Od zemlje koja je početkom ovog milenijuma imala manjak gasa do najvećeg svetskog izvoznika. To je bio put Sjedinjenih Američkih Država u poslednjih dvadesetak godina kada je proizvodnja ove sirovine u pitanju. SAD u poslednjih 12 meseci ima prosečni udeo od 23 odsto u globalnom brodskom transportu tečnog gasa, piše Blumberg Adrija. SAD planira da poveća svoje proizvodne kapacitetu za ogromnih 60 odsto u prvoj polovini mandata predsednika Donalda Trampa, prema proceni BloombergNEF-a. Veruje se da će do kraja decenije, svaki treći tanker koji prevozi tečni gas dolaziti iz SAD-a. Početkom dvehiljaditih Amerika je zahvaljujući horizontalnom bušenju, došla do prethodno nedostupnih količina nafte i gasa od Severne Dakote do Novog Meksika. SAD su uz pomoć novih nalazišta udvostručile proizvodnju prirodnog gasa, na više od 100 milijardi kubnih stopa dnevno, i iz gasa se proizvodi 41 odsto energije u zemlji. – U toku prošle godine, preko 40 odsto izvezenog prirodnog gasa iz SAD je otišlo u Evropsku uniju. Ovaj region je zbog niskih temperatura u prethodnom periodu, kao i prekida tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu, trenutno najveći uvoznik američkog gasa, na šta ukazuje i činjenica da je promet preko TTF čvoripšta u Holandiji u februaru dostigao rekordni nivo. U kratkom narednom periodu očekujemo da će EU nastaviti sa velikim uvozom američkog gasa, što će uticati na sužavanje na američko tržište, čime će cena ostati ista ili viša – kaže Miloš Đaković. Kada je počeo rat u Ukrajini, Evropa je smanjila uvoz ruskog gasa na minimum i nadoknadila taj gubitak povećanjem uvoza LNG-a, pre svega iz SAD, ali je jedna deo uvoza ipak ostao iz Rusije. EU sada planira da poveća uvoz iz SAD-a i iz drugih zemalja. Evropski komesar za energiju Dan Jorgensen, nedavno je izjavio kako Evropska unija planira da poveća uvoz gasa "kako bi zamenila ruske isporuke, ubrzala širenje obnovljivih izvora energije i smanjila ukupnu zavisnost od fosilnih goriva". Problem za Evropu i je i što se ove zime njena gasna skladišta prazne mnogo brže nego što se to očekivalo. Ona su trenutno na 40 odsto popunjenosti što je dodatno podiglo ionako visoku cenu gasa u Evropi. Što se tiče cene gasa u SAD očekuje se da će zbog uvođenje carina od 10 odsto na uvoz energenata iz Kanade, ona biti dodatno povećana. – Fjučersi za aprilski datum ispostave gasa su dostigli rekordni dvogodišnji nivo. Očekivani nastavak izvoza gasa, kao i smanjene zaliha će pozitivno uticati na rast cena američkog gasa, dok će kraj zime i toplo vreme očekivano u narednom periodu uticati negativno na rast cena usled smanjene potrošnje na globalnom nivou. I pored rasta fjučersa, u toku marta očekujemo stabilizaciju cene američkog gasa, sa blagim padom cene u prvoj polovini godine. Međutim, u slučaju naglog zahlađenja ili zaoštavanja geopolitičkih odnosa može se očekivati rast volatilnosti cene u kratkom roku – kaže Đaković.

Američki gas bi bio skup za Srbiju

Kada je reč o snabdevanju Srbije, država se snabdeva ruskim gasom ali želi da diverzifikuje svoje izvore. Iako se ranije govorilo da bi mogla da uveze deo gasa iz SAD zasad na tom planu ništa nije urađeno. Prošle godine u septembru Srbija i Sjedinjene Američke Države potpisale su i svoj prvi sporazum o strateškoj saradnji, i to u oblasti energetike. Američki podsekretar za ekonomski razvoj i energetiku, Hoze Fernandez, je nakon potpisivanja sporazuma naveo da će on proširiti mogućnosti da američke kompanije investiraju u energetski sektor u Srbiji i da će pomoći Srbiji da diverzifikuje i proširi svoju proizvodnju energije. Međutim, nije poznato da li će ovaj sporazum pomoći Srbiji da smanji zavisnost od ruskog gas. Međutim, i da država odluči da kupi američki gas, problematično je to što bi on bio veoma skup i što ne postoji infrastruktura da se on gasifikuje kod nas, već bi morao da dođe gasovodom (npr. Balkanskim tokom iz Grčke) ali je tehnološki je problem da se gasovi iz različitih izvora šalju kroz isti gasovod. Naime, gas koji se vadi u SAD-u transportuje se dalje cevima do terminala, a zatim se on u fabrikama pretvara iz gasovitog u tečno stanje. Tečni gas se zatim prevozi brodovima na odredišta u Evropi. Kada stigne on se ponovo vraća u gasovito stanje i tako se šalje kroz cevovod korisnicima. Cela ova procedura košta. Ovome treba dodati i tranzitne takse koje bi Srbija morala da plaća, ako bi se odlučila da se na ovaj način snabdeva. Odluka da se kupuje američki gas mogla bi da bude samo politička, jer ekonomski se to Srbiji uopšte ne isplati. Uzimajući u obzir da je trenutna cena ruskog gasa za državu i više nego povoljna, malo je verovatno da će se u bliskoj budućnosti uzimati američki gas. Koliko će Srbija nadalje plaćati ruski gas znaće se po okončanju aktuelnih pregovora jer postojeći aranžman ističe u martu, piše 24sedam. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je nedavno izjavio za RTS da ćemo u narednom periodu imati 2,5 milijardi metara kubnih na godišnjem nivou garantovanih isporuka gasa uz fleksibilno snabdevanje. – Ugovor će biti na do deset godina, najmanje na tri, ali videćemo da to bude deset. Ali moraće da bude malo fleksibilniji, jer imamo otvaranje srpskog tržišta, možda će se pojaviti neki drugi igrači. Dakle mi imamo dosta veliko razumevanje sa ruske strane, najveći problem će biti po kojoj će se formuli obračunavati taj gas. Ako bi to bila naftna formula, to bi bilo idealno – rekao je Bajatović. Srbija je po trogodišnjem ugovor sa Rusijom iz maja 2022. godine, plaćala osnovne količine gasa između 310 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara. U trenutku potpisivanja ovog trogodišnjeg ugovora, cena gasa na berzi za TTF čvorište iznosila je više od 1.000 dolara. Od tada je znatno pala i ne očekuje se da će ove zime biti veća od 350 dolara. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.