Najveće američke tehnološke firme intenzivirale su napore da učvrste veze sa predsednikom Donaldom Trampom i njegovom administracijom. Međutim, takvi politički potezi izazvali su žestoke reakcije javnosti, podstakli etičke debate i čak doveli do poslovnih gubitaka. Od otvorene političke podrške do prilagođavanja poslovnih politika Trampovoj agendi, lideri industrije suočavaju se sa sve većim nadzorom, a u nekim slučajevima i padom prodaje.

Akcije „Veličanstvene sedmorke“ tehnoloških kompanija doživele su najdramatičniji pad u poslednje tri godine, nakon što su investitori zabrinuti zbog sve većih troškova uvoza i promena u kupovnim navikama potrošača na ključnim svetskim tržištima.

Mask pod udarom zbog političke podrške

Izvršni direktor Tesle, Ilon Mask, jedan je od najistaknutijih Trampovih pristalica – donirao je milione za njegovu predsedničku kampanju i preuzeo vođstvo nad inicijativom DOGE, koja za cilj ima masovna otpuštanja u državnoj administraciji. Međutim, Maskove političke veze izazvale su široku osudu, što se odrazilo i na njegove kompanije.

Prodaja Tesle beleži pad na brojnim tržištima, a analitičari taj trend povezuju sa Maskovim kontroverznim izjavama. Istovremeno, njegova kompanija SpaceX izgubila je ugovor vredan 100 miliona dolara (91,6 miliona evra) sa kanadskom provincijom Ontario za pružanje Starlink usluga zbog Trampovih tarifa na kanadske proizvode.

- Ontario neće poslovati s ljudima koji su rešeni da unište našu ekonomiju - rekao je premijer provincije Dag Ford.

Maskova podrška nemačkoj krajnje desničarskoj partiji Alternativa za Nemačku (AfD) takođe je mogla negativno uticati na prodaju Teslinih vozila u Evropi. Prema podacima nemačke Savezne uprave za motorna vozila, registracije Teslinih automobila u toj zemlji pale su za 76% u februaru, dok su istovremeno registracije električnih vozila uopšte porasle za 31%. Sličan pad prodaje zabeležen je i u drugim evropskim zemljama – u Portugaliji za 53%, a u Francuskoj za 45%, prenosi Rojters.

U Kini se Tesla suočava s regulatornim preprekama usled sve većih trgovinskih tenzija između Pekinga i Vašingtona. Kompanija još uvek nije dobila odobrenje za autonomnu vožnju, dok njen najveći kineski konkurent, BYD, uživa sve veću podršku kineskih vlasti, naročito zbog usvajanja veštačke inteligencije kompanije DipSik (DeepSeek), što se uklapa u strategiju Pekinga da prioritizuje domaće firme.

Meta i kraj provere činjenica

Mask nije jedini tehnološki lider koji pokušava da izgradi bolje odnose s Trampom. Kompanija Meta ukinula je svoj program provere činjenica i u januaru ponovo omogućila objavljivanje političkog sadržaja, uključujući ranije ograničene teme poput imigracije i rodnih pitanja.

Meta je takođe donirala milion dolara (916.000 evra) za Trampovu inauguraciju, pridružujući se Amazonu i generalnom direktoru OpenAI-a, Semu Altmanu, u finansijskoj podršci.

Društvene mreže pod okriljem Mete – Fejsbuk, Instagram i Threads – godinama su bile na udaru kritika zbog širenja dezinformacija o politički osetljivim temama. Tokom Trampove predsedničke kampanje 2016. godine, Fejsbuk je bio žestoko kritikovan zbog svoje uloge u širenju lažnih vesti, što je kasnije dovelo do uvođenja strožih pravila o proveri činjenica. Sada se postavlja pitanje kako će integracija veštačke inteligencije u moderaciju sadržaja uticati na ove etičke i pravne izazove.

Zakerbergovi napori da se približi novoj administraciji predstavljaju potpuni preokret u odnosu na raniju politiku Mete. Kompanija je 2021. godine suspendovala Trampove naloge na Fejsbuku i Instagramu na dve godine nakon nereda na Kapitolu 6. januara. Tramp je tada Fejsbuk nazvao „neprijateljem naroda“.

Google i Vašington post pod lupom zaposlenih

Google, koji posluje pod okriljem kompanije Alfabet, izazvao je burne reakcije kada je promenio naziv „Meksičkog zaliva“ u „Američki zaliv“ na Gugl mapama, u skladu sa izvršnom naredbom predsednika Trampa.

Pored toga, Alfabet je ukinuo svoju raniju zabranu korišćenja veštačke inteligencije u vojne svrhe, što je pokrenulo ozbiljne etičke dileme i izazvalo talas ostavki i peticija zaposlenih koji se protive ovoj odluci.

S druge strane, vlasnik Vašington posta i osnivač Amazona, Džef Bezos, našao se na meti kritika zbog promene uređivačke politike lista. Redakcija sada forsira stavove koji promovišu „lične slobode i slobodno tržište“, dok se tekstovi koji se protive ovoj ideologiji više ne objavljuju.

Bezos je takođe blokirao planiranu podršku lista za demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris na predsedničkim izborima 2024. godine, što je izazvalo niz internih ostavki i pad broja pretplatnika, piše Euronjuz biznis.