meseci postane njen izvršni direktor. Ipak, loše se kotirao na Njujorškoj berzi, čuvenom Volstritu. Jer, bio je Jevrej, neobrazovan i bez jakih veza u politici. Ipak, uspevao je da pliva i u toj mutnoj vodi američkih finansija, i ostvari dobar profit, uprkos svemu. Nešto kasnije, opet je došao čas da proradi Sigijev "instinkt lisice". Kupio je 1969. godine banku koja je pozajmljivala novac ljudima koje je Volstrit odbijao. Davao je akcije svojim radnicima, čak i apsolutnim početnicima. Slogan njegove banke je glasio "Banka sa srcem". Rezultat je bio ravan čudu. Godine 1971, Vilcigova imperija je izgledala ovako: ukupna vrednost banke, 120 miliona dolara. Zemljište u vlasništvu, bogato naftom - 30.000 hektara. Godišnji prihod - 40 miliona dolara. Vilcig je kasnije počeo da ulaže novac u ono što mu po nasleđu i zlu koje je preživeo i pripada. Odvajao je velike sume kako bi naterao Nemce da isplate Jevrejima novčane odštete. Pomagao je jevrejskim bankarima koji su bili na crnim listama da nađu posao. Njegova borba, praktično do smrti, nije prestajala. Ostaće zabeleženo da je bio prvi u istoriji koji je tužio centralnu banku SAD-a, Federalne rezerve. Tražili su od njega da se odrekne ili banke, ili naftne kompanije. Odbio je, i zbog toga godinama plaćao kaznu od 1.000 dolara dnevno.

"Nije mogao Hitler, nećete ni vi"

I tako je do 2003. godine Vilcig izgradio bankarsko-naftnu imperiju vrednu 4 milijarde dolara. Njegov sin Ivan je rekao da je poslovne sastanke započinjao tako što bi zavrnuo rukav, pokazao tetovažu iz Aušvica (zatvorenik broj 104732) i rekao: "Poslednji čovek koji je hteo da me zaplaši zvao se Adolf Hitler. Nije uspeo. Nećete ni vi". Nepobedivi Vilcig je umro je 7. januara 2003, u 77. godini. Dakle, iz priče Sigija Vilciga može se naučiti mnogo o želji za životom i borbi, ponekad, protiv čitavog sveta. I većina ljudi ima stav o Jevrejima. Neko ih mrzi, neko je ravnodušan, neko im se divi. Što se tiče autora ovog teksta, biram treću opciju. Jednostavno, ti ljudi rade vredno i pametno. Pročitaš dobru knjigu, napisao ju je Jevrej. Imaš sjajnog komičara, opet Jevrej. Hoćeš da odgledaš dobar film? Ili ga je producirao, ili ga je režirao Jevrej. Jednostavno, kad rade nešto, rade dobro. Mnogi, naravno, ne svi, narod kao narod, ima ih svakakvih, kao i Srba i svih ostalih. A sam antisemitizam je uvek poticao isključivo od zavisti, jedne od najgorih osobina koju čovek može da ima. Jevrejima se treba diviti i učiti od njih. Osim kada dođe do razgovora o Palestini. Tada bi trebalo da se Jevreji sete svega što je gore napisano. I stanu. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog nasleđa Sigija Vilciga i milioni drugih Jevreja, koji nisu imali njegovu sreću, snalažljivost i sposobnosti. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.